nedoumice o b12

Danas se o zdravlju, odnosno o zdravijim stilovima života piše više nego ikada. Gotovo da nema dnevnih novina koje bar nekoliko redova ne posvete ovoj temi. Poseban akcenat se stavlja na ishranu. Piše se o hranljivoj i kalorijskoj vrednosti namirnica, sadržaju vitamina i minerala, o značaju svakog vitamina za zdravlje. Verovatno ste već bezbroj puta pročitali šta sadrži jabuka a šta kupus. Čini nam se da o vitaminima već sve znamo. Čak i deca znaju da je šargarepa dobra za vid, da voće sadrži vitamin C a semenke vitamin E...  Sve izgleda prilično jednostavno dok ne dođe na red  vitamin B12. Šta je sporno u vezi ovog vitamina? Niko ne dovodi u pitanje da li se vitamin A zaista nalazi u šargarepi ili ima li vitamina C u limunu, ali mišljenja oko toga da li se vitamin B12 nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla nisu usaglašena. Svi se ipak slažu da je ovaj vitamin neophodan za održavanje dobrog zdravlja i da njegov nedostatak može dovesti do ozbiljnih posledica.

Da krenemo od početka i da vidimo zbog čega je neophodno unositi vitamin B 12, odnosno koje posledice njegov deficit može ostaviti na zdravlje.
Vitamin B12, poznat još i kao ,,crveni vitamin“ i cijanokobalamin, vrši niz važnih funkcija u organizmu.
Važan je za metabolizam masti, belančevina i ugljenih hidrata.
Formira i regeneriše crvena krvna zrnca.
Održava zdravlje nervnog sistema.
Poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu.
Ublažava stanje razdražljivosti.
Pojačava energiju.
Potpomaže razlaganje homocisteina, snižavajući rizik od srčanih oboljenja.
Utiče na pravilan razvoj embriona.

A evo i problema koji mogu nastati usled njegovog nedostatka:
Perniciozna anemija.
Umor, slabost, vrtoglavica, ubrzan puls, gubljenje daha.
Trnjenje ruku i nogu, mišićna slabost, neuralgija.
Nervoza, zaboravnost, depresija.
Povećan nivo homocisteina koji predstavlja rizik za nastanak  bolesti krvnih sudova srca i mozga.
Povećan rizik za nastanak Alchajmerove bolesti.
Sterilitet.

Činjenica je, dakle, da nedostatak vitamina B12 može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Simptomi pomanjkanja mogu da se pojave i više od pet godina nakon što se iscrpe njegove rezerve. Ali kako izbeći njegov nedostatak?  Da li ga sadrže samo namirnice životinjskog porekla ili se pak može naći i u nekim biljnim? Ovde su mišljenja dosta podeljena. Zvanična medicina i njeni zagovornici tvde da su namirnice životinjskog porekla jedini izvor ovog vitamina, dok s druge strane pristalice biljne ishrane tvde suprotno. Naime, i oni se slažu da ga najviše ima u namirnicama životinjskog porekla ali ističu da postoje i biljni izvori. Najčešće se pominju  fermentisani proizvodi od soje poput tempeha i misoa, turšija, kvasac i spirulina. Kao argument navode i to da su organizmu potrebne sasvim male količine ovog vitamina i da ga konzumiranjem ovih namirnica mogu dobiti u dovoljnim količinama.
Međutim, neka istraživanja pokazuju da navedene namirnice sadrže analog vitamina B12, supstancu sličnu vitaminu B12, odnosno neaktivan oblik koji čak može da spreči apsorpciju aktivnog oblika.
Činjenica je da su organizmu potrene sasvim male količine, radi se o mikrogramskim dozama, ali je tu dozu ipak neophodno obezbediti. Stavovi o preporučenim dozama se pomalo razlikuju i kreću se od 2mcg -2,4 mcg za odrasle, 2,6 mcg-2,8 mcg za majke koje doje.

Kada se govori o rizičnim grupama uvek se prvo pominju vegeterijanci. Ali  vegeterijanci  zapravo i nisu u rizičnoj grupi jer većina njih konzumira neke namirnice životinjskog porekla kao što su jaja i (ili) mleko i mlečni proizvodi.  Vegani su ipak druga priča i realno oni jesu izloženi najvećem riziku od deficita vitamina B 12. Ali interesantno je to da nisu SAMO vegani ugroženi. Neke osobe koje redovno konzumiraju meso kao i sve ostale namirnice životinjskog porekla takođe mogu imati deficit ovog vitamina.

Majka moje prijateljice je dobijala injekcije vitamina B12 iako je u ishrani redovno koristila sve namirnice životinjskog porekla. Dakle, ne može se cela priča svesti samo na odgovarajući izbor namirnica. Apsorpcija vitamina B12 je dosta kompleksan proces i zavisi od unutrašnjeg činioca kojeg stvara želudačna sluznica. Zbog toga je apsorpcija vitamina B12 prvenstveno povezana sa stanjem želudačne sluznice. Oštećena crevna sluznica takođe može otežati njegovo usvajanje. Iz ovih razloga se nedostatak vitamina B12 često javlja kod obolelih od celijakije, Kronove bolesti, kod gastritisa, gastroenteritisa, kao i kod osoba starije životne dobi. Smatra se da 10- 30 % starije populacije ima problem sa apsorpcijom. Zbog toga se njima preporučuje intramuskularno davanje vitamina, odnosno putem injekcija. Drugim rečima, čak iako ste na ,,standardnoj“ ishrani ( meso, riba, jaja) deficit se ipak može pojaviti.
Pažnju bi trebalo da obrate i osobe koje uzimaju lekove za smanjenje želudačne kiseline, antibiotike i oralnu kontracepciju ali i oni na neadekvatnim (drastičnim, samoinicijativnim) dijetama. Pušenje i alkohol takođe smanjuju zalihe vitamina B12.
Dakle, zaključak je da nisu SAMO vegani ugroženi.  Ali kada je ova tema u pitanju obično se prstom upire u njih pa da se pričom vratimo na ovu grupu. Prema mojim saznanjima većina vegana smatra da ipak treba uzimati suplemente ili bar proizvode koji su obogaćeni vitaminom B12 (žitarice, biljna mleka...).  Čak i samo udruženje vegana preporučuje uzimanje suplemenata.
Na kraju savetujem da čuvate sluznicu svojih organa za varenje tako što ćete pažljivo žvakati svaki zalogaj, izbegavati sve rafinisane namirnice, alkoholna i gazirana pića, a pušenje je sasvim suvišno i pominjati. Da napomenem i to da je vitamin B12, iako hidrosolubilan, jedinstven po tome što može da se skladišti u organizmu pa zalihe mogu da potraju i do 3 godine.