Anemija se najčešće definiše kao smanjena koncentracija hemoglobina u krvi. Osnovni simptom je osećaj zamora. Zamor je izražen u hroničnim oblicima, a anemija je najčešće asimptomatska. Mnogi tipovi anemija se ne mogu sprečiti. Medjutim, pravilnom ishranom, može se izbeći anemija izazvana nedostatkom gvožđa i vitamina.
Gvožđe se u hrani može naći u dva oblika: hem i nehem. Hem gvožđe se efikasnije resorbuje iz digestivnog trakta, za razliku od nehem gvožđa.
-Hrana bogata hem gvožđem: govedina, jagnjetina, svinjetina, piletina, iznutrice, riba, plodovi mora.
-Hrana bogata nehem gvožđem: spanać, krompir, kelj, soja, beli pasulj, grašak, sočivo, orašasti plodovi
( badem, lešnik).
Suplementi gvožđa se kombinuju sa folnom kiselinom, koja je neophodna za sintezu zdravih crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži i pravilno formiranje nervnog tkiva, kao i vitaminom C, koji povećava biološku raspoloživost.
Folna kiselina: agrumi, banana, tamno zeleno lisnato povrće, mahunarke, testenina.
Vitamin B12: meso, mlečni proizvodi, neke žitarice, sojino mleko.
Vitamin C: agrumi, dinja, paprika, borovnica.
Treba izbegavati kombinaciju namirnica bogatih gvožđem sa mlečnim proizvodima tj.namirnicama, koje sadrže kalcijum, jer on ometa apsorpciju gvožđa. Spanać, koji je izvor gvožđa sadrži i oksalnu kiselinu, koja smanjuje njegovu apsorpciju.
Apsorpciju gvožđa mogu da smanje: tanini ( kafa, čaj ,vino), fitati (mahunarke, integralne žitarice), kalcijum (mlečni proizvodi).
Molekul fitinske kiseline vrlo lako gradi fitate vezujući minerale, koji su nam veoma važni i njih čini nedostupnim (kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink). Fitinska kiselina utiče i na neke enzime, koji su nam potrebni za varenje hrane: pepsin, tripsin i amilazu.
Hemoglobin je prvi parametar izbora u proceni anemije. Eritrocitni indeksi izračunavaju se iz broja eritrocita, hemoglobina i hematokrita. Hematokrit je udeo krvnih ćelija u L krvi.
Retikulociti su prelazni oblik između eritroblasta i eritrocita. Prisustvo retikulocita ukazuje na zdravu koštanu srž.
