Ishrana je neophodna za život i od davnina se postavlja pitanje: Šta jesti da bismo ostali zdravi? U davna vremena svet je izgledao mnogo drugačije nego danas: teško je zamisliti da Stari Rimljani ili Grci nisu znali za krompir, paradajz i kukuruz, već su te namirnice stigle iz Amerike tek u Srednjem veku. Ipak, uprkos tome što imamo hrane u izobilju, danas bolujemo najčešće od bolesti srca i krvnih sudova koje bi se lako mogle sprečiti promenom ishrane.
A zašto je to tako?
Da bismo odgonetnuli, moramo se osvrnuti na ljudsku istoriju.
Prema arheolozima mutacija majmuna u čovekolikog majmuna desila se pre 4 do 10 miliona godina. Klimatski uslovi su se promenili tako da je vegetacija postala sezonska i čovekoliki majmuni nisu više imali plodova u izobilju pa su sišli sa drveća i počeli da se hrane korenjem, semenjem, gušterima, insektima, vevericama i sličnim sitnim životinjama. Jedan od pokazatelja da smo se hranili insektima jeste i to da se i danas u ljudskim crevima stvara enzim trehalaza, za razlaganje ugljenog hidrata koji se nalazi u nekim insektima, kao što su skakavci, pčele i leptiri. Kada je čovek sišao sa drveta i kada se vegetacija promenila, glavni takmaci za hranu su postale opasne divlje životinje. Počeo je da lovi pomoću kamena pa se veruje i da je bacanje kamena pomoglo da ljudi otpočnu kretanje na dve noge.
Pre 2 miliona godina čovekoliki majmun je počeo više da liči na današnjeg čoveka i počeo je da pravi složenija oružja za lov. Prema ostacima iz pećina utvrđeno je da sa pojavom oružja ljudska ishrana postaje bogatija za divljač: srnu, bizona, nosoroga i druge životinje. Pre oko pola miliona godina čovek je počeo da koristi i vatru i da peče meso, mada nije sigurno da je upotrebom vatre potpuno ovladao. Procenjuje se da je tokom ovog perioda život bio zaista kratak: zbog hladnoće, nedostataka vitamina, pothranjenosti i izgladnjivanja, kao i zbog trovanja hranom tek svaki dvadeseti Neandertalac (pre 80 000 godina) je doživeo četrdeset godina.
I tako, do pre 12 000 godina ljudi su jedva bili nešto više od običnih predatora koji su se prilagođavali zakonima divljine a onda su počeli da gaje biljke i životinje za potrebe ishrane kada su nastale i prve civilizacije. Od Neolitske revolucije, pa narednih 7 000 godina, ljudi su učili kako da kultivišu biljke i pripitome životinje što je bio najvažniji preokret koji će promeniti lice planete i život skoro svih vrsta na njoj.
Iz toga zaključujemo da su preci modernog čoveka jeli nemasno meso, sveže biljke, jezgrasto voće, semenke i lisnato povrće, a način ishrane je uticao na formiranje fizioloških procesa tokom perioda dugog skoro 8 miliona godina. Praistorijski čovek je unosio dva puta manje masti od prosečnog modernog čoveka, a uz to dva puta vise dijetetskih vlakana, čak sedam do deset puta manje soli i pet puta više vitamin C. Ovakva hrana siromašna mastima i prostim šećerima ili prostije rečeno hrana sa malo kalorija a mnogo vitamina je formirala naše telo. Tokom evolucije, u cilju opstanka i u situacijama kada hrana nije bila dostupna, naš organizam je formiran tako, da što efikasnije svaku kaloriju koja je višak pretvori u zalihe masnog tkiva. Današnji ljudi su potomci onih čija je genetika u tom smislu bila najnaprednija. U periodu od poslednjih 12 000 godina se ishrana značajno promenila, a poslednjih 100 godina i mnogo više, što je potpuno beznačajno za odvijanje evolutivnih procesa i prilagođavanje organizma novom načinu ishrane.
Da bismo bolje razumeli koji je period u pitanju zamislimo da se nastanak ljudske vrste projektuje na samo jedan dan, to jest 24 sata. U ponoć su majmuni sišli sa drveća. U podne je čovekoliki majmun lovio krupniju divljač. Vatra je pronađena u tri sata posle podne, a upotreba žitarica i domaćih životinja je počela tek četiri i po minuta pre ponoći.
Još jedna promena je vezana za klimatske pojaseve: čovek je aktivno birao hranu spram uslova sredine. U hladnim krajevima koristila se hrana koja je sadržala dosta masti i tako su nastanjeni ljudi dobijali sloj masnog tkiva da ih zaštiti od zime. U krajevima sa umerenom klimom manje masna hrana obezbeđivala je energiju za obradu zemljišta, a u toplim krajevima veliki broj začina je pospešivao proces znojenja i olakšavao preživljavanje. Ali danas u hladnim krajevima postoji grejanje, zemljište se obrađuje mašinama a klima uređaji nam pomažu da živimo i u toplim krajevima. Ipak, stare navike teško nestaju i zato je savremena ishrana potpuno različita od ljudskih potreba. Nismo se prilagodili novim klimatskim uslovima, već se hranimo kao da sve moderne tehnologije ne postoje i ne štede nam mnogo energije.
Treća teza koja govori u prilog nastanka kardiovaskularnih bolesti kod modernog čoveka: prilikom stresa u organizmu se dešava niz promena a jedna od onih za koje sve znamo jeste i lučenje adrenalina. Dakle, nađemo se u stresnoj situaciji i počne lučenje adrenalina. Adrenalin ostvaruje uticaj na skoro sva tkiva u organizmu: adrenalin ubrzava rad srca, širi disajne puteve i tako omogućava veći dotok kiseonika do svih tkiva, povećava nivo šećera i masnih kiselina u krvi. Na taj način ćelije širom tela imaju na raspolaganju više kiseonika i „goriva“ za stvaranje energije, odnosno najprostije rečeno, mišići su spremni za rad.
Zašto?
Zato što je u prirodnim uslovima jedini odgovor na stres (napad divlje životinje) bio priprema za fizičku aktivnost odnosno beg. A u sadašnjim uslovima – doživimo stres, u telu se dese sve navedene promene, ali mi ostanemo da sedimo. I naravno, supstrati u krvi i visok pritisak oštećuju krvne sudove.
Sada hrana u izobilju, u kombinaciji sa ljudskim organizmom koji je vrlo efikasno prerađuje i koji je razvio mehanizme da se bori protiv izgladnjivanja ali ne i protiv gojenja, predstavlja često opasnost po zdravlje, pre nego korist. Moderna ishrana sadrži manje svežeg voća i povrća, domaće životinje sadrže više masti nego divljač, gazirana sokovi puni su prostih šećera i veštačkih zaslađivača. Najčešće unosimo beli hleb i previše soli, koja, osim što dodaje ukus hrani, povećava i krvni pritisak. Hrana pržena u fritezi je vrlo ukusna, ali je puna transmasnih kiselina, nastalih naizmeničnim zagrevanjem i hlađenjem ulja, koje doprinose razvoju kardiovaskularnih oboljenja.
