Riba je odličan izvor belančevina, vitamina, minerala i masnih kiselina, zbog čega je čest izbor sportista i osoba koji vode računa o ishrani. Obiluje kalijumom, natrijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, sumporom, manganom, cinkom, bromom, fluorom, kobaltom i bakrom, koji organizmu služe kao gradivne i zaštitne materije, a morska riba je i značajan izvor dragocenog joda.
Ova namirnica bogata je i vitaminima A, B, D i E, a mnogo je lakše svarljiva od mesa drugih životinja, pritom u čovekovom organizmu ne stvara veliku količinu mokraćne kiseline, što olakšava varenje i ne truje organizam.
Štiti srce i krvne sudove.
Ono što se u poslednje vreme ističe kao posebno važan sastojak ribe jesu omega-3 masne kiseline koje su zadužene za zdravlje srca i krvnih sudova, a samim tim i prevenciju infarkta i moždanog udara. Riblje ulje povećava nivo dobrog, a smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida.
Održava zdravlje kostiju.
Novija istraživanja pokazala su da starije osobe koje češće konzumiraju ribu imaju očuvaniju gustinu kostiju i da su izložene manjem riziku od razvoja osteoporoze. Veruje se da je za ovaj učinak zaslužna kombinacija različitih ulja iz ribe, a prevashodno omega-3 masnih kiselina.
Prevenira rak.
Dokazano je da redovan unos ribe smanjuje rizik od kancera debelog creva i rektuma za čak 12 odsto. Takođe, ishrana bogata ovom vrstom mesa prevenira formiranje malignih tumora reproduktivnih organa. Međutim, stručnjaci ističu da se ovo dejstvo poništava ukoliko se riba prži na visokim temperaturama i priprema na roštilju, jer se u tom slučaju stvaraju kancerogene materije.
Sprečava hiperaktivnost.
Naučno je dokazano da se poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece znatno ređe javljaju ukoliko je majka tokom trudnoće jela ribu bar dva puta nedeljno. Međutim, treba voditi računa o tome da se konzumiraju sitnije vrste koje sadrže manje žive jer se suprotnom povećava rizik od poremećaja pažnje.
Čuva vid.
Istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje omega-3 masnih kiselina iz ribe prevenira senilnu makularnu degeneraciju, oboljenje koje dovodi do postupnog gubitka vida.
Održava moždane funkcije.
Omega-3 masne kiseline imaju značajnu ulogu u razvoju moždane kore, poboljšavaju pamćenje i korisne su za sve osobe koje se bave intelektualnim radom, ali i za prevenciju depresije i Alchajmerove bolesti.
Koja riba je najzdravija?
Rečna riba siromašnija je omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku. Ipak, neki stanovnici
reka veoma su dobar izvor ovih korisnih nutrijenata, a među njima se naročito ističu pastrmka i tolstolobik, kao i som, šaran i rečni rakovi.
Međutim, stručnjaci savetuju da se izbegava konzumiranje masne rečne ribe, kao što je šaran, a da se prednost daje posnijim vrstama prevashodno pastrmki i smuđu. Kada je morska riba u pitanju, najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi poput haringe, lososa, skuše, morune, tune, sardele…
Tunjevina – da ili ne?
Poslednjih godina sve su glasniji zagovornici teze da čovekova ishrana mora da se bazira na namirnicama koje bi njegovi preci prepoznali kao hranu. U tom slučaju, konzervirana hrana, uključujući i tunjevinu, ne bi trebalo da bude na spisku namirnica neophodnih za život i zdravlje.
Ipak, u konstantnoj stisci sa vremenom, tunjevina je idealno rešenje za brz i nutritivno kvalitetan obrok i skoro da ne postoji osoba koja ne uživa u ukusu ove ribe. Nutricionisti je preporučuju kao deo dijetalne i zdrave ishrane jer obiluje proteinima i mnogim drugim korisnim materijama. No, poznato je da upravo ova riba sadrži određenu količinu žive koja loše da utiče na nerve, psihu, ali i na celokupno zdravlje.
Međutim, naučnici ističu da skoro sve vrste sadrže izvesnu količinu žive i da eliminisanje ribe iz ishrane nije rešenje. Savet je da se tunjevina ne jede češće od jednom nedeljno, da se izbegava kupovina velikih komada i da se na jelovniku češće nađe riba poput pastrmke, koja živi u čistim vodama.
Riba u ishrani trudnica
S obzirom na to da pojedine vrste ribe sadrže veću količinu žive, a među njima su skuša, sabljarka, ajkula, štuka i tuna, trudnicama se savetuje poseban oprez.
Ovaj toksični metal se taloži u telu i izlučuje tokom naredna tri meseca, pritom prolazi kroz placentu i može da dospe u bebinu krv, gde njegova koncentracija može biti i veća nego u majčinom krvotoku. Ovo može biti veoma opasno jer je bebin mozak izuzetno osetljiv na živu, a budući da se razvija tokom čitavih devet meseci, izloženost ovom metalu nije poželjna ni u jednom periodu trudnoće.
Najmanje žive imaju račići, svetla tuna i losos, a za ishranu trudnica je pogodna i sitna riba poput sardina, sardela i haringe.
Kako prepoznati svežu ribu?
Naravno, najsvežija je tek ulovljena riba i zato, kada kupujete ribu, obratite pažnju na njen miris koji treba da bude prijatan i neutralan. Drugo na šta treba obratiti pažnju jesu oči koje su, ako je riba sveža, bistre i pune, dok su kod pokvarene upale i mutne. Takođe, škrge treba da budu crvene i vlažne, nikako suve, lepljive i sivkastosmeđe, a koža mora da bude vlažna, neoštećena i sjajna, sa krljuštima priljubljenim uz telo.
Sluz treba da bude ravnomerno raspoređena, a riba da “klizi iz ruku”. Ako svežu ribu pritisnete prstom, na njoj neće ostati udubljenje. Kada kupujete zaleđenu ribu, vodite računa o tome da pakovanje nije otvoreno i oštećeno, kao i da na sebi nema velike kristale leda.
