holesterol i vježbanje

Ako se pitate kako sniziti visok holesterol? Evo odgovora na vaše pitanje!

Saznajte koje su to vrste vežbi koje će vam pomoći u kontroli nivoa holesterola u krvi.

Ako patite od visokog holesterola, verovatno imate svoju terapiju, pravac ishrane, kao i smernice koje vam je vaš lekar dao kako bi se vaše stanje što pre normalizovalo, i holesterol vratio na normalnu vrednost. Pored poboljšanja ishrane, vežbanje je jedna od najefikasnijih promena u načinu života koje možete da uvrstite u svoju rutinu kako bi snizili holesterol, kao i poboljšali svoje zdravlje.

Vaša prva misao možda bude: „Mrzim trčanje.“ Ili možda volite trčanje, ali u poslednje vreme ne smete da trčite zbog povrede kolena.

Međutim, trčanje nije jedini način da poboljšate svoje zdravlje. Na raspolaganju su vam i nekoliko drugih dobrih načina vežbanja koji mogu pomoći u suzbijanju negativnog uticaja visokog holesterola na vaše zdravlje.

Zašto je vežbanje efikasno u snižavanju holesterola?

Holesterol je jedna od masnih materija koja cirkuliše u našoj krvi. Ako ga imamo previše, može se zalepiti za unutrašnje zidove naših arterija, sužavajući ih i povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, ne samo da količina holesterola u krvi utiče na naš rizik, i ostali faktori igraju ulogu. Jedna od njih je vrsta proteina koja prenosi holesterol kroz telo. Lipoprotein holesterola niske gustine (LDL) može izazvati mnoge probleme u arterijama i ostalim krvnim sudovima. Lipoprotein holesterola visoke gustine (HDL) štiti telo od nakupljanja štetnog (LDL) holesterola.

Vežbanje pomaže da se poveća nivo dobrog (HDL ) holesterola, prema mnogim istraživanjima (1). Fizički aktivne žene su imale značajno viši nivo HDL holesterola u odnosu na žene koje nisu upražnjavale fizičku aktivnost. Studija (2) objavljena u časopisu “Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology” pronašla je slične rezultate. Kod muškaraca sa izraženim salom na stomaku, redovno vežbanje povećalo je nivo dobrog (HDL) holesterola.

Vežbanje može čak promeniti prirodu našeg holesterola. Naučnici iz Medicinskog centra sa Univerziteta Duke su 2002. godine otkrili da vežbanje poboljšava broj i veličinu čestica koje prenose holesterol kroz telo. Oni koji su vežbali više imali su veće, „lepršavije“ čestice, za koje je bilo manje verovatno da će začepiti arterije.

Vežbanje vam može pomoći da smanjite nivo holesterola, naročito i ako imate prekomernu težinu. U časopisu Journal of Obesity, istraživači su objavili da su gojazni odrasli ljudi koji su hodali, trčali i vozili bicikl dok su upražnjavali dijetu za snižavanje holesterolapoboljšali nivo ukupnog holesterola, i smanjili LDL holesterol i trigliceride u krvi.

Najbolje vežbe za snižavanje holesterola

Neka istraživanja pokazuju da je možda od intenziteta vežbanje važnije od toga kakve vežbe sprovodite. To znači da vredi da u svoj dan uvrstite fizičke aktivnosti koliko god možete. Šetajte tokom ručka, penjite se uz stepenice, ustanite da biste uputili telefonske pozive ili pospremite svoj sto u kancelariji.

Pored toga, pokušajte da ugradite najmanje 30 minuta strukturiranih vežbi svakog dana. Bilo koja vežba je bolja nego nijedna, ali sledećih šest vrsta vežbanja se pokazalo se najefikasnijim u smanjenju nivoa holesterola:

1. Trčanje.

Ako su vam zglobovi u dobrom stanju i uživate u trčanju, imate sreće, jer je ovo odlična vežba za snižavanje holesterola i za održavanje optimalne težine. Ipak, ne mislite da morate da se trkate ili takmičite sa drugima. Lagano trčanje od nekoliko kilometara može biti efikasnija vežba za snižavanje holesterola, od brzog sprinta do dužeg trčanja oko bloka.

U studiji (3) iz 2013. objavljenoj u Archives of Internal Medicine, istaknuto je da su trkači na duge staze pokazali značajno bolja poboljšanja nivoa HDL holesterola, u odnosu na trkače kratkih staza (manje od 10 km nedeljno). Takođe je primećeno poboljšanje nivoa krvnog pritiska.

2. Šetnja.

Da li je šetanje podjednako dobro kao trčanje za zdravlje kardiovaskularnog sistema, odavno je tema rasprave. Kako postajemo stariji, šetanje često može biti mnogo bolja vežba u smislu zaštite zdravlja zglobova.

Istraživanje objavljeno 2013. godine u časopisu “Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology” je uporedilo desetine hiljada trkača sa jednakim brojem šetača. Rezultati su pokazali da je najvažnija količina vežbanja, a ne vrsta.

Ljudi koji su koristili isti nivo energije tokom vežbanja doživeli su slične prednosti, bilo da su hodali ili trčali. Koristi uključuju smanjeni rizik od visokog holesterola i visokog krvnog pritiska.

Potrebno je duže vremena i aktivnosti da se odbace kalorije, nego da se potroše. Ako sagorite 300 kalorija, bilo koji način, potrošili ste približno istu količinu energije. Verovatno ćete doživeti slične prednosti. Vodeći autor gornje studije, Paul Villiams, izjavio je da bi brzo hodanje 4,3 km trebalo dati isti efekat otprilike kao i trčanje 3 km.

sredstvo za čišćenje

Kako napraviti prirodno univerzalno sredstvo za čišćenje

Ljeto dolazi svom kraju, većina nas se vratila s godišnjih odmora osvježena, puna energije i spremna za nove početke. S novim planovima i koracima, prirodno dolazi i želja za pospremanjem i čišćenjem. Kako bi maksimalno uživali u tome imam za vas jedan jednostavan DIY za prirodno univerzalno sredstvo za čišćenje od samo dva sastojka – ocat i lavanda. Pa krenimo!

Ocat

Siguran je za korištenje na raznim materijalima osim na granitu i mramoru gdje se mora koristiti razrijeđena otopina. Ocat djeluje protugljivično i antibakterijski i to je zapravo sve što vam i treba za čišćenje. Najbolji je za čišćenje prozora i ogledala, jer neće ostaviti iza sebe one kapljice vode, odnosno kamenca, jer ga ocat razgradi.

Lavanda

Lavanda se koristi također zbog svog antibakterijskog djelovanja i to ne samo kod čišćenja doma, već i u kozmetičkoj industriji. Osim tog svojstva, ona će octu predati svoj divan miris koji smiruje i osvježava. Lavanda ima visok udio kamfora koji tjera kukce tako da s njim slobodno osvježite ormare, kauče i tepihe.

Prirodno univerzalno sredstvo za čišćenje

Ovako pripremite svoje prirodno univerzalno sredstvo za čišćenje

Potrebno vam je:
– staklenka koja se može hermetički zatvoriti
– sušeni cvjetovi lavande
– ocat

1. Neovisno o dimenziji staklenke neka sušeni cvjetovi budu u omjeru 1:4 s octom
2. Pospite cvjetove na dno staklenke i napunite je octom
3. Dobro je zatvorite i odložite na sunčanom mjestu oko 10 dana
4. Procijedite ocat i dobiven koncentrat spremite nazad u istu staklenku

Prirodno univerzalno sredstvo za čišćenje

Ono što ste dobili naziva se koncentratom i potrebno ga je razrijediti tako da na jednu mjericu koncentrata idu minimalno dvije mjerice vode. Ako mislite da sredstvo nećete brzo potrošiti, koristite destiliranu vodu, a ako ga brzo trošite ulijte običnu vodu.

Ovo sredstvo slobodno dajte i u male ručice kako bi vam pomogle u čišćenju, jer su svi sastojci prirodni.

Ivana Karmišević

valvularna hirurgija

Valvularna hirurgija

Srčani zalisci su strukture koje obezbeđuju jednosmeran tok krvi kroz srčane šupljine, kao i iz srčanih šupljina u velike krvne sudove. Hirurgija srčanih zalistaka se sprovodi onda kada jedan ili više srčanih zalistaka ne funkcioniše zadovoljavajuće.

Valvularna hirurgija – hirurgija srčanih zalistaka

Srčani zalisci su:

Mitralni (bikuspidni, levi atrioventrikularni) zalistak – nalazi se između leve pretkomore i komore
Trikuspidni (desni atrioventrikularni) zalistak – nalazi se između desne pretkomore i komore
Aortni zalistak – zalistak koji obezbeđuje jednosmeran tok krvi iz leve komore u aortu
Pulmonalni zalistak - zalistak koji obezbeđuje jednosmeran tok krvi iz desne komore u plućnu arteriju
Oboljenja srčanih zalistaka mogu biti urođena i stečena.

Najčešća stečena oboljenja srčanih zalistaka su aortna stenoza (suženje otvora aorne valvule i otežan protok krvi iz leve komore u aortu), mitralna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje mitralnog zaliska te dolazi do vraćanja krvi iz leve komore u levu pretkomoru), aortna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje aortne valvule te dolazi do vraćanja krvi iz aorte u levu komoru), mitralna stenoza (suženje otvora mitralne valvule i otežano proticanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru) i trikuspidna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje trikuspidnog zaliska i vraćanje krvi iz desne komore u desnu pretkomoru).
Više je razloga zašto nastaje oboljenje srčanih zalistaka. Kod aortne stenoze i insuficijencije najčešći uzrok jeste degenerativno oštećenje listića aortnog zaliska, a taj degenerativni proces može da bude ubrzan određenim urođenim srčanim manama, od kojih je najčešća i najznačajnija bikuspidna aortna valvula (normalna građa aortne valvule podrazumeva prisustvo tri listića, dok kod bikuspidne aortne valvule postoje dva). Što se tiče mitralne insuficijencije, najčešći uzroci su prolaps nekog od segmenta mitralne valvule usled rupture horde ili miksomatozne degeneracije i remodelovanje leve komore u sklopu primarnih i sekundarnih kardiomiopatija (bolesti srčanog mišića nepoznatog i poznatog uzroka). Mitralna stenoza najčešće nastaje u sklopu reumatske groznice kao i zbog degenerativnih promena. Trikuspidna insuficijencija najčešće nastaje posledičmo, usled postojanja mitralne insuficijencije.
Simptomi kod oboljenja srčanih zalistaka zavise od stepena bolesti srčanog zalistka i stepena poremećaja funkcije srca kao pumpe. Pacijenti mogu biti asimptomatski u početnim stadijumima bolesti. Od simptoma se mogu javiti osećaj lupanja srca, slabost, malaksalost, umor, anksioznost, otežano disanje, različiti vidovi nelagodnosti i bola u grudnom košu, vrtoglavice, omaglice, nesvestice, kašalj, iskašljavanje, nemogućnost ležanja na ravnom, otoci potkolenica itd.

Dijagnoza i procena stepena bolesti srčanog zalistka se vrši pomoću anamneze, kliničkog pregleda, elektrokardiografije (EKG), ehokardiografije (transtorakalne i transezofagealne) i kateterizacije srca.

Terapija oboljenja srčanih zalistaka

Lečenje oboljenja srčanih zalistaka, u odnosu na stepen bolesti i poremećaja funkcije rada srca, može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje uključuje mnogobrojne lekove koji pre svega deluju simptomatski i korisni su u početnim stadijumima, ali ne sprečavaju progresiju bolesti.

Operativno lečenje uključuje hirurško lečenje kroz standardne ili minimalno invazivne pristupe (zamena ili rekonstrukcija zaliska) i lečenje transkateterskom implantacijom zalistaka. Transkateterska implantacija zaliska najviše koristi za bolest aortne valvule kod pacijenata kod kojih je rizik od hirurške intervencije visok i taj zahvat se naziva TAVI (transcatheter aortic valve implantation). Postoje slične procedure i za bolest mitralnog zalistka.
Hirurško lečenje bolesti srčanih zalistaka predstavlja zlatni standard u terapiji značajne bolesti srčanih zalistaka, sa dugoročnim rezultatima. Kardiohirurgija jeste jedna od najspecifičnijih grana hirurgije, jer je za većinu operacija, a za gotovo sve operacije koje se danas izvode na srčanim zalicima, potrebno mirno i prazno srce. Da bi se to postiglo, potrebna je upotreba ekstrakorporalne cirkulacije (kardiopulmonalni bajpas) koji će da menja funkciju srca i pluća dok se izvodi operacija na zaustavljenom srcu.

Hirurško lečenje podrazumeva zamenu ili rekonstrukciju srčanog zalistka.

Aortni zalistak jeste zalistak koji se najčešće zamenjuje. Rekonstrukcija aortnog zaliska je retko kada moguća (valve sparing procedure). Aortnom zalisku se pristupa kroz ascedentnu aortu. Kod zamene, sledi isecanje listića i uklanjanje kalcifikata na aortnom prstenu.

Zamena se može vršiti mehaničkim ili biološkim zaliskom. Mehanički zalistak ima prednost u tome što traje doživotno, ali zahteva doživotnu upotrebu lekova za razređivanje krvi koji mogu dovesti do krvarenja na drugim mestima u organizmu. Biološki zalistak zahteva samo kratkotrajnu primenu lekova za razređenje krvi, ali njegovo trajanje je oko 10 godina. Biološki zalistak se pravi od svinjskog ili goveđeg zalistka.

Najčešće rekonstruisan zalistak jeste mitralni zalistak. Postoji više pristupa mitralnom zalistku, a najlešće mu se pristupa direktno kroz levu pretkomoru ili kroz desnu pretkomoru i međupretkomorsku pregradu. Nakon intraoperativne transezofagealne ehokardiografije i uvida u lokalni nalaz, kardiohirurg se odluči za rekonstrukciju ili zamenu mitralnog zalistka. Kod mitralne stenoze se u daleko najvećem broju radi zamena. Što se tiče rekonstrukcije mitralnog zaliska kod mitralne insuficijencije, postoji više metoda, ali većina od tih metoda uključuje i ugradnju prstena koji sužava otvor mitralnog zalistka (anuloplastika sa prstenom). Prednosti rekonstrukcije su u tome što ne zahteva doživotnu primenu lekova za razređenje krvi (kao što zahteva mehanički zalistak), a traje duže od biološkog zalistka. Trikuspidni zalistak se retko menja, već se najčešće radi rekonstrukcija u smislu sužavanja otvora trikuspidnog zaliska šavom (šavna anuloplastika) ili uz implantaciju prstena (anuloplastika sa prstenom), i to u istom aktu sa hirurgijom mitralnog zaliska.

srčani zalisci

Srčani zalisci se mogu popraviti

Ukoliko osoba oseti zamor pri svakodnevnim aktivnostima i primeti da ne može da uradi nešto što joj je do tada bilo normalno, treba što pre da poseti lekara

dan od pro­ble­ma ko­ji sva­ko­dnev­no re­ša­va­ju kar­di­o­hi­rur­zi je­ste ope­ra­ci­ja sr­ča­nih za­li­sta­ka. Reč je o svo­je­vr­snim ven­ti­li­ma ko­ji se na­la­ze iz­me­đu sr­ča­nih šu­plji­na i omo­gu­ća­va­ju jed­no­sme­ran tok kr­vi u sr­cu. Ka­da se oni po­re­me­te, bi­lo da je reč o ste­no­zi, to jest nji­ho­vom su­že­nju, ili o po­pu­šta­nju, oso­ba ima pro­blem sa to­kom kr­vi kroz sr­ce. Ta­da se krv vra­ća una­zad ili ote­ža­no „ide” na­pred. Du­go­roč­no gle­da­no, ovaj pro­blem vo­di ka sla­blje­nju sr­ča­nog mi­ši­ća i pro­pa­da­nju or­ga­na.

Pa­ci­jent če­sto i ne zna da ima ovaj pro­blem sve dok ne ose­ti za­mor pri­li­kom oba­vlja­nja sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti i iz­ne­na­di se ka­da mu le­kar sa­op­šti da mu je neo­p­hod­na po­prav­ka ili za­me­na za­li­ska.

Do­cent dr Sve­to­zar Put­nik, di­rek­tor Kli­ni­ke za kar­di­o­hi­rur­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, ob­ja­šnja­va da su obo­lje­nja sr­ča­nih za­li­sta­ka, kao i sve dru­ge kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti, u eks­pan­zi­ji. Na­ža­lost, to su bo­le­sti ko­je su skop­ča­ne sa ozbilj­nom sto­pom obo­le­va­nja i umi­ra­nja i ujed­no ve­li­ki pro­blem za dru­štvo.

– Obo­lje­nja dva za­li­ska, aort­nog i mi­tral­nog, u po­ra­stu su, a go­di­šnje in­ter­ven­ci­ja tre­ba da se ura­di kod 600 do 800 pa­ci­je­na­ta. U KCS-u oko 150 do 200 bo­le­sni­ka če­ka na ope­ra­ci­ju, a li­ste po­sto­je i na In­sti­tu­tu „De­di­nje” kao i u In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti Voj­vo­di­ne.

Du­go vre­me­na bo­lest pro­ti­če bez ika­kvih simp­to­ma. Po­sle ne­kog vre­me­na ja­vlja se za­mor pri sva­ko­dnev­nim fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma. Pa­ci­jent pri­me­ti da ne mo­že da ura­di ne­što što mu je do ta­da bi­lo nor­mal­no. Re­ci­mo, oso­ba se bez pro­ble­ma pe­nja­la ste­pe­ni­ca­ma na tre­ći sprat a sa­da to vi­še ne mo­že, ili vi­še ne mo­že da vo­zi bi­cikl. To je mo­me­nat ko­ji oso­ba tre­ba da pre­po­zna i po­tra­ži po­moć le­ka­ra. Kod ta­kvih pa­ci­je­na­ta se če­šće de­ša­va iz­ne­nad­na sr­ča­na smrt – na­gla­ša­va dr Put­nik.

Po­sto­je raz­li­či­ti ti­po­vi bo­le­sti za­li­sta­ka. Ne­ka­da se ona ja­vlja kao po­sle­di­ca re­u­mat­ske gro­zni­ce, in­fek­ci­je ko­ja je upo­tre­bom an­ti­bi­o­ti­ka i do­brim le­če­njem is­ko­re­nje­na, ali ima onih ko­ji su je pre­le­ža­li i ima­ju sa­da pro­blem sa aort­nim ili mi­tral­nim za­li­skom. Ne­ka­da za­li­sci pro­pa­da­ju usled de­ge­ne­ra­tiv­nih bo­le­sti, od­no­sno sta­re­nja or­ga­ni­zma. Jer, za­li­stak se u to­ku jed­nog mi­nu­ta otvo­ri i za­tvo­ri od 70 do 90 pu­ta, što do­volj­no go­vo­ri o ve­li­kom bro­ju me­ha­nič­kih po­na­vlja­nja to­kom ži­vo­ta. Oni pro­pa­da­ju i zbog is­he­mij­skog in­fark­ta. Pro­ble­mi sa za­li­sci­ma su za­stu­plje­ni­ji kod mu­ška­ra­ca, ma­da se če­sto ja­vlja­ju i kod že­na u me­no­pa­u­zi.

– Hit­ni pa­ci­jen­ti se od­mah ope­ri­šu. Bo­le­sni­ci sa te­škom for­mom bo­le­sti ko­ji ima­ju gu­blje­nje sve­sti ili an­gi­o­zne bo­le­sti, zah­te­va­ju ra­ni­ju ope­ra­ci­ju od onih ko­ji još ne­ma­ju ni­ka­kve simp­to­me. Pro­na­la­zak apa­ra­ta za van­te­le­sni kr­vo­tok je omo­gu­ćio da da­nas mo­že­te da otvo­ri­te sr­ce, za­u­sta­vi­te nje­gov rad, a za to vre­me apa­rat pre­u­zi­ma funk­ci­ju sr­ca i plu­ća. Pri­li­kom za­hva­ta, otvo­re se sr­ča­ne šu­plji­ne, za­li­stak se po­pra­vi, ili se za­me­ni ve­štač­kim – do­da­je naš sa­go­vor­nik.

Re­pa­ra­ci­ja ima svo­je pred­no­sti, jer ne zah­te­va da pa­ci­jent do­ži­vot­no pri­ma an­ti­ko­a­gu­lant­nu te­ra­pi­ju, a uglav­nom se po­pra­vlja mi­tral­ni za­li­stak. Dr Put­nik is­ti­če da se re­pa­ri­ra deo ko­ji je pro­ble­ma­ti­čan jer je pu­kao, ili zbog po­ja­ve ru­pe.

– Uvek se na­da­mo po­sle ope­ra­ci­je da će za­li­stak tra­ja­ti naj­ma­nje 10 go­di­na. Uko­li­ko to ni­je mo­gu­će, on­da se pri­be­ga­va za­me­ni za­li­sta­ka. Po­sto­je bi­o­lo­ški i me­ha­nič­ki za­li­sci. Me­ha­nič­ki su du­go­traj­ni, po 30 i vi­še go­di­na tra­ju, a pa­ci­jent mo­ra da uzi­ma stal­no lek pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi. Bi­o­lo­ški su krat­ko­traj­ni­ji. Ali le­ko­vi pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi ne mo­ra­ju da se uzi­ma­ju. Sva­ki ope­ra­tiv­ni za­hvat u kar­di­o­hi­rur­gi­ji no­si od­re­đe­ni ri­zik. Ve­ći je ri­zik kod sta­ri­je oso­be ko­ja ima vi­še udru­že­nih bo­le­sti ne­go kod mla­đe ko­ja ne­ma dru­ge zdrav­stve­ne pro­ble­me – ka­že dr Put­nik.

Pre ope­ra­ci­je pa­ci­jen­tu se ura­di ul­tra­zvuk sr­ca, ka­te­te­ri­za­ci­ja sr­ca sa ko­ro­no­ro­gra­fi­jom, rend­gen­ski sni­mak i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze. Ho­spi­ta­li­za­ci­ja na Kli­ni­ci za kar­di­o­hi­rur­gi­ju tra­je oko ne­de­lju da­na. Bo­le­snik po­sle in­ter­ven­ci­je, uko­li­ko je sve do­bro pro­te­klo, le­ži u šok-so­bi dva da­na, a na­kon to­ga na ode­lje­nju po­lu­in­ten­ziv­ne ne­ge još dva do tri da­na. Na bol­nič­kom ode­lje­nju osta­je još tri do če­ti­ri da­na. Po­tom sle­di re­ha­bi­li­ta­ci­ja, ko­ja se oba­vlja u In­sti­tu­tu za re­ha­bi­li­ta­ci­ju u So­ko­banj­skoj uli­ci ili u Ni­škoj ba­nji. Nor­mal­nom ži­vo­tu oso­ba mo­že da se vra­ti me­sec da­na po­sle ope­ra­ci­je.

Izvor: Politika

suvi post

SUVI POST-DREVNI LEK ZA SVE BOLESTI

Medicina koja se bavi telom, nikada nas ne oslobodi oboljenja čiji se stvarni uzrok ne nalazi u našem fizičkom telu, već u našim spoljašnim manifestacijama (svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo pomoću kojega možemo samostalno da upravljamo patologijom svesti i njenim posledicama u fizičkom telu. Ako želimo da se izlečimo od svih oboljenja treba da se menjamo kao ličnosti.

Suvi post je apsolutni, pravi post, u kome se apstinira od hrane i vode. Postoje dve vrste suvog posta: totalni i delimični. Tokom totalnog suvog posta ne dozvoljava se da voda dodirne bilo koji deo tela, tako da nema pranja suđa, nema pranja zuba itd. Dok je tokom delimičnog suvog posta dozvoljen kontakt sa vodom. Kada se praktikuje suvi post, pore na koži stiču veći kapacitet za apsorciju vode kroz kožu iz vazduha. To je i razlog što se preporučuje da se suvi post radi negde u prirodi, gde je vazduh čist. Idealno bi bilo, kada bi mogli da spavate napolju dok traje suvi post.
Suvi post je stara praksa, o čemu nam svedoči i Biblija. Izlazak 34:28; Ponovljeni zakoni 9:18; Ezra 10:6 ( Knjiga Jezdrina); Esther 4:16 ( Knjiga o Jestiri); Jonah 3:7-10 (Knjiga proroka Jone), apostol Pavle (Dela apostolska 9:9 ), Isus Hrist Matej 4:2.
Postoje izvesna stanja za koja je post kontraindikovan: aritmija srca, neuhranjenost, trudnoća, laktacija, poslednji stadijumi kancera( kad je telo preslabo za post).

Da bi se ostvarili trajni isceliteljski rezultati suvog posta, osoba mora da prođe dve acidozne krize. Prva je između 3-5. dana, a druga između 9-11 dana. Suvi post duži od 5 dana NIKADA ne radite bez nadzora doktora.

Kaže se da svaki dan suvog posta važi kao tri dana posta na vodi. Tako da postižete mnogo više za kraće vreme. Takođe, gubi se manje mišićne mase, i više masti tokom suvog posta, nego što možete izgubiti tokom posta na vodi, i vreme oporavka je brže. U svakom slučaju osoba bi trebalo da planira period oporavka u duplo dužem vremenu od vremena suvog posta. Npr. ako postite 7 dana suvog posta, trebalo bi da planirate 2 nedelje perioda oporavka.

I kako izlazite iz posta je izuzetno važno, jer ako to uradite pogrešno-možete definitivno naškoditi sebi(pouzrokovati teške komplikacije, kao što su na primer vezana creva ili smrt-ako biste hteli da pojedete vaš uobičajeni obrok posle višednevnog vodenog, ili posle suvog gladovanja od više tri dana). Dakle, prvo se pije voda( minimalno 12 sati), i to veoma polako, držeći svaku kap vode u ustima što duže. Tek nakon toga možete početi da ponovo unosite hranu i druge tečnosti. Ako ste postili duže od tri dana ne preporučuje se da započnete period obnove ishranom tvrdom hranom. Dakle, samo je dopuštena kašasta i meka, lagana hrana, a najbolje sveže isceđeni sokovi, i blendirana hrana.

imunitet - recepti

Đumbir, med i limun – recepti za podizanje imuniteta i mršavljenje

Đumbir je bogat eteričnim uljima, kalijem, manganom, bakrom, magnezijem i vitaminom B, a u kombinaciji s medom i limunom pruža našem organizmu pravu “nutritivnu bombu”. Đumbir se koristi kao namirnica još od davnina, a njegova primjena je vrlo široka.

Đumbir, med i limun kao lijek su svoju učinkovitost pokazali davnih dana. Pozitivna iskustva doprinijela su tome da danas gotovo svatko ima malo đumbira u bilo kojem obliku u svojem kućanstvu.

U nastavku članka pročitajte koje su zdravstvene prednosti đumbira, meda i limuna.

Đumbir – zdravstvene prednosti

Đumbir, latinskog naziva Zingiber officinale, se koristio kao lijek još u drevnoj Aziji, odakle je i potekao.

Tradicionalno se koristio kao lijek protiv grlobolje jer ima zagrijavajuća svojstva. Ima ljutkasti okus, a mirisom podsjeća na citruse.

Ljekovitost đumbira se ogleda u njegovom korisnom sastavu. Posjeduje vlakna, antioksidanse kao i:

mono i polinezasićene masne kiseline,
natrij, kalij, kalcij i magnezij,
vitamine B i C,
gingerol i zingiberen,
beta karotene,
kapsaicin,
kurkumin.
Osim toga, đumbir je dokazani lijek protiv mučnine jer potiče rad crijevnih mišića i proizvodnju sline, piše WebMD. Rana istraživanja pokazuju da bi đumbir mogao i:

smanjiti oticanje,
smanjiti razinu šećera u krvi,
spriječiti zgrušavanje krvi,
smanjiti kolesterol u krvi,
spriječiti nastanak Alzheimerove bolesti.
Postoje blaže nuspojave korištenja đumbira, koje ovise o tome koliko ga se uzima. Nuspojave mogu biti:

nadutost i vjetrovi,
žgaravica,
iritacija sluznice usta.
Osim toga, đumbir ne bi trebali uzimati ljudi koji imaju urođene bolesti nemogućnosti zgrušavanja krvi ili ljudi koji uzimaju lijekove protiv zgrušavanja krvi. Trudnice bi se prije uzimanja trebale savjetovati s liječnikom.

Prije korištenja, bitno je napomenuti nekoliko ključnih stavki vezanih uz namirnice. Kada kupujete med, dajte prednost domaćim proizvođačima jer su vrlo značajna odstupanja u kvaliteti, koja je vrlo bitna. Također, med u vrućoj tekućini gubi svoja svojstva i uvijek ga je potrebno stavljati u mlaku tekućinu.

Ako nemate pristup domaćem limunu, uvijek mu prethodno skinite koru ili ga jednostavno iscijedite, kako pesticidi, koji se obično nalaze u kori, ne bi dospjeli u vaš pripravak.

Izdvojili smo nekoliko kombinacija koje su posve sigurne i učinkovite za korištenje kod djece.

Čaj od đumbira, meda i limuna

Za pripremu čaja od đumbira potrebno je:

1 L vode,
korijen đumbira (otprilike 5 cm duljine),
med po želji.

Postupak:

Đumbir operite i očistite, a zatim nasjeckajte na kockice ili ga naribajte.
Vodu stavite iznad vatre, a kada prokuha, u nju ubacite pripremljeni đumbir.
Zatim čaj kuhajte na laganoj vatri 15 do 20 minuta.
Kada je čaj kuhan, procijedite ga tako da iz njega izvadite komade đumbira.
Ostavite čaj da se malo ohladi, a zatim u njega dodajte med i limun po želji.
Vrlo je bitno napomenuti da med u vrućoj tekućini gubi ljekovita svojstva, tako da svakako pričekajte da čaj postane topao prije nego u njega stavite med. Ovaj čaj možete popiti dok je još topao ili ga sačuvati u hladnjaku i tako dobiti ledeni čaj.

Koriste li se đumbir, med i limun za mršavljenje? Đumbir, med i limun u kombinaciji imaju snažno energetsko djelovanje koja pomaže u procesuzdravog mršavljenja i topljenja suvišnih kilograma. Međutim, to nisu čarobne namirnice i bez pravilne prehrane i tjelovježbe neće doći ni do mršavljenja.

Đumbir, med i limun možete koristiti i kao dječji sirup tijekom sezone alergija, za jačanje imuniteta. Đumbir pokazuje antihistaminska svojstva koja mogu spriječiti pojavu alergija.

Kašica od đumbira, meda i limuna

Za ovaj pripravak od đumbira, meda i limuna potrebno je:

300 g meda,
3 limuna,
đumbir dodajte po želji (ovisno o tome koliko podnosite okus đumbira).

Postupak:

Limunu odstranite koru, narežite ga i povadite sjemenke.
Đumbir operite i očistite, a zatim ga naribajte i maksimalno iscijedite njegov sok. Komadiće đumbira po želji možete ostaviti ili odstraniti i koristiti samo sok.
Sve sastojke stavite u blender, dobro izmiješajte, a zatim pripravak pohranite u staklenu teglicu.
Iskušajte koliko se dobro slažu đumbir i med – recept to najbolje dokazuje.
Koristite 1 do 2 žlice dnevno, razmućeno u vodi ili samostalno.

Đumbir, med, limun i češnjak

Ako vas nešto boli ili je došla sezona gripe nemojte odmah trčati po lijek u ljekarnu. Uz malo truda možete pripremiti fantastičan prirodni lijek. Za pripremu ovog prirodnog lijeka potrebni su vam sljedeći sastojci:

500 grama finog domaćeg meda,
2 srednja i jedan veći korijen đumbira,
sok od jednog limuna,
4 češnja bijelog luka.

Postupak:

Pripremite 500 grama domaćeg meda i praznu staklenku od 800 ml.
Korijen đumbira naribajte (oguljen), potom iscijedite sok od limuna ili plod limuna pa narežite na ploške.
Bijeli lik sitno nasjeckajte.
Sve sastojke stavite u staklenku s medom. Napunite malo više od pola staklenke.
Limun i đumbir će ispustiti sok.
Ostavite sve sastojke da odstoje jedan dan, zatim staklenku do kraja dopunite medom.
U slučaju da ste bolesni ovaj lijek je potrebno uzimati tri puta dnevno po jednu žlicu. Kod prevencije i jačanja imuniteta dovoljno je uzeti jednu do dvije žlice.
Znanstvenici istraživači Odjela za javno zdravlje u Kerali u Indiji su ispitivali uspješnost antimikrobne aktivnosti đumbira, meda, limuna i češnjaka protiv bakterije Streptococcus mutans.

“Ispitivali smo različite kombinacije ova 4 sastojka i ustanovili smo da češnjak pokazuje najveću aktivnost protiv bakterija i inhibira njihov rast, a još veću zonu inhibicije pokazuje u kombinaciji s limunom”, zaključuju znanstvenici.

Ovi rezultati pokazuju da je običnu prehladu najbolje liječiti prirodnim sastojcima poput češnjaka, đumbira, limuna i meda koji će svaki na svoj način pridonijeti zdravlju organizma.

Prekomjerno korištenje antibiotika u takvim situacijama može biti štetno i poticati opasnu rezistenciju bakterija na antibiotike.

Đumbir, med, limun i cimet

Svi znamo da su đumbir i med spas za želudac, pogotovo kada su u pitanjujutarnje mučnine ili mučnine uzrokovane žgaravicom ili nadutošću.

Konzumirajući ovaj pripravak u svoje ćete tijelo unijeti veliku količinu vitamina i minerala. Za pripremu su vam potrebni sljedeći sastojci:

2,5 cm korijena đumbira,
2 žličice cimeta,
4 žlice meda,
3 limuna.

Postupak:

Najprije ogulite đumbir i stavite ga u blender.
Potom operite limune, narežite ih na velike komade i očistite od sjemenki i kore.
Ubacite limune u smjesu u blenderu i sve dobro izblendajte.
Dodajte 4 žlice meda i 2 žlice cimeta te dobro promiješajte.
Ovaj napitak za sagorijevanje masti, čuvajte u teglici u hladnjaku.
Konzumirajte dva puta dnevno uz obrok.
Svježi đumbir u svim navedenim receptima može zamijeniti đumbir u prahu.

granola

Granola – kako i zašto ju pripremiti?

Važno je da se po početku dana nagradimo nutritivno vrijednom hranom.Bitno je da je neprerađena, te ne sadrži dodane šećere ili pak sastojke koje ne možemo ni pročitati. U nadi da se zdravo hranimo, često posežemo za pahuljicama, odnosno muslima. Ako ste jedna od osoba koja to čini, izazivamo vas da pročitate sastojke ispisane na kutiji tako ukusnog doručka! Da, sada vam je sve jasno. Zato vam donosimo zdrave pahuljice s provjerenim sastojcima – granolu. U nastavku saznajte recept za njezinu pripremu.

Zašto granola?

Ako ju radite kod kuće, a ne kupujete u supermarketu, manje ćete platit iza veću količinu.
Jednostavno i brzo ćete ju pripremiti.
Vaša granola neće sadržavati dodane šećere ili aditive, sve sastojke sami ćete odabrati.
Granola pomaže u probavi te prevenciji anemije.
Uz redovitost ovog obroka, gubit ćete na težini (granola sadrži dijetalnavlakna).
Obrok granole ne sadrži sol, ni kolesterol.
Jedna porcija ovih pahuljica, opskrbit će vas s 20% potrebnog dnevnog unosa vitamina E (koji štiti kožu od preranog starenja).
Konzumiranjem ćete podići svoju razinu energije.
Vaša razina kolesterola će se smanjiti (pri učestaloj i reguliranoj uporabi).
Granolu možete jesti i bez mlijeka, kao zdravi snack.
Pri njenoj pripremi, vaš će se dom ispuniti neodoljivim, božićnim mirisom.
Granolu možete staviti u staklenku, zavezati mašnu te iskoristiti kao kreativan poklon.
Kako ju pripremiti?

Za pripremu su potrebna samo 3 osnovna sastojka:

2 šalice zobenih pahuljica,
3⁄4 šalice prirodnog  maslaca od kikirikija (na sobnoj temperaturi),
1⁄4 šalice javorovog sirupa.
Na te sastojke prema želji dodajete ostale, ovisno o vrsti granole koju želite isprobati:

Bobičasta granola

1⁄2 šalice miješanih suhih bobica,
3⁄4 šalice badema
Čokoladna granola

1⁄2 šalice komadića čokolade,
3⁄4 šalice prženih lješnjaka.
Jabučna granola

1⁄2 šalice sušenih jabuka,
3⁄4 šalice oraha, grubo nasjeckanih.
Postupak:

Uključite pećnicu na 160˚C.
Povežite sve sastojke u velikoj zdjeli.
Izlijte smjesu na pleh za pečenje (koristite papir za pečenje).
Pecite 10-15 minuta.
Spremite granolu u posudu s poklopcem (rok uporabe je tjedan dana, ako granolu zamrznete, možete ju koristiti i do 6 mjeseci).
Varijacije recepta su opcionalne. Uvijek možete na bazu od 3 sastojka(zobene pahuljice, maslac od kikirikija i javorov sirup) dodavati sastojke po vlastitom ukusu. Preporučujemo sve vrste orašastog voća, kokosovo brašno, med, osušene komadiće banane, komadiće datulje, grožđice,cimet…
Video recept:

S čime jesti granolu?

Možete ju kombinirati s mlijekom ili jogurtom (preporučujemo biljne mliječne proizvode). Recept za rižino mlijeko možete pronaći ovdje)
Na navedeno dodajte bilo koje voće, kakao, pospite bademovim listićima, narežite bananu.
Granolu možete jesti i samu. Podijelite ju na manje porcije te osigurajte sebi, svojoj obitelji ili prijateljima zdravi snack. Uživat ćete u maloj bombi energije na poslu ili u školi!
Tajni savjet za bolju granolu

Pri kupnji zobenih pahuljica obratite pozornost jesu li od cijelog zrna (njih je preporučljivije konzumirati u ovom receptu). Kod kupovine maslaca od kikirikija savjetujemo da odete u specijaliziranu trgovinu te pribavite bio maslac. Nemojte kupovati onaj iz supermarketa jer sadrži visoku razinu šećera (cijena bio maslaca od kikirikija se značajno ne razlikuje od uobičajenog).

ugovor sa sobom

UGOVOR SA SAMIM SOBOM

Ja, dolje potpisani, pri zdravom razumu i jasnoj pameti, od današnjeg dana preuzimam odgovornost za sve što se dešava u mom životu na sebe.

 ​Ja sam čovjek koji voli da živi. Stoga, se trudim ne samo da preživim, već da živim dostojno, u potpunosti da uživam u sva dobra života.

Shvatio sam da ništa neću dobiti tek tako, samo zato što to želim, zato ću težiti da budem uspješan u svakoj oblasti svog života.
​Kao razuman čovjek, ja shvatam da postoji zakon uzroka i posledice, prema kome za svaku pojavu postoji uzrok koji ju je stvorio. A to što uzrok nije vidljiv ili nije očigledan, to ne znači da ne postoji.

To što sam sad dobio i što sada imam u svom životu, takođe ima uzrok. A uzrok je - moj izbor.

Svakog dana, svakog sata, svakog minuta ja pravim izbor. Mali ili veliki. Značajan ili ne baš. Prijatan ili neprijatan. Svjestan ili nesvjestan. Djelotvoran ili ne. Pa čak i odluka da se ne napravi izbor je isto izbor.

I cijela ova serija izbora sveukupno me približava uspjehu ili udaljava od njega.

Shvatam da bez obzira na koji način da pravim izbor, svjesno ili nesvjesno, pod pritiskom okolnosti ili ne, ja to radim, jer tako želim i smatram da je to najbolje za mene, i znači, da sam samo ja odgovoran za ono što se dešava sa mnom u životu.

Izbor koji sam napravio juče, daje rezultat danas. Izbor koji sam napravio danas, daće rezultat sjutra.

Zato od današnjeg dana počinjem da pravim svjestan izbor. Ja se obavezujem da ću donositi odluke koje će me približavati uspjehu, a ne da me udaljavaju od njega.

Od današnjeg dana, ja pravim izbor, ne dozvoljavam da to radi za mene neko drugi. Pošto sam svjestan da ako slijedim izbor koji sam ja donio, da je to samo moj izbor.

 Od današnjeg dana, ja biram da preuzmem odgovornost za svoj život na sebe. Ja se obavezujem da neću prebacivati odgovornost na druge ljude, državu, zakon, okolnosti, sudbinu, jer je to neproduktivno i ne vodi me prema uspjehu.

Od današnjeg dana ja biram da živim život sa radošću i zadovoljstvom. Pošto sam shvatio da je biti tužan, nesrećan i neuspješan, takođe moj izbor, a meni se to ne sviđa.

Od današnjeg dana, ja biram da pričam ljudima o Principu Odgovornosti. Pošto shvatam da što više ljudi bude odgovorno za svoj život, tim ću u  harmoničnijem okruženju živjeti, i to će mi dodatno pomoći da dođem do uspjeha.

Autor: Ajnur Safin (ljekar-psihijatar)
​
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

strah

STRAH

Ne postoji osoba koja se nikada nije suočila sa strahom. Strah je emocija koja nastaje kad nam se u većini slučajeva nešto što je u potpunosti nestvarno čini stvarnim. Pošto strah zadaje brojne simptome koji nam onemogućavaju normalan život, moramo da naučimo kako da se prema njemu postavimo.
Strah je emocija koja nas izbacuje iz naše zone komfornosti. Upravo iz tog razloga nam strah stvara toliko jaku nelagodu dok ga iskušavamo. Da bismo mogli adekvatno da se suočimo sa strahom, bitno je da saznamo zašto nam se određeni strah pojavljuje. Kada znamo uzrok svojih strahova, tada umanjujemo njihovu vrednost odnosno slabimo ih.
U većini slučajeva sve emocije koje iskušavamo imaju psihološku osnovu, pa tako i strah. Da bismo određenu emociju mogli da nadvladamo, u ovom slučaju, potrebno je pozabaviti se psihološkim uzrocima naše reakcije.
Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama. Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu. Bilo da se radi o osećaju ljubavi, entuzijazma, slobode, zadovoljstva, mira, radosti ili nekom drugom osećaju, ako smo konstantno u njemu on će nam omogućiti brže i lakše pomake. A strah je emocija koja čini upravo suprotno.
Sve na šta smo fokusirani to raste. Ako nam je fokus sve vreme na strahovima, tada će oni postajati sve veći i jači. U protivnom, ako usmerimo svoj fokus na stvari koje u životu želimo da postignemo, strah će za nas predstavljati samo jednu malu stepenicu koju trebamo preći kako bismo došli do onoga čemu težimo. Kako ćemo doživeti određenu situaciju, zavisi od toga koliko smo vešti u upravljanju svojim fokusom i emotivnim stanjima. Uvek imamo izbor fokusirati se na ovo ili ono i biti u ovom ili onom stanju. Pitanje je samo šta odaberemo i koliko smo svesni izbora koje imamo. Svaka situacija koju proživljavamo ima svoje dobre, pozitivne i poželjne strane.
Strah nastaje pod uticajem misli koje ga probude. Kada se nađemo u situaciji koja nas zastrašuje, upravo su naše misli te koje su odgovorne za emociju straha koja usledi za nekoliko sekundi. Umesto da mislimo da će se nešto loše dogoditi, bolji je izbor da usmerimo svoj fokus na nešto pozitivnije. Na taj način ne dopuštamo strahu da nas blokira i upravljamo situacijama u kojima se nalazimo.
Upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe.
Što se više budemo trudili da probudimo našu komfornu zonu dopuštajući da prođemo kroz strahove koje imamo, to ćemo imati više vere u život i ono što nam on donosi.

Dragana Cvejić

koloidno srebro

Istine i laži o koloidnom srebru

Jeste li već čuli za koloidno srebro?

Za njega mnogi alternativni liječnici tvrde da je moćan prirodan antibiotik neškodljiv za zdravlje.

Međutim farmaceutska medicina ga je odbacila još prije 50-ak godina jer nije dovoljno učinkovito, čak i opasno za zdravlje.

Gdje je tu istina, a gdje laž?

Čudesna antiseptička i antibiotska svojstva srebra poznata su još od davnina.

U vrijeme dok je svijetom harala kuga, opaženo je da su ljudi, koji su vodu za piće čuvali u srebrnim posudama, bili neusporedivo manje izloženi riziku obolijevanja od te pošasti.

Nadalje, ustanovljeno je da srebrno posuđe i srebrni pribor za jelo, kao česti ures stolova plemenitaša, predstavljaju i odličnu obranu od, u ono doba, čestih infekcija probavnog trakta.

Povijest prepuna ratova i sukoba donosi nam brojna svjedočanstva vojnika koja govore u prilog činjenici da rane znatno brže i bolje zacjeljuju ako se tretiraju takozvanom 'srebrnom vodom'.

Kasnije je u istraživanjima potvrđeno da je srebro najjači poznati antiseptik koji ujedno posjeduje i svojstva antibiotika.
U nedostatku drugih sredstava, američki doseljenici imali su običaj vodu za piće  sterilizirati tako da u nju ubace srebrni dolar.

S obzirom na sve navedeno, nije teško zaključiti kako je, zapravo, nastao popularan mit da srebrni metak ubija vampire.

Tijekom protekla vremena, brojni korisnici uvjerili su se u učinkovitost koloidnog srebra u borbi protiv parazita, bakterija, virusa i gljivica.

Prvo koloidno srebro proizvedeno je 1924., i u to vrijeme naveliko se koristilo kao moćno sredstvo u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija.

Brojnim ispitivanjima dokazano je da svi patogeni organizmi, uključujući i one otporne na antibiotike, u prisutnosti koloidnog srebra ne mogu preživjeti duže od šest minuta.

Ipak, farmaceutska industrija srebro je postupno zamijenilo antibioticima, a od 1999., zahvaljujući FDA, njegova uporaba u SAD-u potpuno je zabranjena, pod izlikom da može izazvati argiriju, odnosno, plavo-sivi ten kao posljedicu vezivanja srebra na pigment.

Riječ je o kozmetičkom efektu koji nema nikakav štetan učinak po zdravlje. Usto, svi zabilježeni slučajevi argirije nastali su isključivo kao posljedica uzimanja otopina koje nisu pravilno pripremljene, i u skladu s tim, nisu koloidno srebro.

Prava istina je, da bismo opazili prve simptome argirije, trebali bi unijeti u organizam 3,8-6 grama srebra. Budući da u 1 litri koloidnog srebra ima oko 5 mg srebra, trebalo bi popiti najmanje 600 litara te otopine da bi se dobio sivi ten.

Drugim riječima, uz pravilnu uporabu kvalitetnog koloidnog srebra, nemoguće je dobiti argiriju, niti je takav slučaj ikada zabilježen.

Istraživanja koloidnog srebra

Kroz niz istraživanja od strane uglednih stručnjaka, ustanovljeno je da koloidno srebro može potaknuti prirodnu sposobnost organizma na samoiscjeljenje, što u konačnici dovodi do uspostave ravnoteže na svim razinama.

Prije svega koloidno srebro uništava glavne uzročnike većine oboljenja - parazite, bakterije, viruse i gljivice.

Nakon toga, imunitet će automatski ojačati, a snažan imunitet najbolja je obrana protiv svih bolesti, pa je glavni cilj - vraćanje organizma u prirodu ravnotežu – time u potpunosti postignut.

U koloidnom obliku, srebro je potpuno netoksično, ne oštećuje organe ni enzime u tkivima, te nema štetno djelovanje na korisne bakterije. Osim što se pokazalo učinkovitim u liječenju mnogih bolesti, može služiti kao preventivno sredstvo.

Znanstvenim istraživanjima provedenim diljem svijeta nepobitno je ustanovljeno da nedostatak srebra u organizmu može onemogućiti pravilno funkcioniranje imunološkog sustava.

Usto, liječnici poput dr. Alvareza s odjela za dermatologiju sveučilišta u Miamiju, te dr. Chua i dr. McManusa s  vojno istraživačkog centra Fort Sam Houston, dokazali su da srebro potiče oporavak tkiva i zacjeljivanje rana i da posjeduje odlična regenerativna svojstva prilikom liječenja opekotina.

Robert O. Becker, ortopedski kirurg i sveučilišni profesor, u 30 godina istraživanja mogućnosti regeneracije kostiju i tkiva, ustanovio je da manjak srebra u organizmu znatno usporava regeneraciju kostiju.

Njegova zapažanja također su potvrdila da srebro uništava patogene mikroorganizme, obnavlja tkivo i trostruko skraćuje vrijeme zarastanje rana.

Između ostalog, ustanovljeno je da srebrni ioni potiču proizvodnju bijelih krvnih stanica, koje tijelu pomažu uništiti stanice raka.

Nažalost ova istraživanja su još uvijek skrivena od javnosti, i većina ljudi ne zna za ovaj jeftini i neškodljivi prirodni lijek.

Ljekovita moć koloidnog srebra

Ionsko-koloidno srebro može pomoći u liječenju mnogih bolesti...

respiratornih infekcija
problema sa sinusima
kožnih oboljenja
visokog tlaka
srčanih oboljenja
upala zubnog mesa i afti
upala oka i ječmenca
slabe probave
želučanih i crijevnih oboljenja
hemeroida
alergije i astme
migrene

Koloidno srebro omekšat će otvrdnulu kožu stopala, ukloniti gljivice, pomoći kod žuljeva i natisaka, očistiti i poljepšati ten, oporaviti vlasište i kvalitetu kose.

Njime možemo suzbiti prekomjerno znojenje nogu ili ga rabiti kao dezodorans.

Također ga možemo koristiti kao sredstvo za smirivanje svrbeža nakon ujeda insekta ili poslije brijanja i depilacije.

Raspršimo li ga po voću i povrću, u roku od 6 minuta uništit će sve otrove kojima su prskani.

Porežemo li se, trenutno će zaustaviti krvarenje, a ako se opečemo, bol će trenutačno nestati a na opečenom mjestu neće izbiti plikovi.

Općenito, svakodnevno konzumiranje ionsko-koloidnog srebra sprječava pad imuniteta, čisti organizam od gljivica i svih toksičnih tvari, te u startu suzbija bakterijske i virusne infekcije.

Doziranje i primjena

Koloidno srebro može se uzimati oralno, kapati u nos, uši i oči, te uz pomoć raspršivača nanositi na kožu.

Za preventivu dovoljno je dnevno popiti 1 jušnu žlicu koloidnog srebra dnevno.

Za liječenje već nastale bolesti  uzima se 1 jušna žlica koloidnog srebra tri puta dnevno.

U slučaju težih oboljenja može se uzeti do 2 jušne žlice koloidnog srebra tri puta dnevno.

sjeti se i sebe

MOŽEŠ SLOBODNO DA SE SETIŠ SEBE

U odnosu se rodiš, živiš i umireš. U odnosu misliš, osećaš, biraš i stvaraš. U odnosu postaješ, postižeš i posežeš. Neću ti pisati o tome kako u tebi ne može baš ništa da se dogodi u nekom vakuumu bez odnosa, čak ni malecna misao, čak ni rečca DA ili NE. Neću ti to pisati zato što znam da znaš da i svoj glas podešavaš prema obimu prostora koji ti ostaje u odnosima. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
U odnosima učiš ko si to ti. U odnosima učiš šta ti pripada i još koju mrvu više, od onog što znaš o sebi,da zaslužuješ. Neću ti reći da znam da ti je u grudima tesno jer sve u tebi hrli da prigrli sve što može od života. Sigurna sam da možeš da se setiš onog vremena kada su tvoje staze kliktale pred širokim horizontima. I svaki je bio poput svanuća. Neću ti reći zato što znam da sanjaš te horizonte u noćima kada čekaš da tvoje senke zađu sa prvim suncem. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
U odnosima učiš šta se to od tebe očekuje, u odnosima i očekuješ i čekaš da se tvoja očekivanja ostvare. Iz odnosa ti puniš svoj džak onim MORANJIMA koja će, kada ih stigneš, tek učiniti da si IDEALNA TI,ona koja je ispunila očekivanja svih da negde stigne. Neću ti pisati o tome da si ti STVARNA jedina čvrsta stena u svojim stopalima. Jer znam da znaš da što te je više u onom džaku to te manje STVARNO ima. Između džaka tvojih moranja i one stvarne tebe velika je razdaljina, utoliko veća ukoliko se više kladiš na taj džak nego na sebe. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
Celi tvoj život pletivo je od odnosa. U njima učiš kako da prepoznaš potrebe drugih i kako da drugima budeš pri ruci. U njima učiš šta je to dobro, loše, dovoljno, nedovoljno. U njima učiš da meriš svoje bokove, svoje vrednosti i svoje znanje. U njima gradiš onaj metar koji u tebi meri sve, od tvog rasta do tvoje sreće. Neću ti pisati o tome da si svoja mera baš ti, jer znaš da živiš u odnosima i to ti ne bi donelo olakšanje. Kažu da dođe vreme kada se čaše prepune i baš tako pune pokažu prazninu. Pitam se kako bi bilo kada bi se danas ili sutra setila da taj merač, građen u odnosima, kojim meriš svoje bokove i svoj uspeh, upotrebiš da izmeriš svoju prazninu?
Stigla si tu gde jesi, prošla sve svoje izbore, znaš sve što znaš, PA ŠTO NE URAČUNAŠ I SEBE?
Zašto se prema sebi odnosiš onako kako ne bi ni prema kome, ni živom ni mrtvom?
Jer što si više prema sebi takva to više tvoje potrebe zavise od drugih. Slobodno se seti sebe i svojih potreba, jer one jasno govore, ako želiš da ih čuješ, koliki je obim tvog nedostatka. Seti se da ne moraš da ostaješ u odnosima koji te stiskaju u grudima, da polažeš račun tuđim moranjima, da se cenkaš za šaku mira i milja.
Kažu da za sve ima vremena, pa i za tebe. Ne moram da ti pišem da vreme nema nikakvu moć izvan tebe, ono samo prolazi, i to samo onima koji ga mere. Jer znam da znaš da baš tvoj umor od vrteške, sa koje nikako ne silaziš, meri tvoje krugove.
Možeš li da zamisliš ono stanje potpune ispunjenosti u tebi, kada si mirna sa svim što je bilo i sa svim što jesi, jer znaš da život uvek nudi priliku da nešto počneš ponovo i na potpuno nov način? Pa što ne uračunaš i sebe?
Što polako ne odmrsiš sve one odnose koji od tebe uzimaju sve, a ne daju ništa? Što se ne odvežeš onde gde ti drugi pokazuju onu najružniju stranu tebe? Nije sve do tebe, ali ovo IPAK jeste!
Možeš li sada da zamisliš dan u kome si odabrala da ne moraš ništa osim onog što puni prazninu u u tebi koja se zove ONO ŠTO MENI TREBA?
Nekada si možda u nekim okolnostima i na nekom mestu znala da si u središtu svega ti. Možeš slobodno da se tog znanja setiš! A pre toga se seti i sebe, da si krhko i nežno biće koje nije rođeno da živi u praznini!

kombinovanje namirnica

KOMBINOVANJE NAMIRNICA

Mnogi ljudi kad tad otkriju da im određene vrste ili kombinacije namirnica ne odgovaraju. Na osnovu ovog opažanja i svojih istraživanja o vezi zdravlja i ishrane, dr. Hauard Hej je tridesetih godina ovog veka razvio plan ishrane popularno poznat kao „kombinovanje namirnica“, koji je milionima ljudi pomogao da se uzdignu do boljeg zdravlja. Preporučivao je konzumiranje zdrave ishrane, čija je polazna tačka bio aspekt optimalne ishrane, i formulisao pravila o tome koje su namirnice dobre za kombinovanje.
Ključni elementi originalne teorije dr Heja bili su konzumiranje „namirnica koje formiraju alkalije“, izbegavanje rafinisanih i u velikoj meri prerađenih namirnica, konzumiranje voća samog za sebe i nemešanje namirnica bogatih belančevinama s onim koje sadrže mnogo ugljenih hidrata. Belančevine i ugljeni hidrati vare se na različit nacin. To je činjenica. Varenje ugljenih hidrata počinje u ustima kada digestivni enzim amilaza, koji je prisutan u pljuvački, počne da deluje na hranu koju žvaćete. Kada tu istu hranu progutate i ona dođe u dodir sa relativno kiselom sredinom želuca, amilaza prestaje da deluje.
Tek kada hrana napusti želudac i sredina postane vise alkalna, može da počne da deluje sledeći talas amilaza, koji se sad izlučuje iz pankreasa u tanko crevo, čime se dovršava varenje ugljenih hidrata. Belančevine se, s druge strane, uopšte ne vare u ustima. Njima je potrebno kiselo okruženje kakvo vlada u želucu, i može da potraje i do tri časa dok se složene belančevine ne razlože u manje lance aminokiselina poznatih kao peptidi. Ovo se dešava isključivo u želucu, zato što on sadrži velike količine hlorovodonične kiseline potrebne za aktiviranje enzima zvanog pepsin, koji vari belančevine. Kada peptide napuste želudac, sreću se sa enzimima peptidazama, ponovo iz pankreasa, koji ih razlažu na pojedinačne aminokiseline, spremne za apsorbovanje od strane organizma.

MIT O PASULJU I OSTALOM ZRNEVLJU MAHUNARKI
Da pojednostavimo: namirnice koje sadrže belančevine trebalo bi jesti odvojeno od namirnica koje sadrže ugljene hidrate, iz prostog razloga što ih organizam probavlja na potpuno različit način. Činjenica da konzumiranje određenih vrsta pasulja i drugog zrnevlja mahunarki (grašak i sl.) dovodi do proizvodnje gasova često se navodi kao negativni efekat, budući da pasulj sadrži i belančevine i ugljene hidrate. Međutim, danas se zna da to nije razlog njegove bučne reputacije. Neke vrste zrnevlja mahunarki sadrže balančevine kao što je lektin, koje enzimi iz naseg sistema za varenjene mogu da svare.

BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI
Razume se, budući da se namirnice ne sastoje isključivo od ugljenih hidrata ili belančevina, njihovo razdvajanje praktično znači da se ne kombinuju koncentrovane belančevine s koncetrovanim skrobovima. Meso je 50 odsto belančevina, a ugljenih hidrata nema. Krompir se sastoji od 8 odsto belančevina i 90 odsto ugljenih hidrata. Negde na sredini nalaze se pasulj, sočivo, pirinač, pšenica i kinoa. Gde bi, onda, trebalo da povučemo liniju, ako je uopšte i treba povlačiti. Kratak izlet u našu primitivnu prošlost mogao bi da predstavlja rešenje zagonetke. Opšte je prihvaćen stav da je ljudska rasa milionima godina konzumirala predominantno vegeterijansku ishranu, uz poneko parče mesa ili ribe tu i tamo. Majmuni mogu da se podele na dva tipa: oni koji imaju sistem za varenje sličan onima koji imaju preživari i lagano vare čak i najnesvarljiviju vlaknastu hranu, vrlo slično kravama; i one koji imaju mnogo brži i tehnološki napredniji sistem za varenje koji proizvodi čitavu seriju raznih enzimskih izlučevina. Mi se uklapamo u ovu drugu kategoriju. Sistem jeste efikasniji, ali može da podnesemo one namirnice koje se lakse vare: voće, mladi zeleniš, određene vrste povrća. Teoretičari evolucije smatraju da ovakav digestivni sistem radi dve stvari: prvo, daje nam motiv da poboljšavamo svoju mentalnu i senzornu „obradu podataka“, tako da znamo i kada i gde da potražimo hranu koja nam je potrebna, i drugo, daje nam hranljive sastojke potrebne za razvoj naprednijeg moždanog i nervnog sistema.

DA LI SU MAJMUNI JELI MESO SA PRILOGOM
Verujem da je ljudski organizam imao tri osnovna programa varenja. Prvi je bio za varenje koncetrovanih belančevina, što znači mesa, jaja i ribe. Da bi se svarile ove namirnice, bilo je potrebno proizvesti ogromne količine želudačne kiseline i enzima za varenje belančevina. Napokon, ne mislite valjda da su naši davni preci, pošto bi ubili i raskomadali mamuta ili neku sličnu životinju, odlazili da uberu i neko ukusno povrće kao „garnirung“, koliko da bi imali „uravnotežen obrok“. Čisto sumnjam. Po mom mišljenju, svoju lovinu su jeli što su brže mogli, i meso i iznutrice, da bi je maksimalno iskoristili pre nego što se ukvari i pre nego što im je preotmu drugi, jači predatori. Moguće je da su i više dana za redom živeli na koncetrovanim belančevinama životinjskog porekla. Sveže, sirovo i ničim zagađeno meso je, na kraju krajeva, izuzetno hranljivo.

VOĆE – USAMLJENI JAHAČ
U određeno doba godine, davni čovek je mogao da dođe do određenih vrsta voća. Nema sumnje, da ljudi nisu bili jedini koji su jeli voće. Pošto je voće najbolje gorivo koje obezbeđuje instant energiju i zahteva vrlo malo varenja, naš drugi program proizvodi enzime i hormone neophodne za preradu prostih ugljenih hidrata iz voća. Ponovo predpostavljam, i voće smo uglavnom jeli samo za sebe. Kada obrstite drvo puno banana, baš i nemate razloga da odete i iskopavate neko korenje. Mnoge vrste svežeg voća fermentiraju vrlo brzo pošto dostignu punu zrelost. Isto se desava i ako ih smestite u toplo, kiselo okruženje kakvo je recimo vaš želudac. To je ono što se desava ako posle parčeta dinje pojedete šniclu. Preporuka dr Heja da se voće konzumira odvojeno ima mnogo smisla. Pošto je voću porebno oko 30 min da prođe kroz želudac, a belančevinama do tri sata, to bi značilo da bi užinu u vidu voća trebalo pojesti najkasnije do pola časa pred glavno jelo, ili ne ranije od dva časa posle glavnog jela.
Jedini izuzetak od ovog pravila predstavlja voće koje ne fermentira tako naglo, kao što su jabuke, banane ili kokos, uz namirnice bogate složenim ugljenim hidratima kao što su ovas ili proso. Tako iseckana jabuka na vasoj ovsenoj kaši, ili sendvič od banane i integralne raži predstavlja sasvim lepe obroke. Nasi preci su uglavnom konzumirali raznovrsnu ishranu na bazi biljaka, znači lisnato povrće, korenasto povrće, koštunjave plodove, zrnevlje i mladice mahunarki. Ovo je po meni treći digestivni program, mešavina namirnica koje sadrže i belančevine i ugljene hidrate, ali sa tim što koncetracija belančevina nije ni približna kao ona u mesu. Ne vidim nikakav problem u kombinovanju pirinča, sočiva, pasulja, povrća, koštunjavih plodova i semenki.

RAFINISANI UGLJENI HIDRATI – NIKAKO
Dr. Hej ne preporučuje ni rafinisane ni kuvane ugljene hidrate. Što je namirnica više rafinisana, prerađena ili skuvana, to je manje hranljive vrednosti u njoj preostalo. Treba jesti sirove ili kratko prokuvane integralne namirnice. Ako pitate svoj sistem za varenje, rafinisane namirnice sa visokim sadržajem šećera su za njega velika novotarija. Vrlo je mali broj takvih namirnica koje sadrže takvu koncentraciju brzo oslobađajućih šećera kakva može da se nađe u ovakvim savremenim fabrikovanim namirnicama. Organizam čoveka se naprosto nije prilagodio da izlazi na kraj sa poplavom brzo oslobađajućih šećera koji ne samo da lansiraju vaš nivo šećera u krvi u nebeske visine, već takođe predstavljaju hranu za potencijalno nepoželjne mikroorganizme koji mogu da se pojave u crevima.

POBOLJŠAJTE SVOJU PROBAVU
Kombinovanje hrane može da se svede na na nekoliko jednostavnih koraka. Ukoliko vam i takve kombinacije stvaraju probleme prilikom varenja, moguće je da je kod vas reč o manjkanju digestivnih enzima, natoleranciji određenih namirnica ili nagomilvanju kandide ili neke druge neprijateljski nastrojene bakterije u crevima, u tom slučaju trebali bi da posetite dijetetičara. Isključivo vegeterijanci pi trebalo da se pridržavaju samo jednog pravila, a to je da određene vrste konzumiraju van ikakvih kombinacija.

PET UPUSTAVA UZ KOJE MOŽETE DA POBOLJŠATE SVOJU PROBAVU
Konzumirajte 80 odsto namirnica koje stvaraju alkalije, a 20 odsto onih koje stvaraju kiseline. Ovo zna;i da bi trebalo da jedete velike količine voća i povrća i namirnica sa smanjenom koncentracijom belančevina kao što su pasulj sočivo i integralne žitarice , umesto mesa, ribe, sira i jaja. Voće koje brzo fermentiše jedite zasebno, kao užinu. Većina mekanih vrsta voća kao breskve, šljive, mango, papaja, jagode i dinje brzo fermentira. Voće sa visokim sadržajem kiseline takođe može da inhibira varanje ugljenih hidrata a tu spadaju pomorandža, limun, grejp i ananas. Sve ovo voće se malo teže vari i brzo oslobađa svoj prirodni tovar fruktoze. Jedite ga kao zaseban obrok, laganu uzinu onda kada vam je potrebno malo energije.

Belančevine životinjskog porekla konzumirajte zasebno ili sa povrćem. Nikako ne kombinujte brzo oslobađajuće ugljene hidrate ili namernice koje fermentišu, sa belanćevinama životinjskog porekla. Izbegavajte sve rafinisane ugljene hidrate. Jedite nerafinisane ugljene hidrate koji se brzo oslobađaju sa nerafinisanim ugljenim hidratima koji se sporo oslobađaju. Voće koje ne fermentise odmah, kao banane, jabuke i kokos, moze da se kombinuje sa ceralijama koje sadrže sporo oslobađajuće ugljene hidrate kao ovsene i prosene ceralije. Nemojte jesti sve dok vam se organizam potpuno ne razbudi. Ujutru ostavite da između buđenja i doručka prođe makar sat vremena. Ako je jutro vreme kada trenirate, jedite tek pošto ste odvežbali predviđeni program. Za doručak jedite isključivo obrok bogat ugljenim hidratima kao što su ceralije i voće, samo voće, ili tost od integralnog raženog hleba. Gledajte da između večere i odlaska na spavanje prođe barem dva sata.

Dragana Cvejić

mudrost

Treniranje mudrosti

Pametno sagledavanje situacije ili problema omogućava i pametno delovanje, a najbolji način da se izbegne zamka preteranog emotivnog unošenja i brzopletog postupanja jeste „ileizam” – pogled sa strane
Kako će neko odlučiti da reaguje u nekoj važnoj situaciji zavisi prvenstveno od toga kako je doživljava, to jest razume i ocenjuje. Ono što možemo nazvati „mudar postupak” proizlazi iz prethodnog „mudrog promišljanja”.

Mudri se razlikuju od onih drugih upravo po „širini” i „dubini” slike koju imaju o datoj situaciji ili problemu. Kada kažemo „širina” mislimo na to da sagledavaju situaciju ili problem uzimajući u obzir mnogo više elemenata, širi kontekst, nego što to čine drugi. Kada kažemo „dubina” to znači da pokušavaju da sagledaju posledice sopstvenih postupaka po sebe i druge. Pored mogućih kratkoročnih posledica, oni pokušavaju da predvide i one koje su vremenski udaljenije. To je kao kada šahista razmišlja pet poteza unapred. Ovakvo „šire i dublje” sagledavanje situacije ili problema im pomaže da bolje ocene koji postupci bi imali negativne posledice, a koji bi bili korisni.

Greška precenjene važnosti

Ako je mudrost povezana sa „širinom i dubinom”, njena suprotnost je povezana sa „uskošću” i „plitkošću” promišljanja, a zatim i postupanja. Najčešći razlog zbog kojeg ljudi gube „širinu” sagledavanja su njihove neprijatne emocije. Kao što je poznato, pojavljuju se onda kada osoba proceni da joj se događa nešto važno, i što je ona procenila da je to važnije, njena su osećanja snažnija. Neprijatna osećanja su unutrašnji signal da postoji problem, a taj signal zahteva od drugih mentalnih funkcija da se fokusiraju na zadatak rešavanja važnog problema.

Dakle, priroda neprijatnih osećanja jeste takva da usmerava svest osobe na problem koji je ona ocenila kao važan. Kod afekata, to jest veoma snažnih osećanja, fokusiranost svesti može biti u formi „suženja svesti” kada osoba potpuno mentalno otpisuje druge aspekte situacije i posledice svojih postupaka, tako da čini ono zbog čega će sama, kada „proširi i produbi” razumevanje date situacije, zažaliti.

To nas navodi na još jednu osobinu mudrih ljudi, a to je da na osnovu dobre procene onoga što se dešava i šta bi moglo da se desi, bolje procenjuju koliko je zaista važno ono što se dešava. Drugim rečima, oni ne prave grešku precenjivanja situacije, zbog čega su njihove emocije umerenije, u skladu sa procenom, tako da njihove mentalne procese ne ometaju preterano snažne emocije. A kada ocene da su previše uzbuđeni, znajući da snažne emocije loše utiču na procenu, oni odlažu svoju odluku po principu: Jutro je pametnije od večeri.

Izmeštanje u „treće lice”

Poznato je da se mudrost pripisuje starijim ljudima. To je sasvim ispravno jer živeti život jeste neka vrsta neprestanog učenja, sticanja znanja, iskustva, upoznavanja i sebe i drugih, uviđanja koliko su stvari zaista važne itd. Iako je ovo verovatno statistički tačno, ne znači da su svi stariji mudri, a da su svi mladi suprotno od toga.

Pitanje koje se postavlja jeste da li postoji način da se poveća stepen mudrosti i kod mlađih osoba. Pokazalo se da jedna prilično jednostavna mentalna tehnika može biti značajan korak u tom pravcu. Reč je o tome da ljudi kada razmišljaju o problemima koji ih muče počnu da razmišljaju o sebi u trećem licu. To znači da umesto da pomisle ili kažu: Meni se dogodilo to i to, kažu: Njemu, njoj se dogodilo to i to. Ova tehnika ima i ime, ileizam, koje je nastalo od latinskogIlle, on ili ono.

Šta se dešava kada neko počne da razmišlja o sebi i događanjima u svom životu koristeći treće lice? Na primer, tokom svađe sa partnerom osoba je u svom doživljaju situacije i uglavnom je svesna partnera i njegovih postupaka. Kada se, nakon svađe mentalno „izmesti iz sebe” i datu svađu sagleda „sa strane” iz takozvane meta-perspektive, „gledajući” njega i nju kako se svađaju, osoba postaje mnogo objektivnija jer uviđa mnogo više nego što to može kada sagledava „iz sebe”. Pored toga, sagledavanje „sa strane” joj omogućuje da se distancira od svojih emocija u datoj situaciji. Zato joj ova jednostavna tehnika pomaže da „proširi sliku” i da bolje sagleda problem, što će pozitivno uticati na njeno dalje postupanje.

Istraživanja su pokazala da oni koji tokom četiri sedmice na ovaj način misle i govore o svojim životnim situacijama zaista povećavaju svoj indeks mudrosti. Zato bi i decu školskog uzrasta trebalo naučiti ileizmu.

Autor: Zoran Milivojević

nar - ljekovitost

Čudesni eliksir- NAR (sastav, upotreba, ljekovitost)

Nar, simbol ljubavi, plodnosti i rajskih užitaka, uzgaja se već 5.000 godina. Ima puno, puno koštica ( i više od 600), a od pamtivijeka se jede ne samo zbog svog okusa, već i ljekovitosti. Osim o fantastičnom okusu njegovih zrelih sjemenki i jela u kojima se koristi poput povrtnih i voćnih salata, krema, umaka i sladoleda, naveliko se raspravlja i o njegovoj hranjivosti i ljekovitim svojstvima.

Nar ili šipak je voće sezone. Esenciju nara možete staviti i na kosu ili na kožu. Posljednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile stotine novih proizvoda na bazi tog voća.

Sastav nara

Nar je pun vitamina C i smatra se odličnim sredstvom protiv upalnih procesa, a odličan je izvor vitamina B5, kalija, prirodnih fenola poput elagitanina i flavonoida. Sadrži fitohemikalije koje potiču stvaranje serotonina za bolje raspoloženje i estrogena za održavanje koštane mase, a ovo otkriće izuzetno je bitno za prevenciju osteoporoze.

Nar čisti arterije

Ovo zdravo voće može učiniti ono što čak i lijekovi ne mogu. Nar može očistiti arterije od nagomilanih masnoća. Većina ljudi ima bolesti srca i visoki krvni tlak zbog zadebljana na stijenkama arterija, što se događa zbog nagomilanih masnoća. Nar pomaže očistiti arterije i drži vas u dobrom zdravstvenom stanju.

1. Lipidi u srčanom mišiću
Redovno konzumiranje nara smanjuje količinu lipida koji se pohranjuju u srčanom mišiću. Lipidi su u osnovi masti. Dakle, nar ne dopušta da se masnoće pohranjuju u srcu.
2. Srčano širenje
Ponekad se srčani mišići počinju širiti zbog stresa i pretjeranog rada. Nar zaustavlja ovo proširenje srca iako su razlozi za to još uvijek nepoznati.
3. EKG
Ako redovno jedete nar, vaš EKG će imati manje varijacija. Ako imate stabilan EKG, onda je vaše srce u dobroj formi. Varijacije na EKG–u su simptomi bolesti srca. Dakle, nar pomaže da se obranite od koronarnih bolesti.
4. Oksidativni stres
Naše tijelo stalno prolazi kroz oksidaciju. Rezultat ovog procesa je oksidativni stres. Najosnovnija nuspojava oksidacije je starenje mišića. Ljekovitost nara pomaže da se smanji utjecaj oksidativnog stresa na vaše tijelo.
5. Djeluje protuupalno
Svi znamo da nar ima protuupalna svojstva. To ne dopušta vašim mišićima i zglobovima da nabubre. Ukratko, pomaže da zaštitite tijelo od boli i patnji.

Nar sprječava metastaziranje raka dojke

Sok od nara već je otprije poznat kao aktivan sastojak u borbi protiv nekoliko vrsta tumora, no istraživanje provedeno na Sveučilištu u Kaliforniji pokazalo je da on prekida tri ključna procesa u razvoju metastaza raka dojke. Rezultati su toliko ohrabrujući, da su znanstvenici izjavili kako je sok od nara potencijalno jako učinkovita metoda za prevenciju raka općenito.

Za sok od nara je još ranije utvrđeno kako je odličan borac protiv raka pluća, kože, debelog crijeva i prostate; a sada je otkriveno da potiskuje pro-inflamatorne citokine koji su zaslužni za upalne procese u organizmu. Vršena su istraživanja u okviru kojih su primjenjivane dvije različite koncentracije soka od nara na određene stanice raka, a koje su pokazale da je 1% koncentracije soka potpuno zaustavilo rast stanica raka, dok je 5% koncentracije soka zaustavilo i ubilo značajne dijelove stanica raka.

U ovom su istraživanju žene (prosječne težine 75 kg) pile tri šalice nara dnevno, što je u uobičajenim uvjetima možda malo i previše. Ipak, istraživanja su pokazala da i jedna šalica soka od nara ili konzumiranje u vidu suplemenata smanjuje rizik i pruža određenu razinu zaštite od raka, pa i raka dojke.

Veliki potencijal nara leži u činjenici da ima visoku koncentraciju antioksidansa, koji su povezani s prevencijom raka u više različitih istraživačkih studija.

Nar kao eliksir mladosti

Drevni simbol zdravlja i plodnosti danas se naziva supervoćem zbog obilja blagotvornih tvari. Posebni su njegovi aduti snažni antioksidansi, polifenoli i dragocjena punicična kiselina (omega-5) koja snažno potiče imunitet i obnavljanje stanica.

Upravo je punicična kiselina među najmoćnijim anti-age sastojcima nara jer pomaže obnavljanju i jačanju kože. Tako spriječava nastanak bora i ”pegla” one već postojeće, vraćajući koži čvrstoću i jedrinu. Zbog jedinstvene kombinacije dragocjenih tvari nar je, kažu, najsveobuhvatniji prirodni tretman protiv starenja. Odlično njeguje i kosu, dajući joj više vitalnosti i volumena.

Nar protiv bronhitisa i probavnih smetnji

Nar pogoduje kod bronhitisa i tuberkuloze, djeluje protiv čira na želucu i probavnih poteškoća te općenito smanjuje štetne posljedice nastale uslijed alkohola, pušenja, UV-zračenja i onečišćenja okoline. Sok i pripravci od nara djeluju protiv upala izazvanih virusima i bakterijama (testira se učinak nara na HIV virus), potiču zacjeljivanje rana te primjerice smanjuju reumatske bolove, poteškoće sa zglobovima, posebno artritis. K tome, nar pogoduje zdravlju sluznice i zubnog mesa.

Nar za zdravlje žene

S obzirom da sadrži i biljne hormone, fitoestrogene, nar dokazano pomaže u slučaju hormonalne neravnoteže te ublažava neželjene simptome prije i za vrijeme menstrualnog ciklusa, a posebno u razdoblju klimakterija i menopauze.

Stoga, između ostalog ublažava ili spriječava nagle promjene raspoloženja, umor, noćno znojenje, navale vrućine i crvenilo kože i suhoću sluznice te što je posebno važno, djeluje i u slučaju osteoporoze. K tome, nar pogoduje i spolnoj želji, pa su primjerice u antičkom Rimu mlade djevojke nosile njegov cvijet u kosi kako bi dale do znanja da su zrele i spremne za ljubav. Konzumiranje ploda i soka od nara koristi i u trudnoći, jer pozitivno djeluje na prenatalni rast i razvoj djeteta, posebno njegova mozga.

Nar smanjuje osjećaj gladi

Znanstvenici iz Škotske su otkrili da svakodnevna konzumacija nara može regulirati oslobađanje hormona gladi i smanjiti apetit, a istovremeno potaći stvaranje osjećaja sitosti.

U svrhu istraživanja, znanstvenici su proizveli suplement nara. U istraživanju je sudjelovalo 29 osoba, a znanstvenici su ih podijelili u 2 grupe. Jedna grupa je svakodnevno uzimala suplement šipka koji je proizveden od kore i sjemena šipka. Nakon 3 tjedna, grupa koja je uzimala suplemente, je u prosjeku jela čak 22% manje u odnosu na sudionike koji nisu uzimali suplemente. Suplement nara je kod 12% sudionika smanjio osjećaj gladi, kod 21% njih je smanjio želju za hranom, njih 16% su se znatno prije osjećali sitima, a 15% sudionika je izjavilo da se osjeća zadovoljnije.

stres i srce

Kako stres (pozitivno) utiče na naše srce

Koliko puta ste do sada čuli da je stres štetan? Sigurno su vam posledice već dobro poznate i to od onih naizgled bezazlenih kao prehlada, do onih koje zahtevaju ozbiljniju pažnju kao razne komplikovane kardiovaskularne bolesti. Stres postaje jedan od vodećih faktora rizika kada su u pitanju upravo bolesti, pa čak i smrtnost. Postoji gomila podataka koja govori o tome i danas je to pretvoreno u činjenicu koja se više ne preispituje.

Od stresa se umire.
To sada svi znamo i zato nam često govore da treba da izbegavamo stresne situacije i da se čuvamo od njih kako bi sačuvali sopstveno zdravlje. Ali šta ako bi postojalo drugo rešenje koje ne bi podrazumevalo izbegavanje? Verujem da su mnoge stresne situacije u vašem životu zapravo bile dobre za vas. Možda su vas dovele do željenog cilja ili ste zbog njih postali jači, možda ste naučili nešto novo ili razvili neku veštinu, možda vas je to dovelo do nekog novog otkrića ili spoznaje o vama ili drugima…
Stresna situacija je svaka situacija koja zahteva adaptaciju organizma na novonastale okolnosti, a stres je samo naš odgovor na takvu situaciju. Bilo da mi biramo te okolnosti ili nam se one jednostavno dese bez pripreme, stres kao odgovor na takve situacije je neizbežan. I zato se u ovom tekstu nećemo baviti time kako da ga izbegavamo, već kako da budemo bolji u tome.
Zapitajte se na momenat šta bi se dogodilo kada biste bili sigurni da stres nije loša stvar? Da li biste se više izlagali situacijama koje bi vam mogle doneti neko pozitivno iskustvo, učenje, razvoj, cilj, nove ljude… Možda biste se radije prepuštali novim stvarima ili planirali veće ciljeve? Možda biste samo bili mirniji znajući da vam sve te situacije ne škode nimalo. Znajući da vas one jačaju, da već imate sve resurse koji su vam potrebni, da li biste neke stvari radili drugačije? Ako bi bili apsolutno sigurni da je vaš organizam savršen i da uvek radi za vas tako da vi rastete i razvijate se i bivate bolji iz dana u dan, da li bi to promenilo vaš osećaj i odnos prema stresu?
Čitav problem oko stresa vrti se oko posledica koje ima po naš organizam. Ono što je interesantno jeste da te posledice zavise od nas. Nikad nije do okoline, već do načina na koji mi reagujemo na ono što se dešava. Jedno istraživanje govori upravo o ovome. Uključeno je preko 30 000 ljudi tokom 8 godina. Ispitanike bi pitali da procene koliko je stres prisutan u njihovom životu. Onda je trebalo da se izjasne da li veruju da je stres za njih štetan. Rezultati govore sledeće: ljudi koji su iskusili mnogo stresa povećali su rizik od smrti za 43%, svi ovi ljudi su verovali da je stres za njih štetan. Ljudi koji su takođe iskusili mnogo stresa, ali nisu verovali da je on za njih štetan, nisu povećali procenat nimalo. Oni su čak imali najmanji procenat rizika smrti od svih ispitanika u ovom istraživanju, čak i od onih koji su prijavili da su iskusili veoma malo stresa.

Dakle, stres ne ubija. Naše uverenje je ono koje to radi.
Da li ovo znači da samo promenom uverenja o stresu možemo da budemo zdraviji?
Drugo istraživanje upravo potvrđuje ovu hipotezu. Ispitanici su podeljeni u dve grupe i članovima jedne grupa rečeno je da stres nema negativne posledice po naš organizam uopšte, naprotiv, on nas priprema za stresni događaj. Dovodi nas u stanje budnosti, sa mnogo energije i pažnje kako bi mogli da prevaziđemo izazov. Zato nam srce jače lupa, dišemo brže, dlanovi nam se znoje i slično. Naše telo ulazi u stanje iz kog može da deluje tako da se uhvati ukoštac sa onim što dolazi. Drugoj grupi ispitanika nije rečeno ništa. Zatim bi obe grupe prolazile kroz iste stresne situacije (trebalo je za kratko vreme da naprave prezentaciju o sebi i svojim manama i da je iznesu pred neodobravajućim žirijem nakon čega bi usledio matematički test u kome bi ih istraživač namerno prekidao i ometao). Kada prolazimo kroz stresnu situaciju, naše telo reaguje sa nama. Osim srca i daha, naši krvni sudovi se sužavaju. Ovo je i razlog zašto zbog stresa dolazi do kardiovaskularnih bolesti. Ono što je ova studija otkrila je da kada ljudi veruju da stres nije sam po sebi negativan, njihovi krvni sudovi ostaju normalni. Ovo stanje fiziološki najviše podseća na stanje radosti i hrabrosti. Slučajnost?

Šta je ono što će se promeniti u sledećoj stresnoj situaciji na koju naiđete?
Kada doživite situaciju koju biste opisali kao stresnu, setićete se ovog teksta. Možda primetite da vam srce jače lupa ili da dišete brže. To će biti znakovi po kojim ćete prepoznati da je vaš organizam počeo neophodnu pripremu za ono što sledi. Vaš mozak je u stanju pojačane budnosti i spreman je za izazov. Kao na startnoj liniji pred trku on čeka vaš znak da može da krene i trči najbolje što može kako bi stigao tamo gde želi. Vaše srce lupa jače i pumpa krv u vaše telo kako bi obezbedilo dovoljno energije za vas. Ono vas priprema za akciju. Disanje se ubrzava kako biste obezbedili dovoljno kiseonika vašem organizmu da sve funkcioniše kako treba. I sve ovo vaše telo radi nesvesno i automatski kako bi povećalo šanse da prevaziđete taj izazov, da izađete jači, da budete bolji u tome. Kada ovo znate, možda ćete primetiti kako i vaše svesno sada učestvuje u ovom procesu i prihvata ga. Sada možete svaki izazov da dočekate mirno sa svešću da ste spremniji za to.
Jedna fascinantna činjenica u vezi sa fiziološkim odgovorom na stresne situacije je ta da se tokom njih luči hormon oksitocin, poznatiji kao hormon ljubavi, jer se takođe luči kada se grlimo ili čak samo gledamo u voljenu osobu. Naše srce čak ima receptore za ovaj hormon jer on pomaže regeneraciji srčanih ćelija i zaceljuje oštećenja na srcu.
Stres ne ubija. Stres jača naše srce.
Oksitocin nas priprema za izgradnju odnosa sa drugima, povećava želju za drugima, empatiju, želju da pomognemo i podržimo druge.
Naše telo ovim pokušava da nam kaže da kada smo u stanju stresa, treba da potražimo podršku drugih. Obezbeđuje da znamo kada je drugima naša pomoć potrebna. Govori nam da treba da smo jedni uz druge, da se podržavamo međusobno i rastemo zajedno. Briga za druge stvara rezilijentnost.
Sledeći put u stresnoj situaciji priđite nekom, potražite podršku od onih koje volite. U svakom danu radite na jačanju veza sa onima koji su vam važni. Pomozite im, podržite ih, zagrlite ih. Provodite vreme sa njima. Naš prirodni mehanizam nam uporno govori da je ljubav ta koja leči i jača nas. Poslušajte telo kad god vam govori, verujte da uvek ima nešto korisno da vam kaže.
Ne morate da odlučite da promenite svoje uverenje o stresu samo zato što ste pročitali nekoliko naučnih činjenica i istraživanja o tome. Možete da ostanete uvereni da je stres loš i nastavite da ga izbegavate na načine na koje ste to do sada radili. I možda oni zaista za vas uspevaju.
Ako odlučite da se ovim malo pozabavite, možda vas vaši lični rezultati iznenade. Možda primetite da radite mnogo više stvari, a sa znatno manje brige. Možda počnete da se osećate zdravije i jače. Možda primetite da ređe idete kod lekara ili da se više ne borite sa prehladama.
A možda se i ništa od ovoga ne desi. Pitanje je da li ste spremni na taj rizik?

Slavica Squire

raj na zemlji

Kako da napravite svoj raj na zemlji?

Da li su i vas kao dete pitali šta biste voleli da budete kad odrastete? Da li ste im tada odgovarali da ćete biti astronaut, lekar, vatrogasac…? Jeste li na kraju postali ono što ste želeli i što je još važnije, da li to želite i danas?
Problem s pitanjem koje se uporno postavlja deci je taj što je na njega moguće dati odgovor samo na osnovu onoga što vidimo u svetu oko sebe. Dete vidi svet koji se rapidno menja, vidi ljude koji su zaglavljeni u ćorsokacima života, vidi i one koji u životu uživaju, ali nema istu perspektivu niti iste okolnosti kao odrasli ljudi na koje se ugleda. Ono će tek kasnije otkrivati u čemu uživa, šta ga ne privlači, na koji način bi moglo da doprinese društvu i svetu i šta je njihov životni poziv zbog kog vredi živeti i suočavati se sa svim nedaćama i preprekama koje nam prilike mogu nametnuti. Ipak, neki nikad ne otkriju svoju životnu svrhu. Da je to tako lako, svako bi živeo baš onako kako želi, ali se ne može reći da je to slučaj, zar ne?
Ono što ispunjava jednu osobu, drugoj je potpuno nevažno. Možda ste vi među onima koji po principu pokušaja i pogreške ide kroz život i traži svoju svrhu? To je sasvim u redu i sasvim odgovara nekim ljudima, ali ne i svima. Ono što je, međutim, važan putokaz za sve je da životna svrha nije nešto s čim se nikada ranije niste sreli – to je nešto što ste već proživeli, to je neko mesto na kom ste već bili, prizor koji ste videli, osećaj koji ste tada imali. Naša životna svrha nalazi se duboko unutar našeg bića i ona je posledica života koji ste živeli.
Vi u dubini svoje duše već znate što vas u životu pokreće, iako to možda još niste osvestili. Ono što ste doživeli u prošlosti, svakako oblikuje ono što očekujete u budućnosti. Zato se u onom juče krije ključ srećnog sutra, baš kao što naša očekivanja od budućnosti utiču na šta radite danas – i upravo sada!
Raj na Zemlji
Martin Rutte, motivacioni govornik, konsultant i pisac u svojoj knjizi „Project Heaven on Earth: The 3 simple questions that will help you change the world easily“ bavio se temom pronalaska životne svrhe, a ideje do kojih je došao radeći na njoj oblikovale su čitav pokret poznat kao “Heaven on Earth”, odnosno: “Raj na Zemlji”. Njegova ideja je prilično jednostavna: svaki čovek ima svoju životnu svrhu i zadatak da je otkrije, ali to ponekad ne uspeva jer sebi ne postavlja prava pitanja. Kao što pitanje: “Šta bi želelo da budeš kad odrasteš?”, neće pomoći detetu da otkrije svoj poziv, tako i pitanje: “Koja je tvoja životna misija?” neće pomoći bilo kome da otkrije svoju svrhu.
Zato je Martin osmislio set od tri pitanja koja mogu da u svakom čoveku probude odgovore za kojima tragamo. Prvo od tih pitanja glasi: “Setite se trenutka kada ste iskusili svoj raj na zemlji”.
Dok sebi postavljate to pitanje, primetićete da ne osećate potrebu da tražite dodatno objašnjenje šta bi taj raj na zemlji trebalo da znači. Razlog je jednostavan: kao što Martin kaže, svako od nas se u životu barem jednom osetio rajski. To su oni trenuci za koje biste poželeli da traju večno, trenuci u kojima su vladali spokoj, harmonija i sreća. Možda se vaš raj na zemlji dogodio dok ste sa voljenom osobom posmatrali zalazak sunca na obali mora. Možda ste ga osetili tokom igre sa svojim detetom. Možda ste ga čuli dok ste horski pevali sa svojim prijateljima na nekom veselom okupljanju… U svakom slučaju, ne treba vam pojašnjenje: vi već u sebi znate šta je vaš raj na zemlji.
Sada, kad ste osvestili to iskustvo, vreme je da postavite sebi drugo pitanje: Zamislite da imate čarobni štapić kojim biste mogli da stvorite raj na zemlji. Šta bi tada za vas on predstavljao?
Svrha ovog pitanja je, kaže Martin, u tome da ne razmišljate o sredstvima koja bi vam možda bila neophodna za ispunjenje vaše duboke želje. Naš racionalni um, naime, često presreće svaku mogućnost da dublje zađemo u dubinu svoje duše, upozoravajući nas na prepreke koje nas očekuju, ali nije uvek korisno slušati ga. Uz pretpostavku da magični štapić premošćava sve probleme na vašem herojskom putovanju, zapitajte se: šta biste to želeli za ovaj svet u kom živite?
Za nekog bi raj na zemlji vladao kada bi svako dete bilo voljeno, zdravo i srećno, za nekog je to ljubav među ljudima, za nekog mir, za nekog materijalno blagostanje, za nekog kontinuirani napredak čovečanstva… Kao i kod prvog pitanja, vi u dubini svog srca već znate kakav raj na zemlji priželjkujete za ovaj svet. Ovaj odgovor vas polako približava vašoj životnoj misiji, a treće pitanje će vam omogućiti da osvestite i konkretno uputstvo za njeno dostizanje. Ono glasi: Koje ćete jednostavne, lake i konkretne korake preduzeti u narednih 24 sata, kako biste raj na zemlji za sebe učinili stvarnim?
Imajte u vidu da odgovor ne može da bude: „Iskoreniću glad na svetu!“ jer pitanje od vas traži da razmislite o malim koracima, koje bez ikakvih prepreka možete da napravite već sad. Ako raj na zemlji vidite kao iskorenjivanje gladi, primera radi, možda biste sutra mogli da poklonite hleb nekome ko ne može sebi da ga priušti. Ako je vaša ideja raja u miru, možda biste mogli da okončate svađu s nekom osobom do koje vam je stalo i umesto toga nađete način da joj oprostite.
Načina da korak po korak ispunjavate svoju svrhu ima bezgranično mnogo i vaša duša nepogrešivo zna put. Kada radite stvari koje volite, onda svaki dan vašeg života doživljavate kao ispunjenje svoje misije.
Islamski mistici Sufije imaju izreku koja glasi: “Umri pre smrti”. O ovom učenju napisano je mnogo verskih knjiga, ali ukratko, koren vuče iz verovanja da je smrt trenutak u kom čovek napušta svoje fizičko telo i započinje život kao duša. Izreka nas poziva da kao spiritualna bića započnemo život našeg srca i duše mnogo pre fizičke smrti. Vredi reći joj: “Da!”

office@coachingakademija.com 

hvala

KAKO NAM ZAHVALNOST MOŽE PROMENITI ŽIVOT

Zahvalnost je osećanje koje nam dolazi spontano. Ipak, postoje načini na koje možemo da naučimo kako da češće imamo taj divan osećaj zahvalnosti. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da osobe sa visokim nivoom zahvalnosti žive ispunjenijim, srećnijm i zdravijim životom, što može predstavljati podsticaj da i sami odaberemo ovaj pravac razmišljanja i delovanja.

Dobre stvari se nažalost „ne lepe“ u naše sećanje tako brzo kao one koje su loše. Kada nam se desi nešto neprijatno, u stanju smo da sate, dane ili godine provedemo razmišljajući o tome, fokusirajući svoj život isključivo na negativno. Tada, naš nivo sreće momentalno opada.

Reći da smo zahvalni, ne znači da je sve u našem životu kako treba. To ne znači da ćemo zaboraviti na probleme. Ne znači da su negativna osećanja nevažna. To znači samo da ćemo da promenimo odnos i da povećamo procenat lepih trenutaka u našem životu. To znači da će dobra sećanja naći više mesta u našem životu i da ćemo moći duže da uživamo u njima.

Kada nam okolnosti ne idu na ruku, dobro je zapamtiti da svaka prepreka može da bude neka korisna lekcija. Možemo se opirati i jadikovati, a možemo i da joj poželimo dobrodošlicu i da se upitamo: „Šta je dobro u svemu ovome?“, „Šta mogu da naučim iz ovoga?“

Kroz zahvalnost mi se učimo da lakše zadržimo taj podržavajući nivo sreće, bez obzira na okolnosti! A takođe je jako važno i korisno da naučimo da povećamo nivo zahvalnosti prema onome što je dobro u našem životu, da prestanemo sve da podrazumevamo, već da se radujemo i budemo zahvalni za sve što smo postigli, jer tme dobijamo neophodan balans za zdrav i srećan život.

Zašto je zahvalnost korisna?
Ona nam može podići raspoloženje u trenutku, a kada smo u dobrom raspoloženju mi smo automatski sposobniji, produktivniji, simpatičniji i srećniji. Uz nju, osećamo se bliži porodici i prijateljima, više uživamo u životu, fizički se bolje osećamo, više postižemo. Ceniti dobre stvari, poboljšavati svoje raspoloženje i pozitivno se prilagoditi teškim situacijama – predstavlja veštinu i snagu svakog ljudskog bića koje je donelo odluku da bude srećno.

Nije nam potrebno mnogo vremena da naučimo ili upražnjavamo svakodnevnu zahvalnost.

1. Počnite da vodite dnevnik zahvalnosti. Uzmite 5 minuta svakoga dana ili jedan dan u nedelji da odaberete tri stvari u vašem životu zbog kojih se u ovom trenutku osećate srećno i zahvalno.

2. Napravite fotografije. Otpočnite sa kreativnom misijom u kojoj ćete fotografisati male stvari iz običnog života koje vam stavljaju osmeh na lice! Vaša deca, ljubimci, prijatelji, simpatične okolnosti, partner itd.

3. Obratite se nekome, bez obzira da li je to neko kome se divite ili ko vas čini srećnim, odvojite malo vremena i recite mu/joj koliko ste zahvalni na činjenici da postoje.

4. Odaberite period u kojem ćete nositi dragu narukvicu ili bilo koji predmet koji simbolizuje dobre stvari u vašem životu, a može vas inspirisati da iskažete svoju svakondevnu zahvalnost ili svesno odlučite da to vreme ne koristite za kritiku ili žaljenje.

Ne morate ograničiti svoju zahvalnost samo prema velikim stvarima. Dobre stvari koje su male i imaju svoje mesto u svakodnevnom životu, jednako su važne, ako ne i najvažniji deo vrline zahvalnosti.

Male tajne velike zahvalnosti:
Ljudi koji rade na svojoj zahvalnosti su kreativniji, lakše se prilagođavaju okolnostima, imaju jači imuni sistem, postojanije veze i minimalan stres.

Ako bismo na trenutak zamislili da gubimo stvari koje nam se podrazumevaju, zatim zamislimo da nam se sve to izgubljeno povratilo, a potom razmislimo koliko bi bili zahvalni na tome, možemo naučiti kako da cenimo i stvari o kojima često ne razmišljamo.

Cilj svakodnevne zahvalnosti je veoma jednotavan i izuzetno human – naučiti da živimo život kao da je svaki dan čudo! Na svesnoj, racionalnoj osnovi, znati koliko nam je do sada dobrog dato. Zahvalnost prebacuje naš fokus sa stvari koje nam nedostaju, na one koje su prisutne.

Onda kada budete orijentisani na stvari kojima ste zahvalni, otkrićete koliko radosti ima u svemu onome što ste olako dožiljavali. Zahvalnost nije samo reakcija kada dobijemo ono što želimo, već veština kojom i u teškim situacijama pronalazimo svetlost.

Unesite zahvalnost u vaša iskustva. Umesto što biste čekali na dobre okolnosti da biste bili zahvalni i srećni, okrenite situaciju u vašu korist:

Budite zahvalni na onome što već imate i dobre stvari će krenuti da vam se dešavaju!

U želji da vam olakšam vaš put ka životu ispunjenom zahvalnošću, kako biste pronašli svoj unutrašnji mir i sebi ulepšali svaki dan, bez obzira na sve, bez ičije dozvole i pomoći, za vas sam napisala novu knjigu “Nećete PRONAĆI MIR dok ne postanete zahvalni”.

By Slavica Squire