Pre svega, obavezno pročitaj njen email i upoznaj se sa trenutnim izazovima sa kojima se suočava, a zatim moj odgovor u kome sam pokušao da ponudim razna rešenja i poglede na njenu situaciju.
PITANJE:
Ne znam kako mi to uspeva, ali negativne misli ne prestaju da kruže po mojoj glavi. Podeliću ovaj problem na nekoliko delova:
Konstantno vraćanje u prošlost i pitanja: “Zašto sam to uradila? Zašto to nisam uradila?” (uglavnom se sve vrti oko nekoliko ISTIH stvari, događaja)
Nesvesno (protiv svoje volje) zamišljanje loše, katastrofalne budućnosti
Strahovi i fobije
Često mi misli lutaju u prošlost, iako pokušavam da ih vratim i usmerim u drugom pravcu. Dobro, prošlost je prošlost i to nekako već i mogu da podnesem, jer sam svesna da je to prošlost, ali onda kad razmišljam o budućnosti, ne mogu da ti opišem kakve crne misli mi dolaze (ne znam ni od kud!). To se proteže do tog stepena da razmišljam da će biti rata i sl. Ljudi oko mene ni ne pomisle na takve stvari, žive život, uživaju, a ja sam uvek u nekom grču.
Ako me malo zaboli nešto, ja se odmah zabrinem da nije najgore. Plaše me vesti, kada čujem da je negde bio zemljotres ne mogu danima da prestanem da mislim na to šta ako i ovde bude gde sam ja.
Ako čujem da je u Libiji rat, pitam se: “Jao, šta ako se proširi to na ceo svet…”
Ako je negde neko bolestan, odmah se pitam: “Jao, šta ako i mene to snađe?”
Da se razumemo, ja nisam oduvek bila ovakva. Mislim da s godinama dolazi sve to, ne znam zašto, valjda zato što čovek postaje sve svesniji sveta oko sebe i preplašeniji. Ali, ako zaista sada ne uradim nešto sa svim tim mislima i strahovima, onda šta da očekujem za 10, 20 godina ???
Pored tih svih strepnji i strahova, imam i određene fobije. Bojim se visine i vožnje avionom, bojim se pauka i malih insekata. Ne znam zašto, ali mi se čini da ove stvari mogu lakše da savladam nego ovo sve gore što sam ti pre nabrojala.
Nikako ne mogu da počnem nešto da radim, npr. da vežbam i da to postane moj svakodnevni život, nego to sve traje 10 dana… Bilo šta da radim je tako… Pisala sam ciljeve, delila ih na manje, ali nekako mi se čini da nemam dovoljno motivacije.
Da dovršim moju priču… Od kad sam se preselila u Beograd, moj život se promenio. Mnogo lepih stvari mi se dogodilo u proteklih godinu dana, ali, s druge strane, uvek se pribojavam da će se nešto loše dogoditi… kao da nisam svesna toga da ja zaslužujem da budem srećna, možda i mislim da zapravo ne zaslužujem, ne znam.
Znaš ono kad ti nešto mnogo znači u životu, ili ti ustvari znači sve, pa se bojiš da to ne izgubiš na bilo koji način, i stalno si u nekim sumnjama, pitanjima, strepnji. Ne možeš da se opustiš i uživaš u tome što imaš. Ja imam neki hronični strah od budućnosti. Šta će se dogoditi? Šta? Šta? Šta? Ja ne znam odakle potiče moj strah.
Znaš, čudno je to da dođeš negde, u neki novi grad, teško je onda naći prave ljude sa kojima bi funkcionisao.
Ova zima je bila grozna, više vremena sam provodila sama kući i mislim da sam se mnooogo povukla u sebe, do te mere da više nekad ne mogu sebe da prepoznam u nekim situacijama ili sa ljudima.
Baš sam se povukla u sebe. Imam problem da nađem ljude sa kojima bih se družila ovde, zaista je sve ovo novo za mene. Možda samo treba da dam sebi više vremena.
Promenila sam se. Više sam stidljiva, manje pričam u društvu, često nemam šta da kažem, “nisam tu” , nemam energije.
Pre sam uvek bila zabavna i nasmejana u društvu i nekako… ne znam… svi bi me primetili, a sada tako samo sedim u nekom društvu, a kao da sam na drugoj planeti, nema energije iz mene da vri…
Imam previše slobodnog vremena i onda samo RAZMIŠLJAM, šta će biti, šta je bilo, zašto, kako ???
Iz meseca u mesec dajem sebi obećanje da POČINJEM DA VEŽBAM! I ne radim to!!! Počnem, traljavo, nekoliko dana i ne nastavim! Jednostavno dođe dan kad mi nije da vežbam, onda sutradan tako opet, pa dođu neke manje obaveze i ode tako 5 dana, onda mi se volja izgubi i svaki mesec tako… Zar ne volim sebe dovoljno da bih dala svom telu ono šta mu je potrebno? U čemu je stvar? A ustvari ja volim da vežbam, volim da trčim, da radim gimnastiku, vežbe… sve to volim! Šta je sa mnom, zaista ne znam…
Samo mi treba neka pokretačka snaga, istrajnost... treba mi nešto da me izvadi iz rupe… iz ove kolotečine, depresije ili šta je već! Samo mi treba snaga, volja i istrajnost za sve! A gde to da nađem… i zadržim? :(
Mislim, uvek sam bila takva, koliko puta sam u životu počela nešto i stala, npr. vežbanje? ZAŠTO bi sada bilo drugačije?
Počinjem da mislim da sam jednostavno takva… neistrajna… u školi sam uvek učila samo pred kontrolni, na faxu uvek samo pred ispit, nikad nisam imala radne navike.
Volela bih da sam osoba koja se gura da dobije to šta želi! A ja se nikad nisam gurala. Uvek sam stajala po strani pa šta dobijem, dobijem.. :/
Odavno vodim borbu sa sobom… neke stvari koje ne mogu da prihvatim u svojoj ličnosti… a ne mogu ni da ih promenim… znam da vodim tu borbu već niz godina i opet ništa, i dalje sam ista. Onda se zapitam da možda sada više ništa ne mogu promeniti, jer se svaka osoba razvija do 5-e godine života… i te osobine koje stekneš do tada ostaju zauvek u tebi. Crtala sam ciljeve, podcrtavala i delila ih na manje , dnevne, mesečne… ali sam opet ista… lenja i nezadovoljna… i ne znam kako dalje!
ODGOVOR:
Pre svega moraš da shvatiš da se sve u životu događa sa vrlo konkretnim razlogom. Svaki događaj ima svoj uzrok. Ništa nije slučajno. Apsolutno ništa.
Ponekad situacija izgleda kao da potpuno nema smisla. Misliš da je nešto sasvim “slujačno”. Na primer, čovek u 50-tim godinama umre od srčanog udara. Zatim njegove komšije, prijatelji, porodica kažu “Nije nam jasno, čovek je čitavog života bio zdrav, uspešan u svom poslu, imao dobar odnos sa svojom porodicom.” Ali poenta je u tome što mi drugome ne možemo ući u glavu i zaista shvatiti način na koji oni doživljavaju stvari.
Možda je taj čovek godinama, ili decenijama unazad, bio opterećen svojim poslom. Imao je ogroman pritisak koji nije hteo da podeli sa drugima, pa je u očima drugih uvek izgledao opušten. Međutim, iznutra je sam sebe razarao i to je moralo negde da se ispolji. U njegovom slučaju, srčanim udarom.
Poenta ovde nije ni taj čovek, ni srčani udar. Nego činjenica da stvari najčešće nisu onakve kako izgledaju. Pogotovo kada su drugi ljudi u pitanju. Ne možemo često suditi samo na osnovu onoga što mi znamo o njima ili vidimo. Da bi u potpunosti shvatili njihovu istinu, potrebno je znati svaku njihovu misao – a to nije moguće.
Takođe, različiti događaji širom sveta nisu sasvim slučajni. Sve ima svoj uzrok. Npr. godinama unazad sve više oštećujemo ozonski omotač, i pre ili kasnije to mora da se reflektuje na našoj planeti. Da li je to neki slučajni događaj? Pa ne baš, kao što znaš.
Isto tako, sve što se tebi događa u životu ima svoj uzrok. A taj uzrok si ti, još preciznije, tvoje misli. Tu činjenicu je teško prihvatiti i većina ljudi nije spremna da se pomiri sa time. Izuzetno je teško preuzeti odgovornost za sve što ti se događa u životu – često je lakše prihvatiti da je sve slučajno, jer onda možemo da nađemo izgovor za svoje neuspehe i nesreću.
Međutim, onog trenutka kada prihvatiš odgovornost za sve što ti se događa, čuda počinju da se događaju, jer konačno počinješ da shvataš način na koji kreiraš svoj život, svoju stvarnost, svoju istinu.
Naše misli kreiraju stvarnost
Ukoliko bi pažljivo analizirala svoj život, mogla bi naći mnogo primera u svojoj prošlosti kada si nešto zamišljala i dogodilo se baš tako kako si zamislila. Npr. nešto si jako želela, dugo držala tu sliku u glavi, i onda se to na neki čudesan način pojavilo u tvom životu, i to vrlo brzo.
Fazon je u tome što mi privlačimo i “negativne” i “pozitivne” događaje u svoj život. Ali 99% ljudi je toga nesvesno. I onda kada neko priča “jao, moram da se obezbedim, samo da se meni ne dogodi to i to”, i onda počne, recimo, da pravi zalihe, ili pravi neko sklonište, zadesi ga to čega se pribojavao. Potom će reći “ETO! Je l’ vidiš da je dobro što sam uradio to i to, jer se BAŠ MENI to dogodilo”. Ne shvatajući, pritom, da je ta osoba kreirala sopstvenu stvarnost – mislima (svojom vibracijom) privukla taj događaj u svoj život.
Zašto je priča oko misli bitna?
Pre svega, ova priča je bitna jer sam, čitajući tvoj email, shvatio koliko destruktivno razmišljaš. Znam da si se unela u pisanje emaila sa mnogo više emocija kako bi mi objasnila situaciju, ali postoji i drugi način da se objasne stvari, ukoliko razmišljaš pozitivnije, ali ti tim putem nisi pošla. Više si pisala o stvarima koje ne želiš, i stvarima kako jesu, nego o stvarima koje želiš.
Pre nego što nastavim, molim te razumi da te ne krivim, već pokušavam da ti objasnim ono što sam shvatio, što jasnije i direktnije mogu.
Na primer, više od 5-6 puta tokom teksta si rekla “nemam energije”, “nedostaje mi energije”, “nisam istrajna”.
Budući da mislima kreiraš svoju stvarnost, svaki put kada kažeš “nemam energije”, “ne mogu ovo, ne mogu ono”, “nisam dovoljno dobra”, i tako dalje, ti samo potvrđuješ stvari koje već jesu deo tvoje stvarnosti. Što znači da u tom trenutku projektuješ novu stvaralačku energiju koja opet kreira stvarnost u skladu sa tom vibracijom.
Dozvoli mi da ovo pojasnim.
Svi ljudi se menjaju, i sve evoluira. Međutim, mnogi bi rekli “Ali moj život se ne menja! I to znam jer je moj život već 10 godina isti!”.
Istina je – SVE SE STALNO MENJA.
Samo se tim ljudima sve uvek menja na ISTO!
Menja se na isto, jer konstantno vrte istu priču.
Uvek istu priču. Uvek istu priču. Uvek istu priču.
I kako onda njihov život može biti drugačiji, ako uvek vrte istu priču? Da bi promena nastala, naš fokus moramo usmeriti u drugom prvacu. Ne ka problemu, nego od problema ka rešenju. Od onoga što ne želimo, ka onome što istinski želimo.
Ono što hoću da kažem je da sam to primetio kod tebe u emailovima koje si mi poslala, a samo mogu da predpostavim šta sebi radiš 24 sata dnevno, svaki dan. Ko zna koliko unazad.
Kako dalje?
Pre svega, shvati da se nisi promenila od jednom. Promena se dogodila tokom vremenom, da bi u jednom trenutku došla do momenta kada si tu promenu konačno prepoznala. Možda si je na neki način osetila u početku, ali ti ništa nije delovalo dovoljno alarmantno. Međutim, kada stvari pođu naopako čovek u jednom trenutku dođe do granice kada stvari više ne može da ignoriše. I ti se sada nalaziš na tom pragu netrpeljivosti ka životu koji sada vodiš. Došla si do momenta kada stvari više ne možeš da ignorišeš nego nešto opasno moraš da promeniš!
Dakle, promena se dogodila postepeno. To moraš da znaš. Bitno je, jer će promena ka boljem takođe da se događa postepeno.
Tvoja uverenja o životu, koja imaš sada, lagano su oblikovala tvoju stvarnost i dovela te tu gde si sada. Da bi promenila svoj život, moraš da promeniš svoja uverenja. Moraš da ih zameniš novim.
“Where attention goes, energy flows”
Tvoja energija, koja je uvek organičena, kao benzin u automobilu, uvek će ići ka onome na šta se fokusiraš. Zato je izuzetno bitno da paziš na šta se fokusiraš.
To je ona priča kada sam pomenuo da suviše govoriš kako jeste.Potrebno je da promeniš obrasce razmišljanja.
Umesto “nemam dovoljno energije”, kaži “želim da imam dovoljno energije kako bih istrajala u __________”
Umesto “nemam prijatelje”, kaži “želim iskrene prijatelje koji će me poštovati i ceniti baš ovakvu kakva sam, i sa kojima ću moći da se opustim, lepo zabavim i u njihovom društvu osećam se prijatno”!
Umesto “ne mogu da istrajem u svojim namerama (na primer vežbanje)”, kaži “želim da vežbam zbog toga i toga, i želim da istrajem u tome i tome jer mi je to važno zbog toga i toga”.
Da li me razumeš?
U+R=P
Ili u prevodu “Uzor + Reakcija = Posledica”.
Ovo je izuzetno bitno da shvatiš. Na jednu istu situaciju ljudi će odreagovati na različite načine.
Zamisli sledeću situaciju:
Ja, Goran, šetam ulicom i neki nepoznati prolaznik mi kaže “ti si jedan maloumni kreten”.
To je UZROK.
Mogu da odreagujem na više načina, ali za ovaj primer neka bude dva:
“Ne mogu da verujem, ovaj misli da sam kreten, možda sam kreten!? Šta sam uradio…!?”
“Oooook, ovaj tip nije svestan svoje gluposti. Ni ne poznaje me a donosi bezvezne zaključke o meni. Možda je imao težak dan!? Želim mu sve najbolje!”
To je REAKCIJA.
U zavinosti od moje reakcije, osećaću jedno ili drugo.
U prvom slučaju ću biti povređen, ne shvatajući da je u pitanju samo moja reakcija gde sam sebe poistovetio sa kretenom.
U drugom slučaju ću se osećati sasvim dobro, jer pre svega shvatam da osoba koja mi je rekla da sam kreten ne zna ništa o meni, zatim njeno mišljenje na mene nema efekta osima ako ga ne prihvatim, i treće, ta osoba očigledno ima neki problem sama sa sobom.
Shvataš kako reakcija na određeni uzrok oblikuje POSLEDICU – naša osećanja, uverenja i misli ?
I shvataš li kako sve opet potiče od misli?! Misli su uzrok, misli su reakcija, i misli su posledica.
Zato pažljivo biraj šta ćeš reći!
SVE SE RAČUNA!
Nove misli, nova stvarnost
U jednom od tvojih emailova si rekla kako u novoj sredini ne možeš naći nove prijatelje. Ali način na koji si to rekla je bio takav da sam to doživeo kao da si potpuno ubeđena da je nove ljude, nove prijatelje izuzetno teško, ili čak nemoguće naći u sredini iz koje ne potičeš.
Ukoliko se osvrneš oko sebe shvatićeš da grešiš. Jer primera ljudi koji su otišli u novu sredinu i stekli potpuno nova prijateljstva i poznanstva ima MNOGO.
Ali način na koji razmišljaš, i doživljavaš svoju stvarnost, ne dopušta tim ljudima da dođu u tvoj život, niti da ti odeš ka njima. Jednostavno vam se frekvencije ne poklapaju. Niste na istim “talasnim dužinama”.
Da li bi jedan tim košarkaša primio u svoj tim osobu koja misli da je u košarci nemoguće dati koš? :)
Naravno da neće.
Njima je potreban neko sa istim uverenjima. Sa istim pogledom na igru.
U tvom slučaju, ako želiš da nađeš prijatelja pre svega i sama moraš da budeš oličenje prijateljstva. Moraš da zračiš prijateljstvom kako bi se spojila sa novim ljudima koji imaju iste namere.
SLIČNO PRIVLAČI SLIČNO!
Konkretni koraci
Kako bi život počeo da ti se menja, kao što sam već rekao, moraš promeniti način na koji posmatraš svet oko sebe. Pre svega, treba da počneš od svojih misli, od onoga na šta se fokusiraš. Jer SVAKOJ akciji, prethodi misao. NIŠTA nije po automatizmu, iako se tako čini.
Na primer, ako si ustala po čašu vode to se nije dogodilo tek tako. Prvo si pomislila kako si žedna, zatim si shvatila da treba da piješ vodu, a da bi to uradila potrebno je da odeš i sipaš sebi vodu u čašu. Međutim taj lanac misli se dogodio tako brzo, i već toliko puta u tvom životu da ga više ni ne primećuješ. I onda zaboraviš da akciji prethode misli – svaki put.
Da bi svoje misli promenila, pre svega moraš da svoju podsvest hraniš novim sadržajima.
Za početak, potpuno ZABORAVI na vesti - u bilo kom obliku! Nema radija, nema televizije, nema čitanja vesti na internetu. Ako nešto i dođe do tebe, dopusti drugome da kaže šta ima, ali nemoj se upuštati u komentare i diskusiju. Budući da ćeš izbaciti vesti, ono što to je dalje činiti jeste da svoj mozak sada hraniš novim – pozitivnim sadržajima. Koliko god da se u svetu dešavaju nesrećni slučajevi, isto toliko, ako ne i više, ima srećnih situacija. Međutim vesti su takve da naglašavaju najčešće negativno, a ponekad od muve naprave slona. Često se stvari dramatizuju bez potrebe. Razloga ima više, ali neću sada ulaziti u to. Nađi sajtove koji pišu o lepim stvarima. O mnogobrojnim različitim uspesima ljudi, i čitaj ih svakodnevno (zabranjeno ti je da čitaš horoskop :P ). Čitaj knjige! Inspirativne knjige, koje će te nadahnuti i inspirisati.
Gledaj filmove koji će te zabaviti i nasmejati.
Fokusiraj se na pozitivne aspekte svoje ličnosti, okoline, ljudi oko sebe. U svemu možeš naći i loše i dobre strane. Ali do izražaja će doći ono na šta se najviše fokusiraš. Trudi se da u svemu nađeš nešto lepo, i zadrži neko vreme misli na tome!
Slavi svoje pobede! Svaki dan kada ti se dogodi nešto lepo, zapiši to u svoju svesku, dnevnik, na svoj blog. To će ti služiti kao podsetnik da se lepe stvari zaista događaju u našem životu.
Izrazi svakodnevno zahvalnost za stvari koje imaš. Za ono što radiš. Za ono što postaješ. Na primer, ako jedan dan počneš da treniraš, na kraju dana pomisli kako si zahvalna što si zdrava i što si u stanju da radiš fizičke vežbe. Neko nikad neće biti u mogućnosti da trenira. Raduj se što si sposobna za to. Stvarno oseti zahvalanost za sve što imaš, radiš, jesi!
Pokušaj da meditiraš svaki dan – bar 5 minuta dnevno. Meditacija nije nikakav religijski akt. U pitanju je samo oslobađanje od suvišnih misli koje za posledicu ima mnogobrojne pozitivne efekte. Proces je jednostavan. Sedi u udoban položaj (ne moraš da prekrstiš noge niti staviš ruke u specifičan položaj – bitno je da ti je udobno), a zatim se fokusiraj na svoje disanje. Nemoj se boriti sa svojim mislima na primer “o ne, opet misli, pa ne želim ni jednu misao”. Samo lagano vrati svoj fokus na disanje, i to učini svaki put kada ti se pojave misli. Bitno je da imaš kontinuitet u meditaciji. 5 minuta SVAKODNEVNO je bolje nego 30 minuta jednom nedeljno. Kontinuitet u svemu!
Za početak mislim da je ovo i više nego dovoljno. Ali moraš istrajati u tome!……………. da li ja to čujem “ali ja ne mogu da istrajem!” ? Promeni ploču! :) Svako “ne mogu” zameni sa “mogu” i “sposobna sam”.
Izvestan napor će ti svakako biti potreban, ali niko nije rekao da će biti lako. Jeste jednostavno, ali nije lako. Moraš malo da se iscimaš. Moraš malo da se preznojiš.
Možeš osetiti bol zbog kajanja, ili bol zbog discipline!
Izaberi. Već danas!
- Goran Bajazetov
