Ne mali broj ljudi na svetu i dan danas ispašta zbog strogih religijskih učenja koja imaju koren u našoj prošlosti. Zbog toga se trudimo da se borimo protiv rigidnih, nedemokratskih stavova i pratećih diskriminacija, favorizujući slobodu izbora i međusobno poštovanje. Međutim, u skorije vreme, nešto što je ranije bilo samo način ishrane za određeni broj sledbenika postaje ekstremna ideologija dostojna bilo koje religijske dogme. Ljudi su našli novu razliku između sebe. Ne radi se o religiji, niti nacionalnosti, sada se radi o onome što je na vašem tanjiru. Ako kojim slučajem jedete meso i u tome ne vidite neki problem, postoje velike šanse da sve češće budete žrtva diskriminacije i vređanja od strane zagovornika pojedinih „ispravnih“ načina ishrane. Elem da počnemo.Strogo evolutivno gledano, čovek, Homo sapiens je svaštojed. To je tako kako bi ljudska vrsta imala više šanse da opstane. Mnogi sisari jedu meso, živo, neobrađeno, to čine i naši najbliži srodnici šimpanze. Međutim, kada razmišljamo o ishrani naših predaka, sa sigurnošću možemo da kažemo da pećinci meso nisu jeli onako kako ga mi jedemo, pre svega nisu ga jeli svaki dan. Nekada se lovilo, a ljudi bi danima bili bez mesa, na žitaricama, voću i povrću dok ne stigne dobra lovina. Zbog toga možemo da kažemo da je ljudska vrsta predodređena da jede mnogo manje mesa nego što je danas običaj u razvijenim zemljama. Holesterol i bolesti kardio-vaskularnog sistema su velikim delom posledica preterivanja u mesu. Neki ljudi umiru ranije nego što bi morali zbog afiniteta prema mesu. Takođe, ćelije raka, kao uostalom i sve druge ćelije u organizmu, brže rastu ako se jede meso. Da li to znači da ono ne treba da se jede uopšte? Upravo to sugerišu pristalice veganstva i vegetarijanstva. Vegani su izbacili čak i jaja i mlečne proizvode kao štetne po njihovo zdravlje. Pritom se sve češće pozivaju na naučne činjenice. Njihova glavna argumentacija je sledeća. Kažu zdravije je, kažu zapravo, nećete biti bolesni. Vaš imuni sistem će biti toliko dobar da nećete moći ni da se prehladite, a kamoli da dobijete rak. Kažu i da će doći do produženja životnog veka, živećete duže (zaboravljaju da je možda za pojedinca važno da što duže živi, ali iz malo šire perspektive svakome postaje jasno kako bi izgledala planeta Metuzalema u slučaju da je ovo tačno i kakve kobne posledice po planetu bi to imalo; ovo stanovište dakle i kada bi bilo tačno uopšte ne bi bilo ekološko).E sad da se vratimo na prvi argument. Kažu zdravije je i kažu kako za to imaju naučne dokaze. Zdravije je, dobro, ali jako je bitno u poređenju s čim? Istraživanje koje pretenduje da dokaže kako je veganstvo zdravije od ishrane mesom mora da ima u vidu da postoje mesojedi koji se hrane u restoranima brze hrane i oni koji jako vode računa o tome šta jedu. Međutim, pojavila su se istraživanja u kojima se navodno pokazuje kako su vegetarijanstvo i veganstvo mnogo zdraviji od svake ishrane koja uključuje meso. Svake, dakle generalno. Ta istraživanja sadrže velike metodološke greške. To što je biti vegan zdravije od ishrane po restoranima brze hrane i nije neki neočekivani nalaz. Problem je u tome što treba dokazati da su veganski/vegetarijanski način bolji i od načina ishrane grupe ljudi koja se hrani sa malo mesa i unosi istu količinu povrća i voća kao i vegani/vegetarijanci. Kej i saradnici sa Univerziteta u Oksfordu u pregledu literature zaključuju da nema razlika u frekvenciji javljanja različitih bolesti između grupe vegana/vegetarijanaca i grupe koja jede meso, ali pazi na način ishrane. Još važnije, autori navode da istraživanja za sada ne pokazuju da postoje razlike u oboljevanju od raka između vegetarijanaca i nevegetarijanaca. To znači da grupa koja jede meso i vodi računa o ishrani ništa češće od veganske i vegetarijanske grupe ne oboljeva od određenih bolesti, pa ni od kancera. U drugom radu, Ela Hedad i saradnici zaključuju da gledano kroz prizmu biohemije nema dokaza da je imuni sistem vegana bolji, niti da je gori, od imunog sistema nevegana.Neke pristalice ovih načina ishrane razumeju da nauka ne daje preporuke ni za jedan ni za drugi način ishrane već da se radi o njihovom ličnom izboru. Ali sve veći broj sledbenika uprkos ovakvim i mnogim drugim dokazima i dalje smatra da „postoje naučni dokazi da je vegetarijanstvo/veganstvo bolje i zdravije od ishrane mesom“. Osim što imaju ovakva uverenja imaju i specifična etička uverenja što ukazuje na sistem uverenja-ideologiju. To je posebna vrsta vegana kojih ima sve više i koje karakteriše da su skloni konformizmu uverenjima njihove veganske zajednice i relativnoj neosetljivosti na kritičko mišljenje uz etiketiranje svake kritike kao propagande „nevernika“. Takođe, budući da se ne obaziru na argumentaciju i činjenice koje pokazuju suprotno od onog u šta veruju možemo da zaključimo da se radi o rigidnom, dogmatičkom uverenju koje nema mnogo veze sa realnošću već pre sa nekim drugim uverenjima i vrednostima. Kojim? Pošto smo prvi argument odbacili kao potpuno iracionalan sada dolazimo do njihovog drugog argumenta – kažu pogrešno je ubijati životinje. U tom grmu leži zec. Kažu, ako ne bi voleli da neko Vas pojede zašto onda Vi nekoga jedete? Dakle, stvar je u etici. Treba li da proširimo etička pravila na sva živa bića? Ili, možemo i da ograničimo etiku na moralno postupanje prema ljudima? Vegani na primer etično ponašanje ograničavaju na postupanje prema životinjama i ljudima. Sa druge strane, neki ljudi misle da i ubistvo čoveka može biti etično, kao na primer u slučaju eutanazije.Etičke koncepcije su različite i logično je da ljudi izaberu onu koja je od najveće koristi, a najmanje štete ljudskoj vrsti. Imajući u vidu nutritivnu vrednost mesa i činjenicu da je evolucija mislila da je bolje da budemo svaštojedi mogli bi da formulišemo sledeće pravilo: nemoj da pojedeš drugog ČOVEKA ako ne želiš da on pojede tebe (naši preci su se odavno toga dosetili). Jedenje mesa nije čovekov hir, proteini nam trebaju, a oni se mnogo lakše apsorbuju iz mesa nego iz biljaka koje ih sadrže. Meso nam je dostupno i zimi, a mnoge vrste povrća i voća nisu (ili jesu po visokim cenama). Zašto se onda ljudi odlučuju da postanu vegani ili vegetarijanci? Uzroci su psihičke prirode. Postoje različite hipoteze koje se mogu primeniti na različite tipove vegana. Prva je da usled poistovećivanja životinja i ljudi dolazi do ekstremnog saosećanja prema životinjama. Javlja se osećanje krivice, a ne postoji mogućnost da se ono potisne, pa osoba biva preplavljena anksioznošću. Da bi to izbegla osoba razvija reakciju izbegavanja mesa, a to racionalizuje čuvenom Kalimerovom frazom „nije fer“. Drugo moguće objašnjenje je u tome što veganstvo obećava duži život kao što religije obećavaju večni život. Strah od smrti i neizvesnosti ponovo pokreću dogmu. Ove hipoteze osim kroz studije sličaja treba da budu podvrgnute kvantitativnim istraživanjima. Mogu da se složim da ljudi danas previše jedu meso što je u interesu industrije mesa, ali ne i zdravlja čoveka. Rešenje može da bude propagiranju umerenosti i u smanjivanju potrošnje. Takođe, životinje se gaje u surovim uslovima samo da bi na kraju bile na našim trpezama. To ne mora da bude tako, možemo da zahtevati bolje uslove ne samo zbog njih već i zbog nas jer bi te životinje bile zdravije, ali to će voditi poskupljenju mesa dok se sa druge strane treba pre svega izboriti za bolje uslove života za više od polovine ukupne populacije ljudi. Istina je i da se životinje surovo ubijaju, klanjem i sličnim metodama. I to može da se reši drugačije, npr. mogu da se uspavljuju mada i to može da utiče na cenu mesa. Čak i da bude tako, to pristalicama nove dogme ne bi bilo dovoljno, oni bi da ne jedemo meso pa to ti je. Budući da nije štetno po ljude da su vegani/vegetarijanci ako uzimaju odgovarajuće veštačke suplemente u ishrani nemam ništa protiv da obavešteni, uračunljivi, odrasli ljudi sami odluče o tome šta će da jedu jer radi se slobodi izbora. Imam samo nešto protiv diskriminacije i zloupotrebe nauke. Ali da se vratimo na etiku, prateći ovu logiku, mislite li da jadne biljke vole kad ih neko jede? Voleti i ne voleti… Kao da to može biti ičija sem ljudska vrlina. U pozadini se krije grozna dehumanizacija čoveka. Radi se o smeni humanih sa animalnim vrednostima na kojima počiva ova nova ideologija. Kako čovek može biti isto što i životinja u etičkom smislu? I zašto onda odvojiti biljke i neorganski svet i njih iskorišćavati bez etičke dileme? Verovatno se radi se o tome da je mnogo lakše projektovati osećanja, misli, pa i vrline u životinje nego u biljke. Ne treba generalizovati, ali neki strastveni zagovornici ove dogme i ne kriju da vole više životinje od ljudi i nastoje da izmene društvo upravo u tom smeru. Takve vegane možete da prepoznate po tome što su po pravilu nezainteresovani za probleme sa kojima se susreću ljudi, ratove i zločine nad ljudima, narušavanje ljudskih prava dok su im usta puna životinjskih prava. Toliko. Želela da kažem da za sve veći broj ljudi veganstvo/vegetarijanstvo nije samo način ishrane već ideologija sa čvrstim obeležjem dogme. Upozoreni ste. Populacija koja jede meso se demonizuje svakim danom sve više i više. Ja osećam potrebu da glasom razuma zaštitim moju vrstu.
Ana Jevtic
