RECEPTI ZA ZDRAV ŽIVOT
Posle niza teških godina punih ozbiljnih izazova, svestrana umetnica danas živi punim plućima. Borba sa opakom bolešću promenila je njen život iz korena, ali joj je donela i potpuno nove navike koje su je učinile srećnijom i uspešnijom
Maja Volk je rođeni pobednik. Kao da je od Prometeja preotela vatru. Ni krhkije žene, ni veće energije. Živi trista na sat, a i mozak joj tako radi. Ovaj citat možda najbolje opisuje našeg poznatog dramaturga, cenjenog profesora, vrsnog muzičara i sjajnu voditeljku koja je iza sebe ostavila mučne godine depresije, razvoda i teških borbi sa karcinomom. Danas piše, peva, svira, govori šest jezika, predaje, ima dve diplome, troje dece… Žena sa stavom i nesvakidašnjim načinom razmišljanja, koja sve stiže, sve ume i sve može.
Teško je živeti zdravo u današnjem vremenu i svetu oko nas koji odavno nije zdrav. Ali, Maja Volk ima svoje recepte za srećan život.
– Imamo dve opcije: da se kolektivno ubijemo, jer nema smisla živeti kad je sve grozno, i da promenimo sebe, kad već ne možemo da promenimo svet. Ako je svet otrovan, to ne znači da i vi treba da budete otrovni. Može se osnažiti imuni sistem i biti zdrav ako se ukinu uzroci i otrovi. Živeti zdravo znači da treba da ispunimo ono za šta smo dizajnirani – da se razvijamo, učimo, krećemo, jedemo sirovu biljnu hranu, da se odmaramo i vežbamo.
Slobodno i kreativno. Na pitanje šta jedna žena mora da postigne u savremenom poimanju sveta, ali ne da bi bila idealna drugima, već da bi sebi bila dovoljno dobra, Maja odgovara:
– Voleti sebe znači činiti sebi dobro, a ne ugađati sopstvenoj ili tuđoj neurozi. Biti utemeljen u sada i ovde i shvatiti da smo jedinstveni, neponovljivi, da je svaki dan jedinstven i neponovljiv. Radovati se onom što dolazi, a ne kukati nad onim za šta mislimo da prolazi. Možda ne treba ništa da postignemo, već jednostavno da budemo. Počela sam da živim punim plućima upravo kada sam prestala da ugađam svojoj i tuđim neurozama. Kada sam iz dobrog i poslušnog prešla na slobodno i kreativno. Kada sam počela da slušam svoje telo i dušu, da pratim sve pulsacije u sebi. Kada sam odlučila da živim, a ne da se ubijam.
Prepakivanje. Jednom prilikom naša sagovornica je izjavila da život počinje posle pedesete.
Na šta ste najviše ponosni i ima li stvari koje biste sada drugačije uradili kada biste mogli?
– Ništa ne bih promenila, jer je sve imalo smisla i sve me je dovelo do ovog gde sam sada. Ponosna sam na sposobnost da se razvijam i da učim, naročito iz svojih grešaka i mana. Ponosna sam što sam pretumbala i očistila ceo svoj život, što sam imala snage da ga pogledam i kažem da to nije bio nikakav život kad se završio rakom. Sad samo održavam tu lepotu življenja i radovanja. Period kada sam se borila sa opakom bolešću promenio je moju životnu filozofiju. Trenutak kada shvatite da vam je istekao rok trajanja je jako bitan. Onda morate da se prepakujete, inače nećete biti upotrebljivi.
Bezuslovna ljubav. Da li je strog roditelj i kakve savete deli deci, koliko je važan autoritet u tom specifičnom odnosu?
– Ne verujem u autoritete, niti u strogoću, naredbe i robovlasnički, sebični odnos šefa i podređenog. Verujem u ravnopravnost ideja, u to da je sve isprepletano, da od dece treba da se uči jer su njihovi instinkti jači. Za odnos sa njima je jedino merodavna bezuslovna ljubav, ona koja nije zasnovana na emotivnoj uceni.
Maja dnevno unosi u organizam i po trideset različitih namirnica
U raju nema kuvanja. Maja Volk često ističe da je sirova hrana lek za sve bolesti i da garantuje dug život i dobar izgled. O tome govori i njena knjiga simboličnog naziva Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja.
Ipak, kako odoleva izazovima kada se pred njom nađu neke slasne mesne đakonije?
– To nije nikakav izazov, naprotiv, imam problem kako da ne pokažem gađenje i mučninu. Nema nikakve slasti u maltretiranju svog želuca, u nadimanju, gušenju, gastritisu, u žeđi koju izaziva preteran unos soli, u znanju koliko bih sebi naudila kada bi to progutala. Jednom sam probala svoje nekad omiljeno jelo, pileću džigericu. Toliko je bila bezukusna, kao da žvaćem gumu. Dugogodišnja ishrana sirovim biljkama je toliko unapredila moje čulo ukusa, da mi je sad sve to što vi nazivate slasnim bezukusno i otužno.
Hrana u bojama. O tome šta je, po njenom mišljenju, najpotrebnije našem telu naša sagovornica kaže:
– Sve, u svim bojama: voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, hladno ceđena ulja, klice, alge, fitoplankton… Sve što nudi priroda, a što svojom rukom nije zabrljao čovek. Dnevno unosim i po trideset različitih namirnica. Nema klasičnog doručka, ručka, večere. Postoje voćni obroci koji idu prvi, a potom salate. Jedem kad hoću i šta hoću. Kad je sezona, u stanju sam da pojedem i po dva kilograma trešanja i jagoda. Rekord mi je devet kilograma lubenice odjednom. Posledica nema. A probajte da odjednom pojedete devet kila pečenja…
Savršeni dani u prirodi. Nikada nije toliko uživala kao danas, u svom postojanju, u disanju, u mirisima, u zalascima i izlascima sunca, u osvajanju kilometara koje prepešači, u muzici, sviranju, pevanju, posmatranju svoje dece, u svakom udahu i izdahu. Život nije nimalo lagan, ali najveće uživanje potiče od saznanja da možete da rešite probleme i idete dalje. A kako izgleda radni dan nekoga ko je izabrao da živi „na svoj način“?
– Vežbam ujutru, odgovaram na pitanja, bavim se društvenim mrežama, jurim u radnju, pravim sokove i torte, razgovaram sa ljudima, a uveče sviram, predajem na fakultetu ili snimam emisiju Sirovi život. I jedva čekam da u petak odem na moje imanje u selu Babe i tamo provedem tri savršena dana, bez interneta, telefona, televizora i novina, vežbajući, šetajući, bivajući… Završila sam novu knjigu Bolje sprečiti nego lečiti, o amigdalinu i vitaminu B17, i sada krećem na drugu, o afrodizijacima iz prirode. Dodjite mi u Babe na vikende zdravlja, koji se održavaju svake subote i nedelje do oktobra.
Intervju: Snežana Ilić
