U divljini mi ne vidimo životinje koje bi pola života živele bolesne sa gomilom bolova. Ciklus starenja i smrti im je dovoljno kratak. To može da govori o tome, da divlje životinje, za razliku od čoveka, prolaze kroz kompletan ciklus svog razvoja ("program razvoja u svom telu"), tako da je smrt kod njih relativno laka.
Većina sisara živi 7 perioda rasta (uzrast završetka razvoja organizma x 7). Ljudsko telo je takođe dizajnirano za trajanje života - period rasta x 7, i onda je to 150-170 godina. Penzioneri ne žele da umru, jer osećaju da je ta smrt preuranjena i program razvoja u tom telu još nije završen.
Zašto smrt stiže u uzrastu od 70-80 godina?
Glavni razlog za prevremene smrti je - termički obrađena (mrtva) hrana koja ne sadrži enzime - katalizatore (usporivače) hemijskih reakcija. Pošto su na proteinskoj bazi, onda oni počinju da nestaju već pri zagrevanju iznad 42 stepeni C. Upotreba takve hrane izaziva potrošnju rezervi enzima, nasleđenih iz detinjstva. Sa godinama kod čoveka ova radnja se završava i do 50-60 godina jetra počinje da ispada iz stroja i počinje da propušta u krv prljavštine (holesterol i druge naslage u krvne sudove). Ova prljavština, popunjava krvne sudove mozga i smanjuje protok krvi do ćelija mozga. Kako na to reaguje mozak? On daje komandu srcu da podigne pritisak kako bi davalo istu količinu krvi preko suženih krvnih sudova. Da li ste primetili da svi penzioneri imaju visok krvni pritisak? Ako čovek nastavlja da jede mrtvu hranu, presek krvnih sudova se smanjuje toliko da srce dobija naredbu iz mozga da se nadoknadi visokim pritiskom manjak krvi, koji zidovi krvnih sudova mozga jedva izdržavaju. Ovo se završava tužno - jedan od sudova mozga ne može da izdrži pritisak i puca - dobija se prvi moždani udar. Ili komad prljavštine u sudu u toku kretanja zatvori presek malog krvnog suda - određen prostor mozga koji prehranjuje ovaj sud ne dobija krv i umire - takođe se dobija moždani udar. U oba slučaja čovek postaje invalid. Ako čovek i dalje jede mrtve hranu, onda dobija drugi moždani udar, a zatim i treći, koji se obično završava grobljem.
Ako čovek medikamentima snižava pritisak (a tako rade skoro svi penzioneri), onda on može da živi (izbegavajući moždane udare) do faze "staračke senilnosti" - TO je KADA SE NE MISLI NIŠTA - sudovi mozga su začepljeni prljavštinom, tako da nema dovoljno krvi za ishranu mozga a povišen pritisak krvi "uspešno"se snižava medicinskim preparatima, tako da mozak počinje gašenje razumnih aktivnosti, kako bi bar na minimumu podržao rad delova mozga koji su odgovorni za upravljanje disanjem i radom srca. Ovde smrt dolazi kada zbog stalnog pristizanja prljavštine iz mrtve hrane mozak više nije u stanju da obezbedi i ove funkcije - dešava se srčani udar ili respiratorni zastoj. U ovom slučaju najbliži rođaci čak i sa olakšanjem dočekuju smrt svoga rođaka, jer je do tada on već vodio "biljni" način života i nije mogao sam da brine o sebi.
Rak i sve ostale bolesti (dijabetes, problemi sa jetrom, kamen u bubregu, žučne kese, itd), takođe se razvijaju sa nedostatkom enzima u organizmu. Kao što je već rečeno, enzimi u hrani nestaju na temperaturi iznad 42 stepena. Takođe i pri niskoj PH vrednosti krvi (ph ispod 7,35 je bolest, a ph krvi 6,8 - smrt). Ispod nivoa ph 7,35 enzimi gube svoja katalitička svojstva (za referencu: ph 7,0 - destilovana voda). Mi smo alkalna bića (ph krvi bebe dojenčeta je - 8,5, a ph njegovoga urina - 8,0 - najviši nivo zdravlja).
Odmah alkalujte sebe ( podignite ph krvi iznad 7,35) može sa sodom - kutiju sode bikarbone u kadu tople vode i ležite tamo 1-2 sata. Kroz kožu se soda apsorbuje u telo.
Živa hrana je alkalna, a mrtva hrana – kiseli organizam.
Rak - je jednostavna bolest - leči se kao lakša prehlada - dovoljno je dati organizmu 100% živu hranu, i on "će pocepati na komade" tumor veoma brzo. Rak mozga leči se na ovaj način u roku od mesec dana (posle toga tragovi tumora čak i ne budu otkriveni). Tumor - to je gljiva-parazit, koji svojim rastućim telom mehanički pritiska sudove i nerve, cepa tkiva iznutra, što je veoma bolno, zato su mnogi pacijenti na drogama i umiru od banalnog peredozanja. Kada tumor stisne vitalne sudove ili nerve – čovek umire. Metastaze su rast micelijuma u oslabljenom tkivu organizma. Hemoterapija (uvođenje otrova) i izlaganje zračenju i tako već slabog tela - istinit je put na groblje.
Enzimi se nalaze u zrelom voću i njihovim suvim plodovima, ako se osuše bez zagrevanja, odnosno na prirodan način.
Dakle, pogledajte na bilo koji proizvod hrane, procenite kojoj obradi je bio podvrgnut i odatle izvlačite zaključke, da li je živ, ili nije. Najlakši način da se oceni sušeno voće sa semenom (košticama) je po rastu semena (koštice) - zasadite seme (semena) u posudu - ako raste, onda proizvod nije sušen u rerni, već na prirodan način, tako da je on ŽIV.
Pri upotrebi suvog voća treba dodatno da se pije voda, jer je to suviše koncentrovana hrana za organizam i na koži može da se pojavi crvenilo. Sve prolazi ako pijete dovoljno vode pri upotrebi suvog voća.
Piti toplu vodu treba 15 minuta pre obroka, da se ne razvodni želudačni sok sa vodom, inače je moguć proliv, jer oprati od prljavštine 100% sušeno voće nije moguće. Topla voda brzo proleti kroz prazan želudac u creva, a hladna ostane tamo dok se ne zagreje do temperature tela – 36,7 stepeni. To se mora uzeti u obzir.
Sa tačke gledišta dugoročnog skladištenje svežih (živih) sokova veliko interesovanje predstavljaju sirupi, dobijeni sušenjem živog soka na temperaturi ne višoj od 40 stepeni do stanja meda sa sadržajem vode manjim od 18%. Takvi sirupi kao med mogu dugo da se čuvaju na sobnoj temperaturi.
Ljudsko telo hrani samo meso ZRELIH PLODOVA: voće, bundeve i suvo voće. Krastavci i tikvice – su puni nedozrelog semenja, punih fitinske kiseline, koja sisa minerale iz tela. Posebno pitanje je u vezi biljki tipa paradajza, itd - to su niskoenergetski plodovi, pored toga, iz porodice uslovno otrovnih biljki. Sa njima je potreban poseban "debrifing". Neko je pokušao maksimalno da popuni našu ishranu uslovno otrovnim biljkama (krompir, paradajz, ljuta i slatka paprika, patlidžan), zar ne?
Pokušaj da se jedu semenke, orasi i zrnevlja (deca biljaka) ili korenje (same biljke) dovodi do, kao minimum, do demineralizacije organizma, jer su puni fitinske kiseline - 1-3 % po masi (1 molekul fitine kiseline izvlači iz creva i prevodi u neusaglašeno stanje do 6 atoma minerala - P, Mg, Ca, Zn, Fe, Co, Cu, itd.). Nedostatak minerala dovodi do toga da je organizam za popunjavanje gubitka minerala primoran da dostavi minerale iz zuba (karijes) i da smanji potrošnju minerala za rast kose (u početku telo onemogućuje proizvodnju boje - sedi kosa, a zatim i zaustavlja rast kose - ćelavost). Zubobolja pri odsustvu zapaljenja, prema mojim zapažanjima, izaziva "demontiranje" zuba, koju vrši sam organizam za pokrivanje deficita minerala, Karijes - je samo posledica tog "demontiranja". Uz upotrebu sira zubobolja brzo prolazi - telo prelazi na drugi izvor minerala - sir sadrži mnogo minerala. Kada ponestane zubiju i kose, telo će početi da izvlači ove minerale iz kostiju (osteoporoza i dr.). To je ceh za jedenje onoga što biljke ljudima NE NUDE.
Penzioneri uzalud pokušavaju da nadoknade kalcijum upotrebom termički i hemijski obrađenog mleka i sira iz njih - tamo nema enzima, a kalcijum se bez njih ne apsorbuje. Štaviše, kuvano mleko, i sir od njega, zakiseljuju organizam, a za alkalizaciju krvi telo ponovo troši kalcijum iz kostiju. Kao rezultat toga, takvo mleko i sirevi povećavaju osteoporozu. Kalcijum se apsorbuje samo iz svežeg mleka (nekuvanog), koje sadrži enzime, ali gde da ga pronađemo u gradu?
Takođe, čovek gubi minerale usled konzumiranja čaja i kafe koje sadrže 1 - 2% tanina od suve težine čaja ili kafe. Tanini se u medicini koriste u slučaju trovanja bakrom i cinkom, jer ih uspešno apsorbuju upravo ovi elementi. Stalna demineralizacija organizma dovodi do njegovog slabljenja i pojave sede kose. Mleko, dodato u čaj ili kafu, samo delimično smanjuje štetu, blokiranjem tanina. Demineralizacija organizma, izazvana žitaricama i korenskim plodovima, može se prevazići "crnom solju" (pepeo od drveta + sol, 60/40).
Crna so je– beli drveni pepeo (iz peći u selu, ostaci uglja) + soli.Mešaju se u odnosu 60/40 i melju u mlinu za kafu, a na ukus je kao dimljena kobasica. Da li se zato čovek vuče ka mesu, da bi odatle dobio nedostajuće mineralne materije?
Na internetu je puno materijala o crnoj soli, ona se još pre revolucije prodavala. U tim receptima peče se crni hleb do stanja pepela, ali ja sam probao pepeo I od hleba i pepeo od drveta - suštinski nema razlike. Terapijski efekat se objašnjava dopunjavanjem tela mineralima koji se nalaze u pepelu.
Ali crna so je samo prinudno sredstvo za smanjenje štete od žitarica i korenja, koji na početku nisu namenjeni za ishranu. Bolje je ne naškoditi telu na početku.
Seda kosa je počela da nestaje posle odbijanja korenastog povrća - sirove šargarepe - pre toga sam je jeo u velikoj količini u večernjim satima kao salatu (šargarepa + luk + biljno ulje) zajedno sa kuvanim obrokom.
Pre toga je približna dijeta bila ovakva (sa varijacijama):
1.Doručak – 100 g suvog grožđa + voda (ili u paru jabuke i banane).
2. Ručak: - isto.
3. Večera - malo kuvane hrane + mnogo salate od šargarepe.
Suština: crna kosa je aktivno počela da se širi.
Nakon shvatanja šta predstavlja korenje (apsorberi minerala u crevima), prešao sam na ovakvu dijetu:
Doručak – 100 g suvog grožđa + voda (ili u paru jabuke i banane).
Ručak: - isto.
Večera - malo termički obrađena hrana + salata od ZRELIH plodova (paradajz, bundeva) + 100 g suvog grožđa.
Suština: seda kosa je počela da nestaje, posle 10 meseci u frizerskom salonu ošišali su mi ostatke sede kose. Izgubljeno je takođe prilično paetično na izgled "nabiranje kože vrata", navodno od starosti (49 godina). Koža vrata povratila je svoju elastičnost.
Kuvani obrok za večeru je trening organizma za moguću katastrofu, kada voće i suvo voće mogu da postanu nedostupni. Iako ova hrana ne hrani telo potpuno – stomak je ispunjen, pojavljuje se lažni osećaj sitosti, a energija tela ne raste (snaga se ne dodaje). Konzumiranje voća ili suvog voća odmah daje rezultat u rastu energetike.
Kada se ide na ishranu voćem i suvim voćem naglo padne količina hrane – nje organizmu u istim količinama nije potrebno.
Kroz nekoliko meseci takve ishrane zaboravićete na bolove, ali nastaje još jedno neugodno pitanje: A šta raditi dalje, ako se horizont života širi, kao najmanje, do 150 godina? Odgovor je, po mom mišljenju je - dalje spoznavanje sveta i ličnog razvoja. "Učiti, učiti i naučiti!" .
А. Рыкунов
