Kada u bajkama princ nalazi svoju nevestu, to svesni um upoznaje svoju dusu. To je trenutak spoznaje, trenutak kada postajemo svesni potreba nase duse. Ako se to ne desi, ceo zivot je besmislen. Covek dostize ovu mudrost obicno u godinama koje se danas zovu starost. Prirodan ljudski vek je mnogo duzi od ovoga koji danas ljudi zive a takav je zbog neprirodnog nacina zivota.
Osnovna svrha naseg zivota je najpre da cinimo bas to sto cinimo u ovom trenutku. Najcesce nismo svesni osnovne svrhe jer smo uvek u mislima ispred trenutka koji se upravo dogadja. Na primer: dok citamo ovu belesku, vec se pripremamo da postavimo neko pitanje ili da ostavimo neki komentar, ili dok jedemo nismo potpuno u zalogaju, u ustima I osecamo ukus I miris, vec smo mislima vec u stomaku. Mislima smo stalno u buducnosti koja uistinu ne postoji vec je samo u nasem umu. Tako se radja patnja jer se radja dualnost, odvojenost.
Razlog takvom nasem ponasanju je u imenovanju stvari I dogadjaja. Kada nesto imenujemo, nema potrebe da se previse zadrzavamo u tome jer vec znamo sta je to. Kada vidimo goluba, produzimo ne osvrcuci se jer vec unapred znamo da je to golub I radja se patnja jer se radja odvojenost. Takvo stanje dovodi do stresa I straha jer ne ispunjavamo nasu primarnu svrhu a to je da budemo u sadasnjem trenutku I da zaista radimo ono sto u momentu radimo. No kada bi svaku pticu posmatrali kao posebnu, zastali bi I uzivali u tom divnom stvorenju I tom divnom susretu. Postajemo jedno sa golubom u tom trenutku…
Kada smo prisutni u sadasnjem trenutku, povezujemo se sa Izvorom, pojavljuju se prave misli, buka u glavi automatski prestaje a nase reci dobijaju snagu jer su u vezi sa Izvorom. Ponekad nas stanje soka probudi i ubaci u sadasnji trenutak ali je to najcesce kada se svesno izvucemo iz misaone buke u glavi. Kako da to uradimo? Zapitajmo se da li disemo. Najlaksi nacin da se prekine misaona buka u glavi je da postanemo svesni disanja. Pokusajte…..Jeste li primetili mir, odjednom ste opusteni, prisutni. U tom stanju se radjaju spontane reakcije, ne pripremate se sta cete reci ili uraditi, vec spontano reagujete a tada izranja vasa sekundarna svrha.
Kako da otkrijemo sekundarnu zivotnu svrhu?
Najpre treba naglasiti da je nasa svrha da unesemo vrednosti u necije zivote ili nase planete. Nasa svrha nije da stvaramo novac!
Umirimo se, koncentrisimo se I zapitajmo se: Kada bi imali sav novac sveta I sve vreme sveta, sta bi smo najvise voleli da radimo? Ako I drugima doprinosimo time, to je nasa svrha. Pomazuci drugima mi ostvarujemo sebe.
Ako zelimo ljubav, trebamo davati ljubav, ako zelimo postovanje, postujmo druge, uvek biti drugima na usluzi. Tako ce Univerzum uvek vracati ono sto smo ulozili u druge.
Osnovni Prirodni Zakon je Davanje. Ne postoji dobijanje. To sto zovemo dobijanjem je samo povratno davanje. Sve sto covek ima je samo ono sto je dao. To je jedini zakon Prirode i treba biti i jedini zakon coveka. Priroda povratno daje sve sto primi. Covek posadi seme, Priroda uzvrati plodom. Davanje je covekova slobodna Volja a povratno davanje je reakcija Prirode. Najbogatiji covek na svetu je onaj koji je postao besmrtan u drugim ljudima davanjem bez imalo ocekivanja icega zauzvrat.
Mi obicno potenciramo slabosti. Ako detetu ne ide dobro neki predmet mi cemo potencirati taj predmet I uzeti neki dodatni cas umesto da se koncentrisemo na ono sto mu dobro ide.
Sta nas to izludjuje, sta nas izvodi iz takta, koje su to stvari u zivotu koje su nepravedne, pogresne, kontraproduktivne? Siromastvo, rat, ali i svakodnevne stvari kao guzva, buka, losa hrana...Koje su pozitivne suprotnosti tim stvarima? Na primer: ratu je suprotnost mir, losoj hrani, dobra hrana… Te pozitivnosti su deo naseg puta.
Kojim ljudima se divimo? Zasto im se divimo? To sto nas privlaci njima je I u nama I deo je naseg puta.
Koje stvari radimo prirodno bez da se trudimo? Pitajmo druge sta misle o nasim talentima jer cesto drugi vide nesto sto mi sami ne vidimo.
Ako znamo da nesto treba da se uradi a niko to ne radi, to je onda nas posao.
Pocnimo da radimo stvari koje su za dobrobit drugih, koje nas fasciniraju I privlace, I mehanicki deo mozga ce se ugasiti i intuicija ce preuzeti vodjstvo. Verujmo svojoj intuiciji I osluskujmo pazljivo.
Koliko god da je dan tezak, kada cinimo svoju svrhu, osecamo se zadovoljno. Srecni smo sto smo zivi jer cemo i tog dana raditi pravu stvar, puni smo zivota i nista nam nije tesko. Svaki akt postaje neustrasiv i nesebican.
Ako se osecamo uzbudjeno, srecno i zivahno dok nesto radimo onda smo na dobrom putu. Cesto cemo zaplakati kada uradimo nesto sto je deo naseg puta. Ako se osecamo obicno, zapitajmo se da li je to nasa svrha.
Cesto nam nasa svrha izgleda zastrasujuce. To se ego buni I pokusava da se odrzi jer zna da ce nestati onog trenutka kada mi pocnemo da zivimo nasu svrhu. Ego je licnost koju smo dobili nametanjem ideja sa strane I prihvatanjem normi koje drustvo zahteva. Ego je prica koju zivimo kao neka licnost, sa odredjenom profesijom, karakterom…Ego uvek posmatra druge u odnosu na sebe. Kada vidimo nekog, ego ce razmisljati kako ce taj neko da se uklopi u pricu o nama. Ego zivi u umu koji neprekidno cavrlja I u trenutku kada udahnemo I postanemo svesni naseg daha, on nestaje. Udahnimo duboko i zakoracimo.
Kada umirimo ego, onda postajemo jedno sa golubom, sa drvetom, sa ljudima oko nas… I u svemu vidimo sebe jer I mi I oni su deo zvezdane prasine koja je stalno u pokretu I uvek ostaje ista, jedino sto se menja jeste forma.
Dr Sladjana Velkov
ART: Felice Casorati
