U šporetu čuva stare novine
Voće, povrće, blender i sokovnik, to je ono što veganima treba za dobar doručak i ručak. Maja Volk je jedna od njih.
Ja sam slobodan čovek, žena koja više ne staje na vagu i ne postavlja sebi od ranog jutra pitanje – šta ću da kuvam danas…
Tako govori Maja Volk, dramaturg, scenarista, profesor, radio i televizijski voditelj, fado muzičar i mama troje odrasle dece. Neobična i po tome što joj u kuhinji šporet služi za odlaganje starih novina, jer ga nije uključivala u poslednje tri godine. Nema tu ni one četiri bele smrti (so, šećer, brašno, mast), nema deterdženta za pranje sudova, ni šerpi i prljavih lonaca. A nema ni kafe.
– Ceo život sam kuburila sa dijetama, kalorijama, gojila se, mršavila, bivala bolesna, a nikako nisam povezivala svoj život i ono što mi se dešava sa onimšto jedem. Znam da sam mrzela povrće od malena, da su me terali da jedem kuvano i kašikom, a da sam ja postala mesožder, čija je omiljena hrana bila – pečenje, krompirići, gibanica, krvava džigerica i rezanci sa sirom. Jedino što me je nekako spasavalo, a da to nisam ni znala, bilo je moje obožavanje voća – kaže ona.
U gradovima u kojima je živela i studirala obično nije imala novca za restorane niti je volela da kuva, pa je živela na voću. To što se dobro osećala, sa puno energije, pripisivala je lepotama Pariza, Sidneja i Stokholma, ne pomišljajući da svoje zdravlje duguje upravo tom jeftinom voću.
– Uostalom, tada niko nije govorio o zdravoj hrani, a vegetarijanci su bili kao sekta, isto kao i fanatični makrobiotičari. Istina, u Australiji sam dve godine bila zdrava, ten mi je bio savršen, kosa živa i gusta, moja creva, ojađena operacijama u detinjstvu i naviknuta na laksative, odjednom su sama radila, a ja sam sve to pripisivala blagodetima mora i klime. Dvadeset godina kasnije, moje telo, iznureno i iscrpljeno, decenijama loše hranjeno, odlučilo je da prekrati sebi muke i da umre – oboleloje od raka. Prošla sam kroz agresivne i varvarske metode medicine i kad su završili samnom, bila sam invalid – bez pljuvačnih žlezda, bez epiglotisa, iščupanog grkljana, trajno opale kose od gubitka težine i stresa, mrtve kože, sa imunitetom na nuli, starica kojoj su ispadali zubi od radijacije i hemoterapije i čija krvna slika ničim nije mogla da se popravi – iskreno govori ova žena.
– Krenula sam, kao i svi, sa idejom da će me jaka hrana osnažiti – udarila sam po mesištu, kajmaku, siru, slanini i džigerici – i napravila još gori haos. Pojavio se holesterol, a krvna zrnca se uvećavala u milimetrima… I onda, slomljena depresijom, ne na ivici, već na dnu nervnog sloma, obratim se čoveku koga znam deset godina i koji je trajno zdrav i sve mlađi, vitalniji svake godine, za koga sam znala da se čudno hrani, ali nisam se nešto unosila u to. Zamolila sam ga da mi otkrije svoja znanja – ističe Maja. – Tog dana je počeo moj preobražaj, putovanje u sasvim novi svet, svet trajnog zdravlja, svet budućnosti, svet koji je oduvek bio nadohvat ruke, svet prirode, istine, prave životne radosti i ljubavi prema sebi. Nisam ni sanjala da ću promenom ishrane promeniti ceo svoj svet, od razmišljanja do vrednosnih sudova, od ponašanja do karaktera.
Ipak, ona ističe da je bitno da se zna da ishrana živom hranom nije još jedna od mogućih dijeta, koja će trenutno pomoći ili neće pomoći. To je, po njenim rečima, opredeljenje za zdravlje i život, nasuprot bolesti, starenju i smrti. – Rečenica „U raju nema kuvanja, kotlići su u paklu”, koju mi je učitelj Gruja na samom početku rekao, bila je kao pesma iz samog raja, kao odgovor na moj dugogodišnji unutarnji otpor prema kuvanju. A odsustvo recepata – sloboda istraživanja i osluškivanja sebe – dodaje Maja Volk.
Ipak da idemo redom.
– Prvo, postoje samo dve vrste hrane. Mrtva iživa. Kuvana i presna. Živa hrana je živa, zato što kad stavite kuvanu šargarepu u zemlju, ništa ne nikne, a kad stavite presnu, nešto nikne. Jedući sirovu hranu, unosite žive biljne ćelije, sa enzimima (vitaminima), koji nestaju i pri blagoj termičkoj obradi, a oni su nosioci sveg blaga,a kad njih nema, telo troši svoje, metaboličke enzime, kojih ima ograničeno, kad ih potroši, umre. Prosto rečeno, jedući živu hranu, produžavate život – uverava nas.
– Mi smo jedini oblik života na Zemlji koji termički obrađuje svoju hranu i jedini smo toliko bolesni. Šećernu bolest smo dobili kad smo sa meda prešli na prerađeni šećer. Danas, gotovo sva hrana u sebi sadrži šećer, koji ne samo da je štetan, već izaziva zavisnost (otuda deca ne mogu da žive bez kečapa) – podseća.
I sad, iznenađenje za ljubitelje mleka.
– Mi smo jedini sisari koji kad prestanu da sisaju majčino mleko, pređu na kravlju sisu, i to ceo život! Životinje nemaju osteoporozu niti problem sa kalcijumom, jer kalcijuma ima svuda. Te bolesti izaziva kravlje mleko, pravljeno za tele, koje ima i rogove i kopita,i treba da naraste sa 40 kilograma na 200 za godinu dana… U njemu ima kazeina, materije od koje se prave tutkalo i lepak… Treba li dalje da pričam? Ali mlečna industrija, moćna kao i ostala prehrambena industrija, od malena nas uči da je kravica dobra – upozorava ova dama, koja svežim izgledom potvrđuje svoju različitost.
Naravno, od nekoga ko je zauvek mesu rekao „ne” može se očekivati da šniclama zamera mnogo toga.
– Devedeset odsto toksina koje unosimo u sebe dolazi od mesa (od zemljišta, stočne hrane do antibiotika, veštačkih boja), a samo 10 odsto od prskanog voća i povrća. Ali dobrobit živih ćelija jača imuni sistem toliko da se on bez problema bori sa tih 10 odsto toksina. Još nešto – čovek nikada nije razrešio pitanje gladi. I danas, polovina čovečanstva jedva preživljava. A biljne hrane ima dovoljno za sedam milijardi ljudi, mesa nema. I pomislite na milijardu goveda, koja u svojim crevima stvaraju opasan gas metan, koji ide direktno u atmosferu i uništava ozonski omotač, pa ćete shvatiti šta znači istina, da kada bi ljudi prešli na biljnu hranu, spasili bi ne samo sebe, već i celu planetu… – ističe Maja.
– Mnogi me pitaju kako odolevam izazovima divne hrane, kako mogu bez ovog ili onog, a ne mogu da razumeju činjenicu da se ja ničeg ne odričem, da ja uživam u hrani, više nego ikada, jer se moje telo raduje svakom zalogaju, kao da zna, a zna, da je to dobro za njega. Uostalom, kada naručite ceđeni sok od pomorandže, zar nemate nagon da ga odmah iskapite, a ne da ga lagano ispijate, kao što radite sa gaziranim pićima? To je ta iskonska radost tela, koje će vas nagraditi svojim izgledom, svežinom i zdravljem, za to najbolje gorivo koje u sebe stavljate. I naše gorivo je jednostavno – kiseonik, voda, sunce. Biljke su jedine koje mogu direktno da pretvaraju sunčevu energiju u materiju, i kada jedete žive biljke, dobijate tu sunčevu energiju. I to ćete odmah osetiti. Nema podočnjaka, nema umora, koža blista, sjaji se, nema bubuljica, nema tvrdih peta, grubih laktova, celulita, venica, ožiljci nestaju kao rukom odneti, a krv vam se već posle tri nedelje tako sredi, kao i metabolizam, da više ni kijavicu ne možete da imate… Tvrdim da se deca vegani, koja su od rođenja na živoj hrani, nikada ne razbolevaju – ističe profesorka, koja rado govori o živoj hrani i preporučuje je svima.
– Šta je to živa hrana? Voće, povrće, semenke, klice, hladno ceđena ulja, bez soli, jer presna hrana ima svoju so, koju gubi kuvanjem, zato je hrana kuvana bljutava dok se ne dodaju začini. Hladno ceđena, devičanska ulja od masline, susama, kikirikija, bundeve, kukuruznih klica, maka, lana, rastvaraju se u vodi i limunu, ne lepe se za creva, a podmazuju organe, tako da sve zaista radi kao podmazano… Ja imam vrlo jasan i živ osećaj da su mi organi iznutra čisti! Nema znoja, nema mirisa, nema kiseline, a onda vam se promene i misli – nema kiselih i ljutih misli – duhovita je, kao i uvek, Maja Volk.
– Ne mogu da prežalim što nisam sve ovo znala u trenutku kada mi je dijagnosticiran rak. Jer nikada ne bih dozvolila ni operaciju, ni hemoterapiju, ni radijaciju. Ojačala bih ovom hranom svoj imuni sistem i on bi se izborio sa rakom. Zahvaljujući ovoj ishrani mene više ništa ne plaši. Ja znam da mogu i da ću biti vitalna i u dubokoj starosti, i da to neće biti starost, već mladost. Znam da se više nikad neću razboleti. Ja znam da će moj život biti sve lepši i sve ispunjeniji svakim danom. Ja nemam lekove u kući, čak ni aspirin. Više ne idem lekarima, čak ni na kontrole – priznaje naša sagovornica.
Zamrzavanje – da, kuvanje – ne
Voće i povrće čuvani u zamrzivaču imaju istu vrednost i enzime kao i sveže, jer ništa ne gube zamrzavanjem – oni bivaju uništeni zagrevanjem. Voće bi trebalo jesti ujutru do podne, jer se tada u organizmu vrši detoksikacija. Ako neko pojede obilan kuvani ili prženi doručak, njegovo telo će morati da odvoji novy energiju za varenje, zato se čoveku spava, pa mora da uzme kiselinu (kafu) da se razbudi i već je zlo učinjeno, a nije se još ni razbudio.
– Ako počnete dan voćem, imaćete energije na pretek. Za vegansku kuhinju vam je potrebno samo da imate sokovnik, blender i secka. Kuhinja bez mirisa, prženja, tiganja, šerpi, lonaca, sa drastično smanjenom potrošnjom struje i deterdženata, jer topla voda sve ispira – ističe Maja Volk.
Šta i kada jede
Princip je jednostavan – svakog dana sve, u svim bojama.
– Ujutru i uveče voćni obrok. Ja, na primer, u blender svakog jutra stavim bananu, kivi, zamrznuto bobičavo voće, klice, med, polen i sok iz sokovnika od cvekle, šargarepe, jabuke, pomorandže, celera, peršuna. Kombinacije su beskrajne, u zavisnosti od godišnjeg doba i sezonskog voća, ali uvek tu bude bar 10 različitih sastojaka, što voća, što semenki. Od kilogram i po bude litar gustog soka, ja to podelim na dva dela, pola litra ujutru (to mi je doručak) i pola litra uveče (to je večera). Između pojedem jedan ili dva salatna obroka, koječine – uvek su osnova zamrznuti kukuruz šećerac i grašak (samo otopljen ili preliven toplom, ne vrelom vodom), to su proteinii ugljeni hidrati, i onda sve moguće kombinacije – paradajz, luk, paprika, rendana cvekla, rendana šargarepa, rendana tikvica, rukola, salata, sve začinsko bilje, rendana bundeva, kad je ima, celer. Sve to začinjeno onim divnim uljima i, umesto sirćeta, sokom od limuna. I to pospem mlevenim semenkama susama, lana, golice, dodam 2-3 badema, 2-3 oraha, 2-3 sirova kikirikija (ukupno ne treba da bude dnevno više od 50 grama svih semenki zajedno). Kada idem na put, spremim litar mog soka, a u restoranu naručim salatu, koju pospem mojim semenkama. Između obroka ponekad grickam suvo voće, šljive, kajsije, grožđice. Za ovakvu ishranu, nagrade su – trajno zdravlje, podmlađeni izgled, zategnuta koža, bujna, živa kosa i radosne, pozitivne misli…
KAKO SE SPREMA - RECEPTI
„Ludilo” od soka
U blenderu razbiti dve banane, dva kivija, dve pomorandže, šaku smrznutog voća iz voćnog miksa (tri maline, tri jagode, četiri krupne kupine), kašiku meda, kašiku suvih klica i kašiku svežih klica od zelenog japanskog graška (dva dana), čaša tople vode (u kojoj se otopilo voće).
U sokovniku iscediti: jednu šargarepu, jednu jabuku, jednu malu cveklu i parče svežeg đumbira.
To pomešati iumutiti u blender dva puta po jedan minut.
Šarena salata
Potrebno je: dve kašike smrznutog graška, dve kašike smrznutog kukuruza šećerca, odmrznutog u toploj vodi (ne ključaloj!), jedna rendana šargarepa, četvrt rendane tikvice, rendana mala cvekla, jedna isečena paprika crvena, struk mladog luka isečen, pola krastavca (ja ga rendam), šaka rukole, dva lista zelene salate, dva lista radič salate i začinsko bilje – svež bosiljak, sveža menta, lavanda, ruzmarin, što god postoji na terasi ili u bašti.
Salata je zalivena mešavinom ulja napravljenom od jedne kašičice ulja od maka, kašičice ulja od kikirikija, dve kašike maslinovog ulja. Uz to posuti i sa dve kašike mlevenog semenja – lan, susam, golica, sirovi kikiriki, 2-3oraha, 2-3 badema…i, povrh svega, na kockice isečene pojedna pomorandža i jabuka! Boje su neverovatne…
Napitak
U blender staviti kašiku meda, kašičicu cimeta, kašičicu polena rastvorenog u malo tople vode, jednu bananu, tri nektarine, četvrt dinje, šaku smrznutih crnih ribizli. U sokovniku iscediti dve šargarepe, dve pomorandže, jednu jabuku, jednu malu cveklu. To sipati u blender, dodati tri lista sveže nane, četiri listića bosiljka, malo sveže lavande…uključiti blender – ukus je neverovatan!
Bademovo mleko
Pola čaše od tri decilitra napuniti sirovim bademima i naliti do vrha vodom. Onda svakog dana uveče promeniti vodu (sipati u cediljku, isprati, pa nazad, pa nova voda) i tako raditi tri dana.
U blender sipati čašu badema natopljenih i čašu vode. Minut blendati da se dobije fino belo bademovo mleko. Dodati četvrt dinje, dve male banane, nekoliko listića sveže nane, bosiljka, lavande, kašika meda, pola kašičice cimeta, šaku smrznutih crnih ribizli. U sokovniku iscediti dve pomorandže, jednu jabuku i jednu šargarepu. Sok pomešati sa bademovim mlekom i voćem u blender, blendati dva puta po minut i dobijate ukus milk šejka, ili voćnog jogurta, a deset puta jači. Bademovo mleko vredi kao pola kilograma govedine i vegani ga zovu gorila milk. Ako se pomeša sa kokosom – mišići bujaju samo tako.
