Čišćenje tela i duše
Sada radite samo ono što je dobro, a ne ono što prija. U čemu je razlika?
"I narkomanu prija droga, a nije dobra za njega. To je prijatnost koja pokriva neprijatnost. Tako i mi, od bolova i stresova bežimo u prekomernu hranu, alkohol, cigarete, šoping, slatkiše, seks... Pravo uživanje jeste na mnogo dubljem, istinitijem nivou, nema krize ni bilo koje neprijatnosti. Nije prolazno, nego dolazno zadovoljstvo. Živim sada i ovde. Ovo je najlepši trenutak u kome vi i ja možemo da budemo, a vreme, kako to divno kaže Gruya ne prolazi, nego dolazi.
Ko je Gruya?
"Dragoslav Grujičić je moj prijatelj, 'profesor umetnosti i znanja za ljudski razvoj' i ne voli kada ga zovem mojim guruom. Završio je dva fakulteta: jugoslovensku i opštu književnost i psihologiju, predavao na Odeljenju za psihologiju niškog Filozofskog fakulteta. Svoj pristup ljudskom razvoju najkraće je odredio rečju Biodrama, a jezgro ovog pristupa je sinteza, povezivanje 'u jedan trougao' tri nezavisne škole: preporađanja, primalnog krika i neorajhijanske bionergetike, što je kompletirao kad je posle 14 godina 'rada na sebi' uspeo da dođe do mogućnosti da bude u jednogodišnjem usiljenom maršu kroz kalifornijski psihoterapeutski i spiritualni know-how. On je možda jedini pravi filosof po definiciji: čovek koji misli o svemu. Kada sam ga upoznala pre deset godina rekao mi je: ti si cvrčak koji mnogo mravi. To je najlepša i najtačnija definicija mene.
Odlagala sam vreme da od njega potražim pomoć jer sam, navodno, imala druge prioritete, na primer potragu za čovekom svog života. Obratila sam mu se tek kada sam dodirnula dno, a sledila sam logiku: ne traži pomoć od frizera koji ima masnu kosu ili pulmologa koji puši, nego od onoga ko je najbolja reklama svog posla. On je fenomen koji je, u mojoj percepciji, svake godine dušom i telom sve kompletniji, trajno je zdrav, znači da ima formulu. Živi na Voždovcu u dve male oronule kuće, sa dvorištem u kome upletene u sve moguće travke rastu i divlje jagode i nekoliko voćki oko kojih skoro ništa ne radi, a one mu od proleća do jeseni poklanjaju plodove.
Sada ima 74 godine, a vreme za njega postoji ne da ono prolazi, a mi stojimo i mislimo da starimo jer, eto, vreme čini svoje, nego da mi u tom vremenu činimo svoje, da postajemo srećniji i pametniji tako što smo otvoreni za sve ljudske tekovine umetnosti i znanja za ljudski razvoj. Starimo ne zato što je starenje genetski programirano, nego zato što ne koristimo svoju genetsku otvorenost za individualni razvoj, koja je bitno veća nego kod bilo kog živog bića na našoj planeti. On inače, poslednjih godina živi povučeno od javnog delovanja, trči svakog dana po jedan sat, govori istinom u istinu dublju, i naravno, neki ga smatraju čudakom. Shvatila sam da ja mogu da budem provodnik njegovih ideja, jer imam dar da upakujem stvari, scenski nastup, koji ljudi više vole da čuju nego direktnost istine.
Pretpostavljam da više ne citirate Aristotela: "Žena koja je propatila je lepa"?
"To je iskustvo iz prethodnog perioda mog života. Mislila sam da se umetnost rađa iz patnje, da više neću pisati, jer više nema muke, koja je izvor za poeziju ili roman. Nikad kreativnija nisam bila, kao deca koja stvaraju iz igre. Sebi nikada nisam bila lepša, a ne ulepšavam se da bih se dopala nekom drugom ili da bih privukla partnera. To je proizvod životne radosti, mnogo sam lepša nego kad sam patila. Rekla sam, što je neizbežno ljudski, u toku svog života, mnogo gluposti i ne treba sve što sam izgovorila uzimati za ozbiljno."
Sada se hranite na nov način, skoro isključivo svežim povrćem i voćem...?
"Naše gorivo čine kiseonik, sunce i voda. Sunce prerađuju žive biljke - kad stavite živi čen belog luka u zemlju, nikne nova cela glavica, kad biste stavili kuvani ne bi niklo ništa. Tako u sebe unosite žive ćelije i sunce. Kiseonik dobijamo disanjem i fizičkom aktivnošću. Zato ja radim vežbe disanja, opuštanja, fizičke vežbe, jednom nedeljno častim sebe tročasovnim spa tretmanom koji mi omogućava da sledećih nedelju dana budem aktivna. I kao kuću, čistim svoju dušu, stalno se iznova preispitujući.
Za doručak jedem sve voće koje postoji, zimi i zamrznuto kome često dodam polen i med. Od 1,5 kg voća koje ujutru iscedim dobijem litru soka koji podelim na doručak i večeru. Ponekad ga izblendiram i tako jedem. Ručak mi se sastoji od svežeg povrća. Zimi su to: sirovi grašak, kupus, šargarepa, kukuruz, rukola, paradajz, rendana tikvica, šargarepa, paprika, čeri paradajz brokoli... koje prelijem sokom jednog limuna, s dve kašike hladno ceđenog ulja (suncokretovo, maslinovo, bundevino, laneno, kokosovo, susamovo, od kikirikija) i pospem bosiljkom, peršunom i drugim živim začinima i sa 50g sirovih samlevenih semenki i orašastih plodova (bademi, lan, susam, kikiriki, orasi, golica, indijski orah...). Dnevno ponekad u svim tim miksevima bude po tridesetak različitih namirnica.
Dvoje od troje moje dece prešlo je na ovu vrstu ishrane. Nakon mesec dana ove hrane moj ten i kosa postali su fantastični, više se ne šminkam, nemam ni trunke celulita, nestali su mi ožiljci i mladeži stari 20 godina... Imam osećaj da su mi organi podmazani i čisti iznutra. Moj imuni sistem je sada tako snažan da je u stanju da se odbrani od svega i ne plašim se ničega. Pritom nemam osećaj da se ičega lišavam zato što uživam u onome što jedem, a nekada sam obožavala kinesku, indijsku hranu, masne sireve, meso i testo i stalno bila na dijetama.
