subota, 23. rujna 2017.

turšija

Sigurno ste mnogo puta čuli koliko je zdravo konzumirati fermentisane namirnice nastale prirodnim vrenjem.

One sadrže probiotičke kulture koje čine mnogobrojne vrste bakterija. Te dobre bakterije prirodno nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrofloru. Svi ti mikroorganizmi izuzetno su važni za zdravlje probavnog sistema, ali i čitavoga organizma.
Kako su u crevima prisutne i loše bakterije, gljivice i ostali patogeni mikroorganizmi, oni se u određenim okolnostima mogu razmnožiti i loše uticati na vaše zdravlje.
Fermentisane namirnice i probiotičke kulture tada mogu biti od velike koristi za lečenje bolesti koje izazivaju štetni mikroorganizmi.
Šta izaziva neravnotežu crevne mikroflore?
Zbog nezdravoga načina života, u organizmu može doći do poremećaja ravnoteže između zdravih i nezdravih mikroorganizama. Nezdravi mikroorganizmi mogu stvarati razne zdravstvene poteškoće, a da toga često niste niti svesni.
Neravnoteža crevne mikroflore neretko se događa zbog loše ishrane (suviše ugljenih hidrata, brze hrane, namirnica i napitaka koje stvaraju kiselost organizma); hroničnog stresa; nedovoljnog kretanja i vežbe; otrovnih supstanci iz okoline; učestalog uzimanja antibiotika (oni neretko uništavaju i zdravu crevnu mikrofloru); preteranog korišćenja komercijalnih sredstava za čišćenje u domaćinstvu.
Stoga je važno konzumirati probiotike kako bi dobra populacija bakterija prevladala lošu i osigurala optimalno zdravlje.
Korisnih mikroorganizama ima u mnogim fermentisanim namirnicama koje vam služe upravo za poboljšanje crevne mikroflore.
U raznim delovima sveta vekovimase fermentišu raznolike namirnice – soja, prinač, kokosovo mleko, pečurke, voće i povrće, razne vrste kravljeg mleka.

Kiseljenje povrća – tradicionalna metoda obogaćivanja namirnica
Kiseljenje povrća je veoma star i iskusan način spravljanja zdrave zimnice. Mnoge vrste dozrevaju u jesen i uz nekoliko temeljnih pravila zimnicu možete uspešno i jednostavno napraviti sami. Tako ćete sebi pripremiti zalihu probiotika sve do proleća.
Koristite tvrdo povrće poput korena celera; cvekle; kupusa, repe; paprike; krastavaca; brokolija; zelengo paradajza, luka, kupusa…
Povrće na sebi prirodno sadrži bakterije mlečno-kiselog vrenja. U povoljnim uvslovima vlage, temperature i bez pristupa vazduha raznovrsni šećeri iz namirnica pretvaraju se u mlečnu kiselinu. Tako namirnice poprimaju svojstveni kiselkasti ukus. Mlečna kiselina ujedno onemogućava rast bakterija koje uzrokuju kvarenje.
Fermentirane namirnice sačuvaće svoje osnovne nutritivne vrednosti. Još će i dodatno biti obogaćene vrednim vitaminima K i B-kompleksa i enzimima, dok će neka vlakna postati mekša. Ovakve namirnice su i lakše svarljive.

Dobrobiti fermentisanog povrća
Ukiseljeno povrće donosi mnoge dobroti našem organizmu te deluje na više nivoa:
1. Održava zdravu crevnu mikrofloru
Crevna mikroflora je živi sistem kojeg čine dobre i loše bakterije. Iz već spomenutih razloga, loše bakterije mogu preovladati i uzrokovati mnoge zdravstvene tegobe. Narušena ravnoteža mikroorganizama postupno se može poboljšati dodavanjem fermentisanih namirnica ishrani. Tako će se brže naseljavati korisne bakterije koje štite sluznicu creva. Samim time poboljšava se apsorpcija nutrijenata i opšte zdravstveno stanje.
2. Obnavlja sluzokožu creva
Različite infekcije, upotreba lekova ili konzumacija hrane koja vam ne odgovara, kao što je na primer gluten, dovest će do toga da sluzokoža ostane bez korisnih mikroorganizama. Time sluznica može postati propusna (leaky gut sindrom) i omogućiti štetnim supstancama i lošim mikroorganizmima da prodru u ostale delove tela i izazovu neku bolest, naročito razne upale i infekcije. Fermentisane namirnice su brzo i najdelotvornije sredstvo koje obnavlja crevnu floru.
3. Podstiče metabolizam i probavu
Ako želite da se rešite viška kilograma, svakako jedite turšiju, jer ona ubrzava metabolizam, lako su vari, sadrži malo kalorija i zasiti vas. Zbog znatnog sadržaja vlakana, fermentisane namirnice podstiču rad creva. Umanjuju tegobe kod osoba koje ne podnose laktozu, jer je delomično razgrađuju u crevima. Ujedno ublažavaju i sindrom iritiranih creva.
4. Poboljšava imunitet
Poznato je kako su probavni i imunološki sistem povezani. Od imunološkog sistema zavisi naše zdravstveno stanje. On složenim mehanizmima štiti telo od štetnih mikroorganizama i ublažava upalne procese svih vrsta. Kiseljeno povrće povećava broj ćelija koje prirodno uništavaju “uljeze”.
5. Može sprečiti nastanak karcinoma
Povrće je već samo po sebi bogato mnogim nutrijentima i antioksidansima. Naučnici smatraju da fermentirano povrće još snažnije može smanjiti opasnost od nastanka karcinoma, naročito debelog creva. Čini se da je za to zaslužna upravo mlečna kiselina koja sprečava rast zloćudnih ćelija.
6. Reguliše krvni pritisak
Fermentisani proizvodi mogu imati uticaj i na krvni pritisak, tako da ga postepeno snižavaju. Naučnici smatraju da tu najveću ulogu igraju određene vrste spojeva nalik peptidima. Ti spojevi se stvaraju upravo tokom fermentacije namirnica.
7. Snižava povišen nivo holesterola
Smatra se da se konzumiranjem fermentisanih proizvoda smanjuju i nivoi lošeg holesterola u krvi. Do toga dolazi zato što takve namirnice smanjuju sposobnost resorpcije holesterola u krv.
8. Ublažava alergije i kožne tegobe
Nije slučajna uzrečica da je koža ogledalo zdravlja. Zdrava mikroflora štiti creva od toksina i teških metala. Usto poboljšava apsorpciju nutrijenata te sprečava infekcije i upale. To ima pozitivan uticaj na smanjenje alergije, akni, ekcema i gljivičnih infekcija.
9. Poboljšava raspoloženje
Ponekad se creva opisuju kao “drugi mozak”. Smatra se da se najveći deo serotonina, hormona sreće, stvara upravo u crevima. Hroničan stres negativno deluje na crevnu mikrofloru. Stoga svakako pokušajte da izbegnete stres, a zdravlje creva zaštitite unosom fermentisanih namirnica.
10. Dobri su za dijabetičare
Šećer i skrob iz ovih namirnica pretvaraju se u mlečnu kiselinu. Tako se istovremeno smanjuje količina šećera, što namirnice čini pogodnima za dijabetičare.

Kako konzumirati fermentisane namirnice:
Probiotike uvodite postupno da se organizam navikne, naročito ako imate poteškoća s nadutošću ili prolivom. Dovoljno je uvesti pola šoljice fermentisane hrane dnevno te postupno, prema potrebi i sopstvenom osećaju povećavati količinu. Fermentisane namirnice nemojte kuvati, jer će izgubiti korisne mikroorganizme.
Broj korisnih mikroorganizama dodatno možete povećati ako konzumirate rasol – veoma zdravu slano-kiselu tečnost u kojoj se nalazi fermentisano povrće.