Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije koja je zajednički pojam kojim se opisuje opšti gubitak pamćenja, mogućnosti razmišljanja i drugih svakodnevnih radnji (kao što su kuvanje, plaćanje računa, čišćenje, pa čak i oblačenje). Obeležje Alchajmerove bolesti je postepeno pogoršanje pamćenja.
Ali, to je biološka bolest što znači da, pored uviđanja spoljašnjih simptoma kao što su gubitak pamćenja, takođe možemo meriti slom koji se dešava u mozgu kao posledica napredovanja bolesti. Alchajmer se prepoznaje po prisustvu dve vrste proteina u mozgu, poznatih kao amiloid i tau.
Amiloidni proteini skupljaju se u lepljive grumuljice nazvane “plakovi”. A tau proteini teže obrazovanju “čvorića”. Iako je još uvek nejasno kako amiloidi i tau međusobno deluju kako bi stvorili ovu bolest, ovi plakovi i čvorići izgleda da imaju ulogu u blokiranju poruka između moždanih ćelija. Izazivaju zapaljenje gde god se akumuliraju, a mogu da zaguše transportni sistem koji pomaže u čišćenju mozga od otpada. Na kraju, bolest izaziva smrt moždanih ćelija. Ovo dovodi do opšteg skupljanja mozga kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Trenutno, iako ljudima može biti data dijagnoza verovatne Alchajmerove bolesti, pouzdana dijagnoza se može ustanoviti samo nakon smrti potragom za tau i amiloidnim proteinima u mozgu. Tehnikama skeniranja mozga možemo odrediti nivoe ovih proteina kod ljudi koji su još uvek živi. Međutim, iako abnormalni nivoi proteina u zdravom mozgu mogu da povećaju stepen verovatnoće da će osoba oboleti od Alchajmerove bolesti, ovaj ishod nije uvek zagarantovan.
Amiloid i tau
Poznavanje biologije i mehanizama koji stoje iza nastanka Alchajmerove bolesti od ključnog je značaja za uspešnost budućih kliničkih ispitivanja. Akumulacija amiloidnih proteina u mozgu se uglavnom pronalazi kod Alchajmerove bolesti, zajedno sa načinom širenja.
Oko 30 odsto zdravih osoba starijih od 60 godina ima visoku koncentraciju amiloida u mozgu. Potrebno je oko 20 godina pre nego što ljudi u ovoj grupi počnu da pokazuju simptome demencije kao što je gubitak pamćenja.
Tau, sa druge strane, može da se nađe u širokom spektru stanja. Ona obuhvataju Alchajmerovu bolest, hroničnu traumatsku encefalopatiju (neurodegenerativna bolest povezana sa repetitivnim potresima ili traumom mozga), Niman-Pikova bolest (nasledna bolest koja utiče na metabolizam masti u ćelijama) i Daunov sindrom.
Istraživanja na životinjama ukazuju na postojanje niza tau sojeva, kao što su prioni. Prioni su mali, zarazni i abnormalno uvrnuti (ili pogrešno složeni) proteini koji mogu da utiču na mozak prouzrokujući da se proteini koji normalno funkcionišu pretvore u bolesne kopije.
Ovo, kao i činjenica da su tau proteini prisutni kod niza različitih stanja, otežava utvrđivanje tau sojeva koji su specifični za Alchajmerovu bolest. Još uvek se nalazimo u ranim fazama istraživanja tau u mozgu. Do sada, nalazi ukazuju na blisku povezanost povećanog nivoa tau u oblastima mozga povezanih sa pamćenjem i gubitka pamćenja, čak i kod zdravih odraslih osoba.
Ali kako međusobno deluju amiloidni plakovi i tau čvorovi kako bi pokrenuli Alchajmerovu bolest, ostaje zagonetka za naučnike.
Amiloidi prvo počnu da se javljaju u spoljnim delovima mozga (koje nazivamo korteks), gde se nalaze centri za kognitivne funkcije višeg reda. Tau se prvo pojavljuju duboko u mozgu, vrlo rano se nalaze u oblastima mozga koje su povezane sa spavanjem, uzbuđenjem i pažnjom, a zatim u centrima za pamćenje kao što su entorinalni korteks i hipokampus.
Zanimljivo je da, iako se visoki novoi amiloidnih plakova beleže kod zdravih odraslih osoba, plakovi izgleda da ne utiču na kognitivne funkcije u istoj meri kao što to čine tau čvorići. Ovo je neke naučnike navelo na zaključak da su amiloidi neophodni, ali sami po sebi nedovoljni, da dovedu do simptoma demencije.
Drugo važno pitanje jeste šta dolazi prvo: pojava amiloida ili tau proteina? Istraživanje autopsija 2.332 mozga ljudi starosti od deset do 90 godina pokazalo je da se tau pojavljuje već u 20-im godinama i nastavlja da se akumulira tokom života, čak i kod zdravih ljudi, sve do smrti. Jedna radna hipoteza jeste da jednom kada se amiloidi pojave, tau počinje da ubrzava svoje pogrešno slaganje, što će onda pospešiti stvaranje više amiloida i zatim smrt moždanih ćelija. Često korišćena analogija je da tau predstavlja pušku, a amiloid metak.
Uticaj gena
Kako se onda amiloid uopšte prvi put pojavljuje? Geni mogu imati važnu ulogu u tome. Ako nasledite gen za Alchajmerovu bolest od samo jednog roditelja, i ipak obolite, to se naziva dominantno nasledna Alchajmerova bolest.
U ovom slučaju, mutacije u jednom od tri gena (amiloid prekursor protein, presenilin 1 ili presenilin 2) izazivaju ubrzanu akumulaciju amiloida u mozgu. Ovo rezultira velikim gubitkom obima mozga i pamćenja u poražavajuće ranom dobu (u proseku oko 40 godine). Dominantno nasleđena Alchajmerova bolest je retka, sa samo jedan odsto svih slučajeva Alchajmerove bolesti. Međutim, osobe koje su nosioci ovih mutacija imaju 99,9 odsto verovatnoće da dobiju ovu bolest, i 50 odsto verovatnoće da mutacije prenesu na svoju decu.
Amiloidi se takođe akumuliraju sa godinama. Starost je najveći faktor rizika kod sporadičnih slučajeva Alchajmerove bolesti (koji čine 99 odsto obolelih). Kako je prosečno doba početka sporadične Alchajmerove bolesti – 80 godina, ova bolest se ponekad naziva Alchajmerova bolest kasnije dobi.
Najznačajniji genetski faktor rizika za dobijanje sporadične Alchajmerove bolesti jeste gen nazvan “apolipoprotein E (APOE) 4”. Pojavljuju se istraživanja koja ukazuju da se povećani rizik u ovom slučaju javlja zbog neefikasnosti u čišćenju amiloida iz mozga. APOE 4 gen sam po sebi ne znači Alchajmerovu bolest. Samo 40 odsto pacijenata su nosioci ovog gena, a mnogi od nosilaca ne obole.
Ishrana, dijabetes i gojaznost
Način ishrane je dugo smatran kao mogući zaštitni činilac protiv rizika od demencije. Međutim, efekti dodataka ishrani (kao što su omega 3 masne kiseline) i pridržavanje određenog načina ishrane (kao što je tzv. mediteranska dijeta) nisu sasvim ubedljivi.
Dokazi tek treba da definitivno pokažu da li bilo koji način ishrane ili dodatak ishrani imaju značajan uticaj na smanjivanje rizika od demencije ili čak na slabljenje pamćenja.
Neki dokazi povezuju dijabetes tipa 2 sa rizikom od Alchajmerove bolesti. Ali jači su dokazi za vezu između težine (indeks telesne mase) i demencije.
U ovom tekstu možete naći formulu za izračunavanje indeksa telesne mase:
Indeks telesne mase
Viši indeks telesne mase (iznad 40) povezan je sa većim rizikom od prerane smrti i povećanim rizikom od demencije u poređenju sa ljudima normalne telesne težine. Dokazi takođe ukazuju da osobe sa nižim indeksom telesne mase (ispod 18) u srednjim godinama i kasnije imaju značajno povećan rizik od demencije u odnosu na one čija je telesna masa u zdravom opseu (18,5 do 25).
Nedavno objavljeno istraživanje sugeriše da nizak indeks telesne mase ne uzrokuje Alchajmerovu bolest već da niži ITM može nastati kao rezultat promena u mozgu, kao što je suzbijanje apetita, do kojih dolazi rano zbog ove bolesti.
Neka istraživanja su takođe sugerisala da bi Alchajmerova bolest mogla biti nazvana dijabetes tipa 3, jer neki pacijenti pokazuju slabiju potrošnju energije u mozgu.
Neki naučnici iznose pretpostavke da bi ovo moglo biti uslovljeno insulinskom rezistencijom. Međutim, ovo je kontroverzna oblast istraživanja i rezultati istraživanja treba nezavisno da se potvrde.
Fizička aktivnost
Sadašnja istraživanja ukazuju na to da bi fizičko vežbanje moglo da poveća neuroplastičnost mozga. Neuroplastičnost označava sposobnost mozga da obrazuje nove veze među nervnim mrežama, naročito u centrima pamćenja.
Vežbanje zbog kojeg se osoba dobro oznoji može dovesti do povećanja nivoa proteina nazvanog moždani neurotrofički faktor koji dovodi do rasta i preživljavanja moždanih ćelija.
Baš kao što proteinski šejkovi mogu pomoći izgradnju mišića nakon vežbanja, ovaj protein može da ojača sposobnost mozga da se izbori sa povredama ili bološću, ne samo Alchajmerovom.
Zdrav san
Problemi sa spavanjem su česti kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Verovatno delovi mozga koji regulišu ciklus spavanja i buđenja propadaju, što dovodi do poremećaja spavanja.
Istraživanja na životinjama ukazuju na to da poremećaj spavanja može da dovede do povećanja akumulacije amiloida. Ovo se dešava zbog toga što sistem za pražnjenje otpada (poznat kao glimfatički sistem za koji se smatra da je uključen u čišćenje amiloida iz mozga) mnogo je više aktivan kada ljudi spavaju, a manje je efikasan u toku prekida sna.
Mada je istraživanje mehanizama koji stoje iza veze sna i čišćenja amiloida još uvek u ranoj fazi, sve je veći broj dokaza koji podržavaju ideju da poremećaji sna ili nenormalni obrasci spavanja, mogu biti rani indikator Alchajmerove bolesti.
Raspoloženje
Depresija u ranom dobu bila je povezivana sa dvostrukim rizikom obolevanja od demencije.
Skorašnji dokazi takođe ukazuju da anksioznost, stres i povećan nivo kortizola (hormon stresa) mogu imati ulogu u tome.
Dok ostaju nejasni mehanizmi kojima bi se objasnilo kako raspoloženje može uticati na povećan rizik od demencije, istraživanja ukazuju na to da simptomi ansioznosti ili depresije mogu biti povezani sa faktorima koji povećavaju rizik od vaskularnih oboljenja kao što su srčana bolest i moždani udar. Oni su takođe povezani sa povećanim nivoima amiloida u mozgu i povećanom upalom.
Kognitivna rezerva
Neki ljudi sa visokim nivoima amiloida u mozgu ne dobiju Alchajmerovu bolest. Pretpostavlja se da ove osobe imaju kognitivnu rezervu koja ih čini sposobnim da bolje kompenzuju, ili da budu otporniji na povećane nivoe bolesti u mozgu.
Pojam „kognitivna rezerva“ odnosi se na bilo koji psihološki ili socijalni činilac (kao što je viši nivo obrazovanja, profesionalna dostignuća ili inteligencija) koji bi mogao da poveća šanse osobe da se izbori sa teretom ove bolesti.
Međutim, druga istraživanja ukazuju na to da je veća verovatnoća da osobe sa kognitivnom rezervom takođe pokažu nagli i strmoglavi pad u mogućnostima pamćenja u kasnijim fazama, za razliku od sporog i stalnog pada koji je karakterističan za većinu slučajeva Alchajmerove bolesti. Imajući to u vidu, može se reći da iako kognitivna rezerva može stvarati zaštitu do određenog stepena, ona može samo da odloži početak bolesti.
Sprečavanje Alchajmerove bolesti
Iako nam izmiče pronalaženje leka, mnogi stručnjaci za Alchajmer sada shvataju da je rana dijagnoza i intervencija ključna za zaustavljanje bolesti na njenom putu. Ako je već počelo skupljanje mozga, uklanjanje amiloida iz njega teško da bi bilo efikasno.
Nedavna klinička ispitivanja, u kojima su amiloidni plakovi uklonjeni iz mozga pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, pokazali su da se kognitivne performanse i klinički simptomi nisu značajnije popravili tokom trajanja ispitivanja.
Stručnjaci za klinička ispitivanja sada okreću pogled ka ranijim fazama toka bolesti. Na primer, australijski naučnici okupljaju učesnike za istraživanje koje bi testiralo lekove koji za cilj imaju da uklone amiloidne kod zdravih odraslih osoba sa visokim nivoima amiloidnih plakova.
Pored toga, naučnici se trude da shvate koji su to činioci koji doprinose skupljanju amiloida, kako bi ono moglo biti zaustavljeno pre nego što počne. Ovo podrazumeva proučavanje sredovečnih osoba i njihovo praćenje tokom dugog perioda kako bi se utvrdilo koje kombinacije genetskih i faktora iz okruženja dovode ljude u rizik od Alchajmerove bolesti ili ih štite od nje.
Mada sektor treniranja mozga vredi milione dolara godišnje, nema uverljivih dokaza da treniranje mozga (kompjuterski programi koji za cilj imaju poboljšanje pamćenja pomoću igri i slagalica) može da dovede do boljih kognitivnih sposobnosti u svakodnevnom životu.
Međutim, održavanje fizičkog i zdravlja mozga, kao i zdrav društveni život, jesu važna komponenta smanjenja rizika od demencije, što svako može da primeni u svakodnevnom životu.
Učenje novog jezika, igranje bridža ili šaha, putovanje ili započinjanje/nastavak studija idealni su primeri jer u sebi obuhvataju i izazove za mozak i povećan društveni angažman, što je podjednako važno za dinamičko angažovanje mozga.
Kako je Alchajmerova bolest još uvek nedovoljno jasna, razlike u mišljenjima su neminovne. To ne treba da vas obeshrabri, već da vas podstakne da vodite računa o sebi na vreme, a da se, ukoliko ste staratelj dementne ili osobe sa Alchajmerovom bolešću, ne predajete.
