počnimo sa toplom limunadom bez šećera!
LIMUN ŠTITI OD BOLESTI I BAKTERIJA!
U porodici južnog voća limun (Citrus medica) se najviše koristi i najpopularniji je. Ima 57 % hranljivih sastojaka, čak 40 je u kori, dok semenke sadrže oko 3 %. Osim toga, ima 8 % limunske i drugih organskih kiselina, oko 3 % šećera i obilje vitamina, najviše C. Sadrži kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar.
Vitamin C i selen povećavaju odbrambenu moć organizma i usporavaju starenje, a vitamini B grupe 'hrane' nervni sistem.
Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarenja otvorenih rana i čišćenja zagnojenih. Na Siciliji se koristio kao sredstvo za dezinfekciju pijaće vode, jer je ostrvo imalo problem sa snabdevanjem pitkom vodom. Njegovu antibakterijsku moć potvrdila je i savremena nauka.
Danas se i zvanično limun smatra namirnicom sa najviše antioksidansa, zahvaljujući limunskoj kiselini koja u organizmu neutrališe toksične materije, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava iskorišćavanje hranljivih sastojaka.
Delotvoran je i u lečenju angine, viška želudačne kiseline, lošeg varenja, bolesti žuči, groznice, oboljenja usne duplje, promrzlina, ujeda insekata, opekotina, ali i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavobolje, malaksalosti...
Čaša soka od limuna ujutru pre doručka je odličan način da se sačuva zdravlje i popravi raspoloženje, ako ustanete na 'krivu nogu' i trebalo bi ga cediti neposredno pre korišćenja, jer je sok osetljiv na vazduh i svetlost, brzo gubi vitamine. Kora limuna je takođe vrlo ukusna i lekovita, ne bi je trebalo odbaciti jer je prepuna flavonoida, koji daju elastičnost kapilarima i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu.
Prilikom kupovine trebalo bi birati plodove svetložute boje, koji u ruci deluju teško u odnosu na svoju veličinu, dok mekani limun sa pegama i mrljama na kori nije preporučljiv.
