Za i protiv organske hrane
Ljudi koji se odluče da pređu na organsku ishranu najčešće to rade jer misle da hrana koja je proizvedena organski ima bolji ukus, i/ili veruju da je bezbednija, hranljivija, da se sa životinjama postupa humanije ili da manje šteti okolini. Međutim, neka od ovih shvatanja su pogrešna i zapravo nisu tačna.
Bez obzira na to, prodaja organske hrane raste iz godine u godinu. Veruje se da je taj porast prodaje rezultat povećanja svesti potrošača o upotrebi pesticida, kao i o tome kako se hrana proizvodi i koliki je put prevalila dok nije stigla do potrošača.
Mi smo odlučili da sastavimo ovaj vodič i damo par razloga za i protiv, kako bismo vam pomogli prilikom kupovine organske hrane.
Zašto da kupujete organsku hranu:
- Organska hrana je bolja za okolinu; na farmama koje proizvode ovakvu hranu možete naći mnogo različitih vrsta biljaka, kao i životinja.
- Proizvodi od organske hrane ne sadrže trans masnoće, za razliku od proizvoda proizvedenih od neorganske hrane. Trans masnoće se vezuju za razna srčana oboljenja – tako da je odluka da pređete na organsku hranu dobra za vaše srce.
- Ako ste zabrinuti kako se postupa sa životinjama, onda je izbor organske hrane dobra ideja. Organsko stočarstvo i živinarstvo podrazumeva da se životinje hrane prirodnom hranom i da se slobodno kreću po farmi, a nisu zatvorene u minijaturne boksove.
- Genetski modifikovani usevi nisu dozvoljeni prema organskim standardima.
- U organskoj hrani je nivo pesticida mnogo manji, jer je u proizvodnji dozvoljen samo veoma mali broj hemikalija. Međutim, ovde je važno naglasiti da se hrana sa niskim sadržajem pesticida može dobiti i standarnim, neorganskim načinom proizvodnje.
Zašto da ne kupujete organsku hranu:
- Organska hrana se kvari mnogo brže, jer ne sadrži veštačke prezervative i nije ozračena.
- Organska hrana je skuplja od neorganske.
- Mnogi misle da u proizvodnji organske hrane nije dozvoljena nikakva hemija. Suprotno opštem shvatanju, ograničen broj hemikalija je dozvoljen i u proizvodnji organske hrane.
- Razna istraživanja sprovedena u Engleskoj, Francuskoj i Švedskoj pokazala su da organska hrana nije ništa zdravija i hranljivija od neorganske.
Kupovina organske hrane
Pre odluke da pređete na organsku hranu, trebalo bi da izbalansirate svoju ishranu. Pokušajte da jedete više voća i povrća, kao i hranu sa dosta skroba (kao što su hleb, pirinač, testenina, musli i krompir). Gledajte da imate dva obroka hrane sa proteinima i dva mlečna obroka sa niskim sadržajem masnoće. Ako se hranite ovako, unosićete manje masti i šećera.
Kada ste uspeli da izbalansirate ishranu, pokušajte da u nju uključite i organsku hranu:
- Jedite organski spanać, zelenu salatu, kupus i krompir, jer imaju veće količine vitamina C, magnezijuma, gvožđa i fosfora od svojih neorganskih ekvivalenata.
- Kuvajte supe od organskog povrća. Istraživanja pokazuju da supa pripremljena od organskog povrća sadrži skoro šest puta više salicilne kiseline od one napravljene od neorganskiog povrća. Salicilna kiselina pomaže u borbi protiv raka creva i arteroskleroze.
- Jedite organske jabuke. Neke neorganske jabuke se prskaju i do 16 puta sa 36 različitih pesticida – a ti pesticidi se jako teško mogu otkloniti iz voća i povrća, bez obzira koliko dobro ih perete.
- Kupujte organsko meso. Prilikom ovakvog uzgajanja, sa životinjama se postupa mnogo humanije.
Porast potrošnje organske hrane
Najverovatnije je da će prodaja organske hrane nastaviti da raste u bližoj budućnosti. Bilo da se odlučite da pređete na organsku ishranu ili ne, bitno je da imate na umu balans u ishrani. Za zdravu ishranu je najvažnije da uzimate dovoljno raznovrsne hrane iz svih pet grupa namirnica, bilo da su one organske ili ne.
Ljudi koji se odluče da pređu na organsku ishranu najčešće to rade jer misle da hrana koja je proizvedena organski ima bolji ukus, i/ili veruju da je bezbednija, hranljivija, da se sa životinjama postupa humanije ili da manje šteti okolini. Međutim, neka od ovih shvatanja su pogrešna i zapravo nisu tačna.
Bez obzira na to, prodaja organske hrane raste iz godine u godinu. Veruje se da je taj porast prodaje rezultat povećanja svesti potrošača o upotrebi pesticida, kao i o tome kako se hrana proizvodi i koliki je put prevalila dok nije stigla do potrošača.
Mi smo odlučili da sastavimo ovaj vodič i damo par razloga za i protiv, kako bismo vam pomogli prilikom kupovine organske hrane.
Zašto da kupujete organsku hranu:
- Organska hrana je bolja za okolinu; na farmama koje proizvode ovakvu hranu možete naći mnogo različitih vrsta biljaka, kao i životinja.
- Proizvodi od organske hrane ne sadrže trans masnoće, za razliku od proizvoda proizvedenih od neorganske hrane. Trans masnoće se vezuju za razna srčana oboljenja – tako da je odluka da pređete na organsku hranu dobra za vaše srce.
- Ako ste zabrinuti kako se postupa sa životinjama, onda je izbor organske hrane dobra ideja. Organsko stočarstvo i živinarstvo podrazumeva da se životinje hrane prirodnom hranom i da se slobodno kreću po farmi, a nisu zatvorene u minijaturne boksove.
- Genetski modifikovani usevi nisu dozvoljeni prema organskim standardima.
- U organskoj hrani je nivo pesticida mnogo manji, jer je u proizvodnji dozvoljen samo veoma mali broj hemikalija. Međutim, ovde je važno naglasiti da se hrana sa niskim sadržajem pesticida može dobiti i standarnim, neorganskim načinom proizvodnje.
Zašto da ne kupujete organsku hranu:
- Organska hrana se kvari mnogo brže, jer ne sadrži veštačke prezervative i nije ozračena.
- Organska hrana je skuplja od neorganske.
- Mnogi misle da u proizvodnji organske hrane nije dozvoljena nikakva hemija. Suprotno opštem shvatanju, ograničen broj hemikalija je dozvoljen i u proizvodnji organske hrane.
- Razna istraživanja sprovedena u Engleskoj, Francuskoj i Švedskoj pokazala su da organska hrana nije ništa zdravija i hranljivija od neorganske.
Kupovina organske hrane
Pre odluke da pređete na organsku hranu, trebalo bi da izbalansirate svoju ishranu. Pokušajte da jedete više voća i povrća, kao i hranu sa dosta skroba (kao što su hleb, pirinač, testenina, musli i krompir). Gledajte da imate dva obroka hrane sa proteinima i dva mlečna obroka sa niskim sadržajem masnoće. Ako se hranite ovako, unosićete manje masti i šećera.
Kada ste uspeli da izbalansirate ishranu, pokušajte da u nju uključite i organsku hranu:
- Jedite organski spanać, zelenu salatu, kupus i krompir, jer imaju veće količine vitamina C, magnezijuma, gvožđa i fosfora od svojih neorganskih ekvivalenata.
- Kuvajte supe od organskog povrća. Istraživanja pokazuju da supa pripremljena od organskog povrća sadrži skoro šest puta više salicilne kiseline od one napravljene od neorganskiog povrća. Salicilna kiselina pomaže u borbi protiv raka creva i arteroskleroze.
- Jedite organske jabuke. Neke neorganske jabuke se prskaju i do 16 puta sa 36 različitih pesticida – a ti pesticidi se jako teško mogu otkloniti iz voća i povrća, bez obzira koliko dobro ih perete.
- Kupujte organsko meso. Prilikom ovakvog uzgajanja, sa životinjama se postupa mnogo humanije.
Porast potrošnje organske hrane
Najverovatnije je da će prodaja organske hrane nastaviti da raste u bližoj budućnosti. Bilo da se odlučite da pređete na organsku ishranu ili ne, bitno je da imate na umu balans u ishrani. Za zdravu ishranu je najvažnije da uzimate dovoljno raznovrsne hrane iz svih pet grupa namirnica, bilo da su one organske ili ne.
