Nedovoljno kretanje je pored nepravilne ishrane najveća opasnost za zdravlje. Mnogo je žena koje po ceo dan rade, pa se i fizički zamaraju, a pri tom ipak imaju slabu fizičku kondiciju. Razlog tome je činjenica da se pri obavljanju svakodnevnih poslova koriste samo određeni mišići ili grupe mišića, pa se tako neki prenaprežu dok se drugi malo ili retko koriste i vremenom atrofiraju.
Nedovoljno kretanje je pored nepravilne ishrane najveća opasnost za zdravlje. Mnogo je žena koje po ceo dan rade, pa se i fizički zamaraju, a pri tom ipak imaju slabu fizičku kondiciju. Razlog tome je činjenica da se pri obavljanju svakodnevnih poslova koriste samo određeni mišići ili grupe mišića, pa se tako neki prenaprežu dok se drugi malo ili retko koriste i vremenom atrofiraju.
Fizička neaktivnost izaziva i prevremeno starenje.
Fizička neaktivost se najpre odražava na srce i krvotok, a može izazvati i poremećaje funcija drugih organa npr. za varenje, pa i nesanicu kao i prevremeno starenje celog organizma.
Sa druge strane neaktivnost, takođe, izaziva mlitavost mišića i kože, nepravilno držanje tela, a doprinosi i pojavi gojaznosti i celulita. Sve ove pojave postaju s godinama sve izraženije, pa je i njihov uticaj na celokupan izgled i zdravlje žene sve značajniji.
Danas više niko ne negira uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje i lepotu žene. Lekari smatraju da svaka žena treba da se bavi nekim sportom, bar dva puta nedeljno po pola sata. Toga bi trebalo da se pridržavaju i starije žene jer sastarošću opadaju elastičnost i pokretljivost tela. Najbolje vreme da se počne bavljenjem sportom je detinjstvo ili rana mladost, ali za to nikada nije kasno. Bitno je jedino da se prethodno konsultuje lekar i da se program rekreacije prilagodi zdravstvenom stanju, mogućnostima organizma i godinama starosti.
Program rekreacije treba prilagoditi zdravstvenom stanju, mogućnostima organizma i godinama starosti.
Bavljenje sportom je neophodno i za održavanje fizičke kondicije i za psihičku ravnotežu. Sportovi doprinose povećanju radne sposobnosti, jer žene koje se bave sportom lakše podnose ipsihičke i fizičke napore. Sport, takođe, jača mišiće i doprinosi boljem protoku krvi, a to koži daje svežiji i lepši izgled. Bavljenje sportom je i preventiva i lek protiv gojaznosti. Ne treba zaboraviti da sport poboljšava i raspoloženje i da kod žena koje se njime bave stvara osećaj ličnog zadovoljstva.
Iako je bavljenje bilo kojim sportom korisno, najbolji su oni sportovi koji aktiviraju celo telo, kao što su npr. trčanje, plivanje, tenis i gimnastika. Ovi sportovi imaju i tu dodatnu prednost da se mogu izvoditi individualno. Neki ekipni sportovi kao što su odbojka, košarka ili rukomet, bez obzira na to što su isto tako korisni, a sigumo i zabavniji, zahtevaju mnogo veću disciplinu i pridržavanje određenih termina, pa zato možda ne predstavljaju idealan izbor za ženu prenatrpanu obavezama. Druga prednost ovih sportova je da se mogu upražnjavati na svežem vazduhu, što stimuliše srce i pluća za bolje apsorbovanje kiseonika.
