Rafinisane namirnice bi trebalo zameniti integralnim zrnima, voćem i povrćem. Vlakna, naročito pektin iz voća i alginati iz algi, pomažu eliminisanju suvišnog holesterola iz tela.
Mnogo ljudi danas ima problema sa povišenim holesterolom. I pitaju se kako da te probleme reše. Kao i kod drugih hroničnih problema, rešenje ne dolazi preko noći. Jer, ni zdravstveni problem nije nastao odjednom.
Šta jesti?
Za sniženje holesterola u krvi (do 30%) preporučujem sledeće namirnice:
beli luk (2 čena ili 600 mg u kapsulama), crni luk (1/2 glavice), geršla (3 činije kuvane), grašak (pola činije), jogurt (3 šolje obranog), krompir (3/4 činije), kuvani kukuruz šećerac (pola činije), šargarepa (2-3 korena), šljive (5 plodova), banana (1 i 1/2 osrednja), vino (1 čaša), pasulj; salata; soja;
Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno ceđeno ulje, a korisno je i da se mešaju.
Voće i sokove poželjno je konzumirati, ali češće sveže voće nego sok, radi biljnih vlakana.
Prednost treba dati i proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsene pahuljice, cerealije za doručak, testenine od integralnog brašna).
Ribu bi trebalo konzumirati najmanje 2 puta nedeljno, tj. ukupno 500 g, radi omega-3 masne kiseline iz ribljeg ulja.
Šta izbegavati
Mnogi ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim veštačkim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd. Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice sprečavaju srčane probleme.Pored toga, one sadrže razne dodatke koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu raka.
Namirnice koje sadrže rafinisani šećer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravih HDL (tzv. "korisni holesterol"), a povećavaju nivo LDL (tzv. "štetni holesterol").
Mnogi lekovi, uključujući steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povećaju holesterol i trigliceride i da unište hranljive sastojke potrebne za održavanje normalnih nivoa. Suvišne količine proteina i kuvane hrane takođe mogu da unište hranljive sastojke koji kontrolišu holesterol.
Opšta strategija
Lekove za smanjenje holesterola bi trebalo izbegavati (izuzetak su drastična povećanja holesterola), jer neki od njih mogu biti toksični za jetru, a neki imaju i kancerogena svojstva.
I male količine polinezasićenih masnih kiselina koje se nalaze u hladno ceđenim (nerafinisanim) uljima mogu da snize masnoće.
Izgleda da vežbanje i kretanje pomažu povećanju HDL i smanjenju LDL, iako može da prođe i po nekoliko meseci pre nego sto dođe do vidljivih promena.
Dodaci koji su značajni za kontrolu holesterola i koji drže nivo masnoća pod kontrolom su: đumbir, beli luk i gljiva šitake, koji smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga, beli luk i razređuje krv, umanjujući tako šanse da nastanu opasni krvni ugrušci.
Upozorenje: Dijete sa veoma niskim unosom masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola
