Dramaturg, fado muzičarka, umetnica, voditeljka, književnica i žena koja je uspela da se izbori sa rakom, odlučila je da ponudi recepte za zdrav život. Sentencu "Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja", Maja Volk smatra notornom istinom, a tako je nazvala i jednu svoju knjigu.
U Bibliji, u knjizi Postanja, priča se da nas hrane semenke i plodovi sa drveta i biljaka. Kako ona tvrdi "svi smo potekli iz tropske Afrike, gde dan-danas žive primati, a na toj vrućini nema kuvanja. Zato ona danas živi u raju i šporet ne koristi.
U danima koji su iza nje, čim je saznala da boluje od raka grla, ona krenula je u borbu za život. Bila je izložena operaciji i mnogim hemoterapijama i radijacijama. Za Srbiju Danas otkriva svoje iskustvo i kako je promenila navike iz korena.
- Bolest je posledica loših navika. Mi smo odgovorni za svoje bolesti, one ne padaju s neba, već ih mi pravimo. I kao što sam ga napravila, tako mogu i da preokrenem proces u sebi. Moja borba sa posledicama tretmana, a ne raka, još uvek traje. Ali, uspela sam da ispravim 80 odsto nanete štete. Meni su izvađeni grkljan, pljuvačne žlezde, limfne žlezde, epiglottis, isečen trapezoidni mišič koji drži ruku i rame, a radijacija mi je spržila zube i oči. Kada je medicina završila sa mnom, bila sam starica od 100 godina, sa tako lošom krvnom slikom, da nisam mogla da stojim na nogama. Godinu dana je još trajalo lutanje i loša ishrana, dok nisam došla do sloma živaca. Uradila sam psihoterapiju, promenila ishranu i ozdravila sam.
Zahvaljujući jednom čoveku koji se decenijama drugačije hrani i ne razboljeva se, došla je na ideju da se i ona opredeli za prirodnu ishranu, jer kako tvrdi samo one mogu da okrepe naše telo i da nam pruže pravu životnu snagu.
- To je termički neobrađena biljna hrana koja podrazumeva voće, zeleno lisnato povrće, semenke, klice, orašaste plodove, hladno ceđena ulja, sušeno i duboko zamrznuto voće i povrće. Sva termička obrada uništava enzime i vitamine, i kisela je. Ova prirodna ishrana je bazna, lako se vari i štedi energiju organizma.
Objavljujući 7 knjiga "100 pitanja i 100 odgovora", "Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja", "Mrtve lutalice", "Nesahranjene Marije", "Predator", "Sirovi život ili kako početi početak" i "Živa hrana - za živu decu i živahne roditelje", priča nam kako je pronašla inspiraciju za njihovo pisanje.
- Postoji veliko interesovanje ali i zbunjenost kod ljudi koji ne znaju šta će sa slobodom. Brine ih da li će pogrešiti, odakle da krenu, kako da spremaju hranu... A ovo je ishrana slobode i kreativnosti, bez šablona i velikih mudrosti. Prvo sam pričala i pričala, a onda sam uvidela da ipak, bar za početak, treba ljudima inspiracija, a moje knjige su zato tu.
Ljudima nije jasno otkuda tolike epidemije najstrašnijih bolesti koje nisu postojale sto godina pre, već sa industrijom hrane, farmacije i medicine. Teško je onda krenuti putem zdravlja, a naša primarna hrana jesu voće, povrće, semenke i orašasti plodovi, tvrdi Maja.
- Bolesti su posledice loših navika. Ljudi više vode računa o tome šta im jede kućni ljubimac, a kao gorivo za svoje ćelije, ubacuju đubre u sebe. Odatle treba krenuti. Od preispitivanja nasleđa u ishrani.
Pitali smo Maju kako izlazi na kraj sa stresom i šta je njen izvor motivacije i snage za svestranim radom.
- Disanjem, razumevanjem i ljubavlju, a stres je samo zadatak koji mora da se reši. Motivacija i želja za učenjem i razvojem je ono što me inspiriše i pokreće. Cilj je umreti prirodnom smrću, to je projekat na kome mora svakodnevno da se radi bar još narednih 70 godina. Želja da upoznate sebe je osnova za sve. Ljudima je teško da bace đubre koje su skupljali godinama u stanu. Ali kada očistite i pobacate stare stvari, sve prodiše…. Tako je i sa životom. Kad se sve prevrne, provetri, nebitne stvari bace, a ostave samo bitne, sve je lepše i onda nema stresa.
Maja Volk nikada ništa nije uzimala zdravo za gotovo.
- Bila sam oduvek borac protiv neslobode i pritiska, i sve sam volela da preispitam i da o svemu razmišljam. Kada razmišljate, onda dođete i do rešenja i do dilema. Nikad nisam ozbiljno shvatala proizvoljna gatanja medicinskih prognoza. Davano mi je mesec dana života, i do danas mi se niko nije izvinio što sam ostala živa.
Pošto je prešla na konzumiranje sirove hrane, odlučila je da se posveti i drugoj vrsti kozmetike. Svoju desetodnevnu posetu Zanzibaru smatrala je iskonskim rajem.
- Nisam videla metal, plastiku ni staklo deset dana. Išla sam bosa sve vreme, ustajala i legala sa suncem, disala u skladu sa prirodom. Od toga decenijama mogu da živim. Žena za života, preko svog najvećeg organa - kože, unese i do 350 kg otrova. Moja koža mi ne dozvoljava više te toksine. Ako se hranim prirodno, moram i kožu da hranim prirodno. Promena je očigledna, naročito kada me ljudi vide bez šminke. Moja koža blista, a to je neka viša kategorija od onog "lepo".
Šta ljudima savetujete kao recept za uspeh i dobar život?
- Počnite da postavljate pitanja, da se interesujesete i otvorite za razvoj i promene. Budite slobodni i kreativni, a ne dobri i poslušni.
