Tradicionalna ishrana bolja od moderne
Naučna istraživanja potvrdila su vrednost mediteranske ishrane za zdravlje. Njeni glavni sastojci su povrće, zrnasta hrana, maslinovo ulje i riba. Unos kalorija je ograničen. Ovakav tip ishrane pogoduje zdravlju u dugovečnosti.
Na svetskom tržistu se vodi pravi ekonomski rat između vodećih velikih kompanija u proizvodnji hrane oko toga ko će više proizvesti i ko će obezbediti veću zaradu. U poslednje vreme se, međutim, sve više i sve glasnije čuju poruke medicinskih stručnjaka koji upozoravaju na nepovoljne posledice takozvane moderne ishrane. “Fast food” restorani su sve češći, oni nude sve više nezdrave hrane i to često sa previše masnoće, soli, šećera, uz uočljiv nedostatak vlaknastih materija, vitamina i drugih za zdravlje neophodnih sastojaka.
Stanovnistvo zapadne civilizacije i ekonomski najrazvijenijih zemalja duboko je zagazilo u krizu zdravlja, čiji je jedan od ozbiljnih uzroka nezdrava ishrana: neredovno uzimanje hrane, ishrana u restoranima i najveći unos pri kraju dana su neke od karakteristika ovog nezdravog načina ishrane.
Više se ne jede kod kuće
Nedavno je objavljeno da, na primer, prosečna Kanadska porodica godišnje izlazi na obrok u restoran preko neverovatnih 500 puta!
Da bi razrešili dilemu nakvalitetnije ishrane, nekoliko vodećih medicinskih ustanova u američkim i evropskim zemljama su obavile naučnu studiju u koju je bilo uključeno preko 2000 osoba koje su praćene tokom dve godine.
Ova studija je objavljena u poslednjem broju uglednog medicinskog časopisa u svetu: The New England Journal of Medicine, objavljenog 17. Jula 2008.
Svi ispitanici su bili osobe sa prekomernom telesnom težinom i indeksom telesne mase (odnos između telesne težine i visine) preko 31 - normalan indeks je 20 do 27. Ovi ljudi su hranjeni na način tri različito definisana načina ishrane:
Mediteranski način ishrane sa ograničenim unosom kalorija
Ishrana sa smanjenim unosom masti
Ishrana sa ograničenom količinom ugljenih hidrata (skrob i šećer)
Na kraju perioda od dve godine pacijenti koji su su bili na mediteranskoj dijeti su imali najpovoljniji metabolički bilans: najizrazniji gubitak telesne težine, najnižu koncentraciju šećera i najmanju koncentraciju ukupnog holesterola.
Šta sadrži mediteranska dijeta?
Mediteranska dijeta se inače najčešće koristi u zemljama Mediterana sa povoljnim klimatskim uslovima; uključuje dosta morske ribe, povrća, voća i maslinovog ulja. Namirnice koje su upotrebljavane u ovoj studiji su sadržale ograničenu količinu kalorija - oko 1500 kalorija dnevno za žene i oko 1800 kalorija za muškarce. Obroci su se sastojali od hrane sa dosta povrća i vlaknastih materija kao što su pasulj, grašak, crni i beli luk, šargarepa, zelena salata, kupus, brokoli, keleraba, crni hleb od celog zrna, maslinovo ulje, riba i mala količina badema, kikirikija ili oraha, ne više od 20 grama dnevno.
Tokom čitave studije sve ispitanike su svakodnevno pratili dijetetičari, glavni obrok je bio ručak, a sva hrana je bila jasno obeležena, sa napomenom koliko čega sadrži i da li se može uzimati u ograničenim količinama. Glavni obrok bio je ručak, u sredini dana, a većina osoba koje su bile uključene u studiju su redovno radile svoj posao.
Da li samo mediteranska dijeta?
Ranije studije rađene na drugim institucijama su potvrdile vrednost mediteranske dijete i na duge staze, nalazeći da osobe koje se hrane ovakvim načinom i ako ne žive u oblasti Mediterana žive zdraviji život, imaju manje srčanih oboljenja, ređe imaju problema sa šećernom bolešću i žive duže.
Slične studije su rađene kod Japanaca. Japanci sa ostrva Okinave žive duže i zdravije i to je ostrvo sa najvećim brojem stogodišnjaka, dakle ljudi sa preko sto godina po glavi stanovnika.
Kada su stručnjaci za ishranu - lekari, dijetetičari i antropolozi - obavili svoj deo ispitivanja, ispostavilo se da je ishrana Japanaca gotovo ista kao i mediteranska ishrana: dosta povrća, voća i ribe, maslina i badema. Slična je i topla morska klima u tom kraju.
Mediteranska ishrana sadrži i povećane količine omega 3 masnih kiselina koje su posebno važne za zaštitu krvnih sudova od ateroskleroze i koje imaju sposobnost da usporavaju prirodni proces starenja.
Ne preskakati doručak
Redovan doručak je veoma važan u očuvanju dobrog zdravlja, sprečavanju gojaznosti i produženju životnog veka. Grupa lekara u Minesoti u Sjedinjenim Državama obavila je ispitivanje na preko 5000 tinejdžera tokom pet godina. Oni su pratili način ishrane, vrstu obroka i vreme uzimanja obroka i njihovu povezanost sa telesnom težinom, razvojem šećerne bolesti i drugih poremećaja: depresije, izolacije i uspeha u školi. Mladići i devojke koji su redovno doručkovali su u celini bili zdraviji, manje skloni gojaznosti.
Način života ima uticaja
Dobra ishrana, naravno, nije i jedini uslov dobrog zdravlja. Zdrav životni stil, lična uravnoteženost i sklad u porodici, na poslu i u zajednici su takođe faktori zdravlje.
Redovan posao i zadovoljenje osnovnih materijalnih potreba, rasterećenje od stresa, redovne vežbe, radost sa porodicom i ljudima sa kojima čovek živi su takođe od izuzetnog značaja za dobro zdravlje i psihofizičko blagostanje.
