Saznajte kako da držite holesterol pod kontrolom i zaštitite vaše arterije.
Kad lekar kaže: “Visok vam je holesterol”, u vama se automatski upali neka lampica za opasnost, mada možda i niste u potpunosti sigurni kako holesterol može naštetiti vašim arterijama. Sada ćemo saznati šta je tačno holesterol, kakvu funkciju ima u našem telu, i kako da ga držimo pod kontrolom.
Holesterol predstavlja vrstu lipida. To je voštana, masna supstanca, koju prirodno stvara vaša jetra. Važan je za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. Da bi pomogla transport holesterola kroz organizam, vaša jetra proizvodi i lipoproteine. Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok. Dva glavna oblika su lipoprotein niske gustine (LDL) i lipoprotein visoke gustine (HDL).
Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola, u narodu poznatog kao loš holesterol, nastaje stanje poznato kao visok holesterol u krvi. Kada se ne leči, visok holesterol može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.
Visok holesterol obično ne izaziva direktne simptome. Zato je važno da se nivo holesterola kontroliše redovno. Kardiolozi preporučuju da ograničite količinu zasićenih masti, trans masti i šećera u vašoj ishrani. One uzrokuju da jetra proizvodi previše LDL (“lošeg”) holesterola, koji stvara depoe masnih naslaga u arterijama, i izaziva upale. Iz tog razloga, kardiolozi preporučuju izbegavanje trans masti u potpunosti, kao i ograničavanje zasićenih masti na 10% ili manje od ukupnog unosa kalorija.
Preporuka Američkog udruženja za kardiovaskularne bolesti je, da se zasićene masti dodatno ograniče na samo 5 ili 6 % ukupnih dnevnih kalorija. Dakle, za ishranu od 2.000 kalorija dnevno, to bi bilo oko 100-120 kalorija ili oko 11-13 grama zasićenih masti.
Smernice za zdravu ishranu su sledeće:
Holesterol: Vodite računa da holesterola bude što je moguće manje u vašoj ishrani.
Zasićene masti: Ograničite ove masti tako da čine manje od 10 % kalorija koje konzumirate u toku dana.
Nezasićene masti: Zamenite zasićene masti nezasićenim mastima što je moguće češće.
Trans masti: Ove sintetičke masti bi trebao potpuno izbaciti iz upotrebe i ishrane, jer su povezane sa izazivanjem upalnih procesa u arterijama i krvnim sudovima.
Ishrana:
Hrana koja sadrži holesterol
Holesterol se nalazi u namirnicama na životinjskoj bazi, uključujući: meso, mlečne proizvode, plodove mora, žumance, maslac, mast.
Hrana bez holesterola
Hrana koja ne sadrži holesterol: voće, povrće, koštunjavi plodovi. Ova hrana bi trebalo u što većoj meri da bude deo vaše svakodnevne uravnotežene ishrane.
Hrana bogata visoko zasićenim i trans mastima
Hrana koja je bogata zasićenim i trans mastima, i treba je ograničiti, uključuje: prženu hranu, crveno meso (naročito svinjetinu), kolače, pite, testa, margarin, hranu iz mikorotalasne pećnice, sir, pice, sladoled, obrađeno meso - kao što su kobasice, i sličnu hranu.
Hrana sa nezasićenim mastima
Zdrave nezasićene masti, treba svakodnevno konzumirati. Ova ishrana uključuje namirnice kao što su: masline, kikiriki, suncokret, avokado, orahe, koštunjave plodove.
Međutim, ponekad korigovanje ishrane nije dovoljno, već je neophodno uključiti i lekove. Kao prva linija odbrane savetuje se uzimanje prirodnih preparata.
Suvi ekstrakt crvenog pirinča iz preparata ARTEROprotect® FORTE sadrži niz sastojaka koji mogu pomoći u regulaciji holesterola. Monakolin K deluje poput prirodnog statina tako što smanjuje učinak enzima (link HMG-CoA) odgovornog za proizvodnju holesterola u organizmu.
Samo jedna kapsula preparata ARTEROprotect® Forte na dan obezbeđuje 10 mg monakolina K, koji doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola. Pored toga ovaj jedinstveni preparat sadrži vitamin K2-MK7, koji može pomoći da se poboljša elastičnost krvnih sudova, i na taj način dodatno smanji rizik za nastanak srčanog i moždanog udara.
