Najčešće greške koje ljudi prave su: neredovni obroci, svakodnevno konzumiranje masnih peciva za doručak ili prerađevina od mesa, ,,grickanje” između obroka, učestali slavski praznični obroci praćeni ogromnom količinom energetski guste hrane, zaslađenim napicima i alkoholom.
Kada dođe zima veliki broj ljudi slobodno vreme uglavnom provodi u toplom domu, ne kreće se dovoljno i konzumira se više hrane nego što je to slučaj u letnjim danima. Samim tim, posle zimskog perioda, dešava se da dobiju nekoliko kilograma viška, zbog čega počnu da drže iscrpljujuće dijete, što lekari nikako ne preporučuju. Zato je ključno pitanje, koja pravila u ishrani moramo da poštujemo da ne bismo dobili višak kilograma tokom zimskih meseci?
Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da su pravila ishrane zimi i leti ista i da tu nema razlike. Zimski period sa kraćim vidljivim delom dana i u našim prostorima sa velikim brojem praznika je veći rizik za dobitak u telesnoj masi.
Saveti su redovni obroci, što više namirnica u sirovom obliku (sirovo povrće i voće), umerene količine namirnica od celog zrna žitarica, niskomasni mlečni proizvodi, male količne mršavog mesa, piti dovoljne količine vode, ne dosoljaviti hranu. Sve navedeno treba da je praćeno svakodnevnom fizičkom aktivnošću.
Gde grešimo
Ipak, u ovom periodu godine pravimo neke greške kada je reč o ishrani. Profesorka Novaković napominje da su greške sledeće: neredovni obroci, svakodnevno konzumiranje masnih peciva za doručak ili prerađevina od mesa jer ,,imamo svoje”, ,,grickanje” između obroka, učestali slavski praznični obroci praćeni ogromnom količinom energetski guste hrane, zaslađenim napicima i alkoholom. U istom period fizička aktivnost je vrlo niska. Očekivani ishod je dobitak u telesnoj masi.
– Nema razlike između sastava zimskih i letnjih obroka. Ponuda povrća je skoro ista kao i u letnjem periodu. Tokom zime ima dovoljno raznovrsnog sirovog voća. Ostala ponuda hrane je ista tokom cele godine. Koliko će biti obroka, kakav će im dnevni raspored biti, kakav im je nutritivni sastav zavisi od zdravstvenog stanja, stanja uhranjenosti, uzrasta, profesionalne i diskrecione fizičke aktivnosti. Nema opšteg saveta, osim savete koji je već naveden u prethodnom odgovoru – ističe dr Novaković.
Užina nije obavezan obrok i najvećem broju ljudi nije neophodna. Užina treba da bude sirovo povrće, niskomasni mlečni napitak ili sirovo voće, a koliko će se od navedenog konzumirati zavisi od stanja uhranjenosti. Ovi saveti su primereni osobama koje imaju sedeću profesionalnu fizičku aktivnost.
Niskokalorijski zaslađivači ne povećavaju apetit
Upotreba niskokalorijskih zaslađivača umesto šećera je poželjna jer se tako smanjuje energetska gustina ishrane, a istovremeno se uživa u nepromenjenom ukusu omiljenih namirnica i napitaka.
–Niskokalorijski zaslađivači koji su od strane regulatornih tela određeni tvrdnjom opšte prepoznati kao zdravstveno bezbedni i kojima je dodeljen E broj nemaju uticaja na povećanje apetita niti na povećanje telesne mase, vrednosti insulina, glukoze i triglicerida u krvi. Niskokalorijski zaslađivači pomažu u održavanju poželjne telesne mase i smanjenju prekomerne telesne mase – dodaje dr Budimka Novaković.
Važnost fizičkih aktivnosti
Iako je zima, važno je da se ljudi bave fizičkim aktivnostima. Profesorka Novaković kaže da ljudi mogu da upražnjavaju tokom zimskog perioda različite aktivnosti, kao što su hodanje, klizanje, plivanje u zatvorenim bazenskim prostorima, različite vrste vežbanja, isto kao i tokom ostalog dela godine.
