Autofagija je mehanizam našeg organizma koji nam pomaže da budemo zdravi. Iako je ljudski organizam zdrav, ćelije doživljavaju oštećenja za vreme raznih metaboličkih procesa. Kako starimo, naš organizam je pod konstantnim stresom sa sve više oštećenja nastalih usled delovanja slobodnih radikala. Naše ćelije postaju više izložene oštećenjima i delovanju toksina.
Pored toga kako organizam stari, usporavaju se i metabolički procesi, menja se endokrini sistem i struktura hormona. U tom slučaju organizam se takođe izlaže većem stresu i dolazi do određenih promena.
Tada na scenu nastupa autofagija. Ovaj proces u organizmu pomaže našem telu da se oslobodi oštećenih ćelija. Među ciljane mete su uključene i aktivne ćelije koje nemaju nikakvu ulogu u organizmu. Ćelije koje predstavljaju višak a takođe i maligne ćelije.
Veoma je bitno da se organizam oslobodi oštećenih, neupotrebljivih i malignih ćelija iz razloga što one mogu da indiciraju inflamatorne rekacije ili neka veoma ozbiljna oboljenja.
Reč autofagija je osmišljena pre nekoliko dekada i sastoji se iz dve Grčke reči. Prva “auto ” (značenje sebe) i drugha “phagy” (značenje jesti).
U najnovijim studijama istraživači su uspeli da shvate kako ovaj kompleksni deo našeg imunog sistema može da utiče na našu dugovečnost, da poboljša naš imuni sistem, naše srce i kompletan metabolizam.
Šta je autofagija i dali je ona dobra ili loša za vas?
Definicija autofagije je konzumiranje tkiva svog sopstvenog organizma u vidu metaboličkog procesa koji nastaje usled izgladnjivanja ili usled različitih bolesti. Istraživači veruju da je autofagija mehanizam za preživljavanje. Na taj način organizam regauje na stres i pokušava da se zaštiti.
Dali je autofagija dobra ili loša za vaše zdravlje? Ona je definitivno dobra! Kao što sam naveo, možete smatrati autofagiju formom samo-proždiranja. Ovo može zvučati zastrašujuće, ali je ovo normalna proces organizma prilikom kog se obnavljaju ćelije. Autofagija je toliko od pomoći, da predstavlja ključ za prevenciju bolesti kao što je kancer, neuronska degeneracija, diabetes, bolesti jetre i autoimuni poremećaji, kao i za infekcije.
Autofagija ima mnogo prednosti koje pomažu prilikom starenja. Autofagija koristi otpad proizveden u ćelijama da bi proizvela gradivni materijal za popravku i regeneraciju drugih ćelija.
Zahvaljujući najnovijim studijama, mi znamo da autofagija čisti organizam i da ga brani od negativnog efekta stresa. Naučnici još uvek istražuju način i procese autofagije i kako ona zapravo utiče na organizam.
Postoji nekoliko porcesa uključenih u autofagiju. Lizozomi su delovi ćelija koji mogu da uništavaju velike oštećene strukture, kao što su mitohondrije. Ovi delovi ćelija takođe mogu da pomognu prilikom trasporta ovih oštećenih delova ćelija u cilju generisanja energije. Suma sumarum, kompletnog procesa je da zapravo oštećeni materijal prvo mora biti transportovan od strane lizozoma, nakon toga rekonstruisan, a potom upotrebljen za novu svrhu.
Benificije autofagije
Istraživači su nagovestili koje su najvažnije dobre osobine autofagije za naš organizam:
Obezbeđivanje gradivnog materijala i energije za ćelije.
Recikliranje oštećenih proteina i odpadaka
Regulacija funkcija pogona ćelija, mitohondrija, koje služe za proizvodnju energije a mogu biti oštećene usled oksidativnog stresa i anaerobnog stanja ćelije usled fizičkog napora, bolesti ili uticaja nekih hormona na ćelije i njihove receptore
Štiti nervni sistem i podstiče razvoj novih moždanih ćelija. Autofagija poboljšava kognitivne funkcije, stukturu mozga i neuroplastičnost.
Autofagija pospešuje rast i razvoj ćelija srčanog mišića. Takođe, štiti srce od srčanih oboljenja.
Poboljšava i modifikuje imuni sistem eliminisanjem intercelularnih patogena. Takođe na ovaj način smanjuje toksičnost u organizmu a samim tim štiti DNK.
Sprečava oštećenje zdravih tkiva. Uništava rak, bori se protiv neurodgenerativnih bolesti.
Postiji nekoliko različitih vrsta autofagije. Nauka poznaje makroautofagiju, mikroautofagiju i zaštitnu autofagiju. Makroautofagija je katabolički proces kojim se formiraju vezikule koje gutaju celularne makromolekule i organele. Ovo je oblik o kome se najčešće govori.
Ljudska vrsta nije jedina koja ima benificije od autofagije. Autofagija se takođe odigrava i u biljkama, crvima, muvama i drugim sisarima.Dosta istraživanja sa autofagijom je sprovedeno na pacovima. Izdvojena su 32 gena koja su povezana sa autofagijom. Istraživanja su nastavljena a njihov tok je veoma važan iz razloga što na taj način možem otkriti mnogo novih pojedinosti vezanih za ovu metaboličku aktivnost organizma.
Veza između autofagije i apoptoze
Naučnici veruju da je autofagija selektina prilikom odstranjivanja pojedinih organela, ribozoma i proteinskih agregata iz ljudskog organizma. Trenutno nema informacija da autofagija ili apoptoza (programirana ćelijska smrt) regulišu neke druge procese u organizmu. Neke studije potvrđuju činjenicu da je autofagija mehanizam apoptoze.
Jedan od razloga zbog kojih su istraživači zainteresovani za vezu između autofagije i apoptoze, je verovanje da autofagijom može da se tretira kancer i neurodegerenattivne bolesti poput Alchajmerove bolesti. Autofagija može da deluje kao terapeutski proces u organizmu, kojime ciljano odstranjujemo neželjene ćelije a čuvamo one zdrave.
U budućnosti, možemo koristiti proces autofagije za zaštitu ćelija i njihovo obnavljanje i uništavanje ćelija koje izazivaju bolesti i upale u organizmu.
Kako pojačati autofagiju?
Autofagija je aktivna u svim ćelijama ali se ona pojačava kad se smanjuje unos hrane, tačnije kad izgladnimo organizam. Taj cilj može da se postigne vežbanjem, fizičkom aktivnošću i smanjenjem unosa kalorija. Oba načina su povezana sa kontrolom telesne mase, dužim životnim vekom i sprečavanjem mnogih bolesti povezanih sa starošću.
Post
Kad koristimo dijetu i prilagođavamo životne navike da bi pojačali aktivnost autofagije, najbolji okidač je post. Najbolja dietetska strategija je takozvani isprekidani post. Post ima veoma jednostavan koncept a to je prestanak unosa hrane određeni vremenski period (vi i dalje možete da pijete vodu za vreme posta ili tečnosti kao kafa i čaj).
Ako niste upoznati sa isprekidanim postom, ovaj tip ciklične ishrane uključuje vremnski restriktivne periode ishrane. Postoje mnoge različite forme isprekidanog posta koje pojačavaju autofagiju kao što je Alternativni dnevni post u kome limitirate vaš dnevni unos hrane u periodu između 4 i 8 dana.
Studije su pokazale da post između 24 i 48 časova ima najjači efekat, ali ovaj tip posta nije izvodljiv baš kod svih ljudi. Probajte bar između 12 i 36 časova ako vam gore navedena cifra ne polazi za rukom.
Najlakši nači da postignete željeni cilj je da jedete 1 ili 2 obroka dnevno umesto mnogo manjih obroka. Ako završavate večeru u 6 ili 7 sati probajte da gladujete barem do 7 sati ujutru narednog dana ili još bolje do 11 ili 12 sati.
Možete da izaberete 2-3 dana posta, čak to može da bude i duže kad postanete dovoljno iskusni i naviknete svoj organizam na post.
Katogena dijeta
Katogena ili KETO dijeta je dijeta sa velikim količinam zdravih masti, i malo količinom ugljenih hidrata i ova dijeta funkcioniše veoma slično postu. Keto dijeta deluje na taj način što dobijate 75% dnevnih kalorija ili više iz zdravih masti. a samo od 5 do 10% kaloriha iz ugljenih hidrata. Ovo deluje na Vaš organizam tako da u njemu dolazi do nekih ključnih promena. Metabolički putevi počinju da koriste masti kao gorivo umesto glukoze iz ugljenih hidrata.
Koji tipovi hrane su najvažniji ako planirate da započnete Katogenu dijetu? Koristite kokosovo ulje za ishranu, maslinovo ulje, jaja, puter od kirikija, meso od životinja hranjenih isključivo travom, fermentirani sir, avokado, semenje i košpice. Voće je takođe uključeno zbog neophodnih vlakana za digestivni trakt a i zbog vitamina i antioxidativnih svojstava koje poseduje.
Kao odgovor prilikom smanjenja unosa ugljenih hidrata, počeće da se proizvode ketoni koji imaju mnoge zaštitne efekte na vaš organizam. U studijama je otkriveno da ketoza može takođe da aktivira aufagiju, koja ima neuro zaštinu funkciju. U studijama na pacovima, keto dijeta je aktivirala metaboličke procese aktivatore autofagije i tom prilikom su se smanjile ozlede mozga kod povređenih pacova.
Vežba
Još jedan dobar stres koji može da aktivira autofagiju je vežbanje. Najnovija istraživanja pokazuju da vežbanje može da aktivira autofagiju u raznim organima uključujući i metaboličku regulaciju mišića, jetre i pankreasa.
Da vežbanje ima mnoge dobre strane, ono predstavlja oblik stresa zato što uništava tkivo, izazivajući njegove opravke i rast u jačoj formi. Još nije jasno koliko vežbanje pojačava autofagiju, ali istraživači veruju da je ono najbolje za pojačavanje autofagije.
Vežbanjem od 30 minuta pojačavamo autofagiju u skeletnom i mišićnom sistemu. Da li možemo da vežbamo za vreme posta? Većina ljudi može. Možete takođe primetiti da dobijate veliki priliv energije kad prestanete sa postom, što vas može još više motivisati da vežbate.
Bezbednosne mere prilikom posta
Naučili smo dosta stvari vezanih za autofagiju kroz ovaj tekst. Pojačavanjem autofagije putem posta i redovnim vežbanjem postižemo odlične rezultate.
Ali, ako uzimate pojedine lekove za kontorlu vašeg zdravstvenog stanja, najbolje je konsultovati doktora pre nego započente sa postom. Ljudi koji boluju od hipoglikemije ili diabetesa i žene koje su trudne, dojilje, ne treba da poste. Svako ko ima bolesti poput kancera treba pre početka posta da se konsultuje sa svojim doktorom.
