Jedan od boljih načina da čuvamo svoje zdravlje i blagovremno sprečimo njegovo pogoršanje ili razvoj bolesti jesu laboratorijske analize krvi, bar dva puta godišnje.
Krv je ogledalo zdravlja i sadrži sve produkte našeg metabolizma, pa se bilo kakav poremećaj na nivou ćelije, ili organa - jetre, bubrega, srca - odražava u količini određenih pokazatelja u krvi.
Tako nas količina masnoća u krvi upozorava na stanje krvnih sudova, mogućnost infarkta ili moždanog udara. Naša populacija, uglavnom zbog nemaštine i neznanja, malo vodi računa o pravilnoj ishrani.
I propisana vrednost lipidnog statusa, odnosno nivoa masnoća u krvi, u našoj zemlji je viša nego u razvijenim zemljama Zapada, baš zato što unosimo previše masti, testa i belog šećera.
Holesterol i dobar i loš
Analizom krvi brzo i pouzdano dobijamo jasnu sliku količine masnoća u krvi, odnosno ukupnog holesterola, triglicerida, HDL-a - takozvanog dobrog holesterola koji služi da se izgrade zidovi krvnih sudova - i LDL-a, odnosno lošeg holesterola, odgovornog za stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova i ubrzavanje aterosklerotskih procesa, odnosno zakrečavanja krvnih sudova.
Jednom rečju, masnoće u krvi odgovorne su za opšte stanje krvnih sudova, pa samim tim i za infarkt srca, ili moždani udar. U Evropi smo, nažalost, pri samom vrhu lestvice po broju infarkta i moždanih udara, a posebno zabrinjava činjenica, da je među obolelima sve više mladih ljudi, onih ispod 40, pa čak i ispod 30 godina.
Redovne analize krvi najbolji su način da proverimo ove važne parametre i na vreme korigujemo ishranu, sprečimo bolest ili na vreme potražimo lekarsku pomoć.
Poštujte “zlatno pravilo”
Kada želimo da proverimo nivo masnoća u krvi, važno je da pre odlaska u laboratoriju od poslednjeg obroka prođe najmanje 12 sati. Ovo je zlatno pravilo, kako bi nalaz bio ispravan i rezultati pokazali realno stanje zdravlja.
U protivnom, ukoliko se hrana još nije prenela do tkiva i organa i nalazi se u obliku čestica u krvi, pokazaće se lažno visoke vrednosti triglicerida, lošeg holesterola LDL-a, ili dobrog holesterola HDL-a. Isto važi i kada je u pitanju nivo šećera u krvi.
Sprečite pojavu dijabetesa
U svetu i kod nas broj obolelih od šećerne bolesti naglo raste. Redovne kontrole nivoa šećera u krvi, bar dva puta godišnje, čak i ako ne osećate nikakve tegobe, siguran su način da na vreme otkrijete opasnost i odmah, uz lekarski savet, predupredite razvoj bolesti.
Dozvoljeni nivo glukoze u krvi kreće se od 4 do 6,1 milimola po litru. Kod dece su ove vrednosti niže, a kod starijih ljudi, posebno onih preko 60 godina, blago povišena vrednost iznad dozvoljene granice, odnosno preko 6, 1, uobičajena je pojava i ne predstavlja alarmantno upozorenje.
Međutim, ukoliko se vrednosti preko 6, odnosno preko 8, pojavljuju u kontinuitetu, onda je to jasan signal da nešto nije u redu sa metabolizmom i da pacijent ima dijabetes ili šećernu bolest.
