vitamin c

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin koga se većina ljudi seti kada je sezona gripa. On spada u antioksidantne vitamine i štiti organizam od dejstva slobodnih radikala, ali osim toga ima i druge uloge: učestvuje u stvaranju koštanog i vezivnog tkiva, kolagena i hrskavice, zbog čega je njegovo prisustvo neophodno za održavanje čvrstine i elastičnosti zidova krvnih sudova i za zarastanje rana. Vitamin C je neotporan na dejstvo vazduha i visoke temperature, a najbolji izvori su sveže voće i povrće, naročito paprike babure, citrusi, jagode i kupus.
Vitamin C pomaže i preuzimanje gvožđa iz hrane, pa je od velike koristi i ljudima koji pate od anemije. Na primer, vegetarijanci u ishrani ne uzimaju crveno meso koje je glavni izvor gvožđa, ali zato imaju visok unos vitamina C, iz voća i povrća, koji povećava preuzimanje gvožđa iz biljnih izvora čak 2 do 4 puta.
Nedostatak vitamina C izaziva skorbut, bolest o kojoj su ostali pisani tragovi još iz vremena Hipokrata. Manifestuje se sporim zarastanjem rana, podlivima i krvarenjima sluznice. Naravno, krvarenje iz desnih uzrokovano nedostatkom vitamina C ne treba mešati sa krvarenjem koje je posledica bakterijskog zapaljenja desnih zbog neodgovarajuće higijene.
Interesantna je priča o otkriću vitamina C. Kada su u XV veku evropski moreplovci kretali na duga putovanja isprva nisu znali na kakve će opasnosti naići. Tokom plovidbe duge nekoliko nedelja ili meseci njihova ishrana je bila jednolična i zasnivala se na pticama, ribi i ponekom pacovu, a žeđ su gasili ustajalom vodom i rumom. Ovakav način života bez svežeg voća i povrća duže od mesec dana imao je, između ostalog, za posledicu i nastanak skorbuta. U XVIII veku je Džejms Lind, lekar britanske mornarice, zapazio da se simptomi skorbuta kod mornara povlače nakon unosa limuna. Pošto je bilo nemoguće očuvati svežinu voća na brodu, mornarima je obezbeđen prokuvan sok od limuna. Zbog štetnog dejstva temperature na vitamin C, ovaj sok nije imao uticaja na bolest zbog čega je Lindov zaključak bio zaboravljen sve do početka XX veka. Tada je vitamin C izolovan i nazvan lekom za skorbut ili askorbinskom kiselinom (a-skorbut, lek za skorbut).

Dnevne potrebe za vitaminom C iznose od 60-90 mg, a povećane su kod pušača, kod ljudi koji se aktivno bave sportom, u periodu rasta i razvoja organizma, u slučaju infekcija, kao i u postoperativnom periodu zbog zarastanja rana. Potrebe pušača za vitaminom C su više jer je vitamin C antioksidans što znači da neutrališe dejstvo slobodnih radikala, a duvanski dim je izvor slobodnih radikala koja oštećuju naše ćelije. Takođe, istraživanja govore u prilog tome da vitamin C ne može da spreči prehladu, ali velike doze od 2 grama dnevno mogu da utiču na ublaženje simptoma. Od suplemenata koji se preporučuju tu su kalcijum ili magnezijum askorbat koji manje draže sluznicu želuca od askorbinske kiseline. Ipak, velike doze vitamina C mogu imati za rezultat dijareju ili stvaranje peska i kamena u bubregu. Zato je najbolje uzeti jednu narandžu koja ima dovoljno vitamina C za čitav dan!