Jedan čovek došao je kod Bude i rekao mu: "Ja želim sreću". Buda mu je odgovorio: "Izbaci 'ja', to je ego. Izbaci 'želim', to su potrebe. Ostaje ti samo sreća...
Jednostavne stvari su genijalne. Međutim, potraga za smislom, za ispunjenjem, jeste ono što čini čoveka i zbog čega dolazi do duhovnog razvoja, a to uglavnom nije jednostavan put. Za svakoga je sreća različita, baš kao što je za svakoga od nas i smisao različit i menja se u zavisnosti od životnih okolnosti. Jednog julskog dana prošetali smo Beogradom u potrazi za malim stvarima koje mogu da nam ulepšaju svakodnevicu i učine da se osećamo bolje. Sreli smo nasmejane ljude, zadovoljne svojim poslom, kreativne pojedince spremne za promenu.
Sreli smo i one koji nisu bili raspoloženi poput nas, ali smo im podelile osmehe i oni su nam uzvratili. Moć pozitivnog razmišljanja delovala je kao čarobni štapić -bez problema smo nalazili mesto za parkiranje iako je bio špic u glavnom gradu, a i prepreke koje su se pojavljivale shvatale smo kao razlog da se nasmejemo. Uz ono što činimo svakog dana, što unosimo u svoje telo i nanosimo na kožu, uz prijatelje i slatke (možda i zabranjene) strasti, ali i rad na sebi, samoispitivanje, shvatićemo da je sreća jednostavna i genijalna, da je ona pokretač koliko i cilj, način na koji putujemo željni da je dostignemo.
"Često mislimo da ćemo biti srećni kad ostvarimo ono što smo zacrtali - kad zaradimo dovoljno novca, kupimo lepu kuću ili pronađemo ljubav života, ali sreća se ne nalazi u spoljašnjim stvarima. Sve spolja što ima potencijal da nas učini srećnim jednako nas može učiniti i nesrećnim. Istinska sreća živi duboko u nama, ona je aroma našeg bića", Egli Ilić.
Sreća je stanje unutrašnjeg osmeha. Kada smo srećni, celo naše biće se smeje, iznutra prema spolja. Svojim unutrašnjim osmehom, koji se odražava stalnim blagim osmehom na licu, u okruženje emitujemo prijatnu, konstruktivnu energiju koja dotiče sve oko nas, pa i drugi počinju da se osećaju bolje, srećnije. Kada smo istinski srećni, ispunjeni smo zadovoljstvom, ljubavlju, osećajem jedinstva i potpunosti. Procenjuje se da smo sve te kvalitete iskusili još u majčinoj materici i u prvim mesecima dolaska na ovaj svet. Prema švajcarskom naučniku, psihologu Žanu Pjažeu, u najranijim mesecima života svet oko sebe percipiramo kao talase energije, a sebe sastavnim delom tih talasa - to jest, kao neodvojiv deo celine.
