Da li ste primetili sa koliko naslađivanja vas, ljubitelje zdravije hrane, posmatraju oni koji ne vode računa o tome šta i koliko jedu – kada vide da ste (uprkos vašim zdravim nastojanjima) prehlađeni? Ne dajte se malodušnosti, čovek uči dok je živ i negde svakako postoji greška, samo je treba pronaći...
Nećemo, valjda, za prehladu ponovo kriviti viruse? Većina ljudi i dalje za tako nešto na optuženičku klupu sasvim neopravdano i nepravedno stavlja sve viruse i najveći broj bakterija. Siroti, mikroskopski grešnici, kao sva druga bića, samo žele da se prehrane. Mi ih nismo pozvali, sami dođu. Ali, zašto baš sada, zimi, zar nije dovoljno što je hladno, što smo pod teretom jakni, čizama i temperaturnih minusa?
Ponekad izgleda da je uzaludno govoriti i pisati o tome da je zimska „najezda“ virusa i bakterija nešto što ne odgovara istini, da mikroorganizmi nisu krivci za pad našeg imuniteta, jer da je tako, sva bića (od ptica i lisica do pasa lutalica) bi se prehlađivala. Nije stvar ni u stresu; zar se nismo „dogovorili“ da smo pod stresom 12 meseci u godini, pa ipak, najčešće se prehlađujemo upravo zimi. Biće da je mnogo lakše okriviti drugoga; nepreuzimanje sopstvene odgovornost je oduvek bila slabost „sa ljudskim likom“. Istina je na sasvim suprotnom „kraju štapa“ jer najvažniju imunoprotektivnu ulogu ima ne samo (biljna) hrana koju jedemo nego i specifičan (zimski) način na koji tu hranu pripremamo. Za one koji biraju čime će se hraniti, od izuzetne važnosti je poznavanje energetskih svojstava namirnica. To je grm, tu je zec.
