Neka novija istraživanja, posebno Univerziteta Kolumbija, otkrivaju da bijes ostaje zabilježen u organizmu i nakon što prođe neka svađa ili rasprava, i to u obliku povišenog krvnog pritiska. Takođe, krvni pritisak raste i prilikom “premotavanja u glavi” scena iz svađe ili sukoba. Ljutnja povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Kako onda da je prevaziđemo?
Mnogi ljudi ne prihvataju činjenicu da su ljuti, možda čak i hronično ljuti. Nije rijetko da od neke osobe koja svaki čas prasne čujete izjavu, “ali ja se uopšte ne ljutim…”.
Neki ljudi bijes ispoljavaju otvoreno, vikanjem ili svađom, a neki skrivaju negativna osjećanja. Kako možete da prepoznate da li možda imate potisnutog bijesa u sebi?
Evo nekoliko pokazatelja koji upućuju na zaključak da možda gajite bijes a da toga i niste svjesni:
- Djelimično ili potpuno ste prekinuli odnose sa nekim članom familije ili bliskim prijateljem.
- Teško vam je da se opustite ili zabavite;
- Udaljili ste se od ljudi koji su vam nekada bili bliski i aktivnosti u kojima ste nekada uživali, jer vas previše nerviraju ili su “naporni”.
Ali, i prikriven bijes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, zamjeranja, ogovaranja… Prekomjerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osjećanja i borbe protiv prigušenog bijesa. Naravno, gušenje negativnih osjećanja može da ugrozi zdravlje.
Kako da se ne razbjesnimo
Evo nekoliko praktičnih psiholoških savjeta kako možemo da naučimo sebe da reagujemo mirnije. Neki od njih su trenutno primenljivi, a neki su dugoročne strategije, koje daju rezultate na duži rok:
Kad samo što nismo prasnuli…
- Duboko dišite. Bijes počinje onog momenta kada se osjetimo slabim.
- Brojite do deset ili ponavljajte neku opuštajuću frazu. Jednostavno i radi vjekovima, ali se često zaboravlja! Ovo nam daje dodatno vrijeme za razmatranje i pruža mogućnost za konstruktivno rješenje.
- U situacji koja vas ljuti, nađite bezbjedno mesto. Povucite se nakratko negde dok se “bura” ne stiša.
- Neka vas humor umiri, npr. “Kako li izgledam drugim učesnicima u saobraćaju kad pravim ovakvo ljutito lice?”
- Dajte sebi oduška. Napustite “poprište” nakratko, pa mu se sveži vratite posle malo fizičke aktivnosti.
- Naglasite sve što je pozitivno! Kada se naljutite, nađite načina da to izrazite na pozitivan način. U crnom ima i bijelog, ne zaboravite! Ukoliko neko kasni, razmišljajte o vremenu koje ste upravo dobili samo za sebe!
Na duže staze…
- Žalbe (na nekog ili nešto) neće promijeniti situaciju nabolje, umesto da gubite vrijeme na njih, upotrebite ga da nađete konstruktivno rješenje.
- Naučite da prepoznate šta vam aktivira bijes. U trenucima smirenosti prisjetite se šta vas je tačno naljutilo; opišite situaciju, zabilježite na papiru (dnevnik) kada ste bili iritirani nečim.
- Provodite više vremena napolju i krećite se. Odvojte malo vremena za “tišinu” na klupi u parku.
- Iskrena molitva pomaže da se smirimo pa čak i onima koji nisu vjernici.
- Meditirajte redovno. Meditacija smiruje um i stvara osećaj jedinstva. Ako osećamo jedinstvo sa svojim okruženjem, mnogo manje ćemo se ljutiti.
