Zašto, kada, kako i šta jesti?
Zašto jesti?
Prvo i osnovno pitanje je zašto uopšte treba jesti? Da li zato što u
stomaku ima mesta ili radi čulnog užitka (kao na rimskim pirevima) ili
iz dosade, zabave ili prosto navike? Ovo su najčešći razlozi zašto ljudi
danas jedu, a prema ajur-vedi, treba jesti isključivo u svrhu očuvanja i
poboljšanja zdravlja i snage. Ako se jede iz bilo kog drugog razloga, to remeti zdravlje duha i tela.
Kada jesti?
Da li jesti tri puta dnevno ili pet puta ili u tačno određeno vreme ili
preskočiti večeru, a pojačati doručak? Osnovno pravilo u ajur-vedi je:
jedi kada si zaista gladan, a ne kada si žedan, umoran, neispavan i tako
dalje. Dobra je navika da se koriste doručak, ručak i večera svakoga
dana u približno isto vreme. Najbolje vreme za doručak je između sedam i
osam časova, za ručak između 12 i 13 i za večeru između 19 i 20 časova.
Međutim, to ne znači da treba doručkovati baš u ovo vreme, ako ne
osećamo pravu glad. Uzimanje čak i najbolje hrane kada je varenje
usporeno, slabo, ili kada još nije u potpunosti svaren prethodni obrok i
tako dalje. Neminovno dovodi do nakupljanja telesnih toksina, umora i
bolesti. Mnogo je bolje propustiti obrok i sačekati sledeći, da se
varenje vrati u ravnotežu.
Kako jesti?
Nekada je svuda
postojala (a u većem delu čovečanstva i danas postoji) pauza za ručak -
negde oko podneva. Ova sjajna tradicija stvorena je da bi čovek mogao
svoju hranu da pojede kako treba. Koliko god da je nešto „zdravo“ i
„ukusno“, ako se pojede na brzinu, „s nogu“ ili na radnom mestu, mestu
punom buke, stresa, prljavštine, ishod će biti loš. Hrana koja se ne
žvaće kako treba ili uzima u stresnoj okolini, stvara stres i bolest u
fiziologiji, ma koliko kvalitetna bila. Dobro je jesti uvek sedeći, u
opuštenom društvu, na čistom i prijatnom mestu, polako i dobro žvakati i
gutati hranu... Tokom jela hrani se pre svega um, pa zato pažnja treba
da bude usmerena na hranu, a ne na novine, televiziju, kompjuter...
Šta jesti?
Ako ispravno sledite prva tri uputstva, vaša ishrana će biti 75 odsto
pravilna i zdrava. Tada ćete lako osetiti koja hrana je dobra za vas, a
koja vam ne odgovara. Prema ajur-vedi, nije važno koliko hrana sadrži
belančevina, ugljenih hidrata, gvožđa, magnezijuma... Važne su dve
stvari: da li hrana može potpuno da se svari, bez stvaranja taloga u
crevima i da li odgovara telesnoj građi osobe koja je uzima. Preporučuje
se sveže kuvana, topla hrana koja sadrži svih šest ukusa (slatko,
kiselo, slano, ljuto, gorko, oporo), zarađena poštenim sredstvima i koja
je kuvana u dobrom ozračju. Količina treba da bude u skladu sa
apetitom, a idealno je da se želudac napuni do dve trećine. Ako hrana
zaista sadrži svih šest ukusa, a varenje je dovoljno dobro, tada telo
spontano proizvodi sve aminokiseline, minerale, vitamine i sve što mu je
potrebno za normalan rad.