Sedenje tokom 2 sata može da poništi zdravstvene koristi 20-minutnog vežbanja. Dokono sedenje tokom celog dana može da učini svo vežbanje beskorisnim. Kako postupiti da se to ne desi?
Ovo može da se tiče onih koji većinu vremena tokom dana provode sedeći na poslu, ili onih koji naprosto po navici celo veče presede ispred televizora. Kardiolozi UT Southwestern medical centra koji su istražili ovo pitanje pokazali su da dugotrajni periodi sedenja smanjuju nivo kardio-respiratorne kondicije koja se postiže redovnim vežbanjem. Za svakih šest sati nekretanja, potreban je jedan sat vežbanja da to kompenzuje
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u onlajn izdanju Mayo Clinic Proceedings. Kardiolozi su uporedili podatke dobijene od 2223 učesnika i povezali odnos između dnevnog sedenja, dnevnog vežbanja i kondicije.
Pod “sedenjem” se podrazumevaju aktivnosti kao što su gledanje TV ili aktivnosti koje traže više angažovanja, ali se opet obavljaju sedeći, kao što su čitanje i vožnja automobila. Kad sedimo, troši se najmanja količina energije (naravno, štednja energije je u nekim slučajevima korisna, na primer, kada je imuni sistem iscrpljen).
Svi učesnici istraživanja bili su zdravi, između 12 i 49 godina (bez astme, srčanih ili vaskularnih oboljenja). Pomoću posebnog testa, izmerena je njihova fizička spremnost, tj. kondicija. Nakon što je to urađeno, istraživači su to uporedili sa podacima o njihovoj sedećoj/fizičkoj aktivnosti u relativnom odnosu prema godinama, polu i indeksu telesne mase.
Na kraju su kardiolozi zaključili da 6 sati sedenja dnevno ima isti uticaj na kardiovaskularno zdravlje kao i jedan sat vežbanja – samo suprotan! Drugim rečima, jedan sat neprekidnog sedenja dnevno poništava sve efekte 20-minutnog vežbanja (to je, otprilike, 4 km džoginga)!
Jedan od autora proučavanja, vanredni profesor interne medicina, dr Džeret Beri, prokomentarisao je: “Ranija proučavanja su ukazala da je sedeći način života povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja; ali nije bilo poznato kako se to dešava. Podaci do kojih smo mi došli ukazuju da sedenje povećava taj rizik time što smanjuje kondiciju, a izbegavanje sedenja tokom dana, uz redovno fizičko vežbanje, moglo bi da predstavlja izvanrednu prateću strategiju da se poboljšaju kondicija i zdravlje”.
Prekinite posao da prošetate
Dr Beri preporučuje svima koji rade za pisaćim stolom da prošetaju tokom pauze za ručak, a i inače, kad god to mogu. Da bi pratili koliko koraka naprave, mogu da koriste pedometar (brojač koraka, dostupan na tržištu). “Utvrdili smo sledeće: kad morate da sedite dugo vremena, svaki put kad se pokrenete to je dobro i doprineće boljem zdravlju”, izjavila je vođa istraživanja, dr Žaklin Kulinski. “Dakle, ako ste vezani za radni sto, često menjajte položaj, ustanite i protegnite se, prošetajte dok razgovarate telefonom; koristiće vam čak i ako tapkate stopalima”.
