Nedostatak magnezijuma često prođe bez dijagnostikovanja i manifestuje se nepravilnim srčanim ritmom, slabošću i mentalnim poremećajima kao što su apatija, depresija i anoreksija. Češće se dešava kod ljudi koji imaju hronične dijareje, lošu ishranu, kod alkoholičara, dijabetičara, kao i kod osoba koje koriste diuretike, imunosupresivne lekove, antibiotike i lekove za suzbijanje maligniteta.
Prevelik unos sa druge strane opterećuje bubrege, preko kojih se magnezijum izbacuje i moguć je jedino u slučaju uzimanja lekova ili suplemenata. Prevelik unos se manifestuje raznim neprijatnostima vezanim za sistem organa za varenje i nervni sistem, pa se najčešće javljaju dijareja i pospanost, a u slučaju da postoji oboljenje srca ili bubrega može doći do značajnog pogoršanja bolesti.
Najbolji izvori magnezijuma su pre svega namirnice biljnog porekla: povrće, žitarice i naročito mahunarke. Više magnezijuma se nalazi u tvrdim vodama, pa je i voda delom izvor ovog minerala. Unos ovih namirnica je neophodan za normalno funkcionisanje organizma.
Nedostatak magnezijuma nije lako utvrditi jer ne postoji test za precizno utvrđivanje količine magnezijuma u telu. Razlog je taj što se samo 1% magnezijuma nalazi u krvi, dok je veći deo raspoređen po mekim tkivima i u kostima.
Upotreba suplemenata magnezijuma vezana je za tretiranje brojnih stanja, ali kao i za sve suplemente efikasnost je pod znakom pitanja a postoji opasnost od prekomernog unosa. Tako na primer, eksperimenti na životinjama su pokazali da uzimanje suplemenata koji sadrže magnezijum, u kombinaciji sa kalcijumom mogu povećati otpornost kostiju i smanjiti razgradnju kod osteoporoze. Osim toga, magnezijum se uzima i za prevenciju grčeva mišića izazvanih fizičkom aktivnošću, za prevenciju migrenoznih napada, za prevenciju visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. Ipak, sigurno je jedino da unos magnezijuma putem prirodnih izvora može biti od koristi za opšte zdravlje.
