Najdugovečniji ljudi žive u nekim oblastima Italije, Japana, Grčke, Kalifornije, Kostarike, pa treba primeniti što više iz njihovih obrazaca ponašanja koja vode ka zdravlju
Šta možemo da naučimo od najsrećnijih, najvitkijih i najdugovečnijih ljudi na svetu? Mnogo toga - šta da jedemo, pijemo, kakvu životnu filozofiju da usvojimo...
Demograf Den Butner obišao je mnoge najzabačenije krajeve sveta, zabeležio gde žive najstariji ljudi i sve to opisao u knjizi "Plave zone: Lekcije o dužem životu od najdugovečnijih ljudi". To su oblasti u Italiji, Japanu, Grčkoj, Kaliforniji, Kostariki, gde su ljudi tradicionalno zdraviji i aktivniji do stote godine pa i duže. Osim kod njih, u još nekim kulturama moguće je naći obrasce ponašanja koje vodi ka zdravlju, dužem životu i vitkoj liniji.
* Skandinavci - lokalno i sveže
Tradicionalna filozofija ishrane severnih Evropljana je da jedu ono što su sami, ili neko iz njihovog komšiluka, odgajili i ubrali. Ključne reči su - lokalno i sveže. Domaće biljke uključuju kupus, brokoli i karfiol, cela zrna žitarica i bobičasto voće. Nordijci jedu ribu bogatu omega 3-mastima, kao i meso losa i pernate divljači, koje je bolje za vitkost od domaće stoke.
Nordijska ishrana i način života garancija su za mali procenat gojaznih. Uprkos nedostatku sunca, Islanđani i Skandinavci manje od Amerikanaca pate od depresije, što je verovatno posledica konzumiranja omega-3 masti.
* Francuskinje ostaju vitke uz manje porcije
Paradoks da Francuskinje konzumiraju puter a ne goje se, mogao bi da se objasni u dve reči - kontrolisana porcija. One uživaju u maloj količini sveže, kvalitetne hrane i vinima bogatim antioksidantima. Francuskinje, takođe, svuda idu peške umesto da posećuju teretane. Penju se stepenicama, jer su mnoge zgrade veoma stare i uopšte nemaju liftove, i zbog svega toga manje obolevaju od srčanih bolesti i manje su gojazne.
* Japanci – zdrava ishrana, duhovnost i porodične veze
Okinava je poznata kao ostrvo na kojem živi najviše ljudi starijih od sto godina. U poređenju sa Amerikancima, kod njih je za 80 odsto manje slučajeva smrti od kancera dojke i upola manja smrtnost od raka jajnika i debelog creva. Na Okinavi je i manje dementnih i ljudi sklonih srčanim bolestima.
Šta rade na Okinavi? Najpre, obedovanje prekidaju kada osete da su 80 odsto siti. Zatim, njihov duhovni način života, koji uključuje molitve i meditacije, smanjuje stres i loše uticaje na zdravlje. Veruje se da nizak procenat zabeleženih slučajeva kancera ima veze sa ishranom bogatom vlaknima, pirinčem, sojom, morskim plodovima, voćem, omega-3 masnim kiselinama i sasvim malom količinom mesa.
Za njih je od izuzetne važnosti zajedništvo. - Na Okinavi postoji snažna društvena podrška. Imaju jake porodične veze, kao i aktivnosti koje uključuju u društvo ljude od 80, 90 i 100 godina - kaže Butner. "Taj osećaj pripadanja vezan je za manji stres, prevenciju bolesti i dugovečnost".
