Izmišljena je za pravu hranu!
Samo za nju sme da koristi – uz sve svoje gore pomenute manjkavosti i nepreciznosti. Ona bi trebalo da služi za opisivanje količina prave hrane koju unosimo u sebe – ili za definisanje odnosa makronutrijenata u konkretnom stilu ishrane koji primenjujemo Recimo, ja često kažem da sam „umereni LCHFovac“ što znači da obaram količinu ugljenih hidrata u ishrani ali sam manje stroga u tom režimu od drugih koji imaju razloga ili želje da budu na „oštrijem“ režimu.
Ipak, umereno se danas koristi da se kaže:
- Jedite „umereno“ margarin, neće ništa da vam fali jer je „umereno“
- Jedite umereno aditive, postoji dozvoljena granica za svaki od njih – pa opušteno. Možete to, samo da je „umereno“
- OK su industrijske grickalice i keksići, ako ih jedete „umereno“
- Sokove i energetska pića treba piti „umereno“
Postaje jasno i očigledno da se „umereno“ danas koristi da se spusti standard. Kada govorimo i pišemo o hrani – trebalo bi da govorimo o standardu. A standard mora da bude visok:
- Jedi samo pravu hranu
- Jedi domaće spremljenu hranu
- Nemoj nikada da jedeš industrijske prerađevine
Ovo bi trebalo da bude standard. Onaj od koga ćemo svi odstupati manje ili više jer odstupanja jesu normalan deo svakodnevnog modernog života. Stvar je u tome da ako je standard koji komuniciramo visok – lakše znamo kada ga spuštamo. Nismo bili „umereni“ kada povremeno gricnemo džank, nego smo pogrešili.
Ako dopustimo da nam zdravstveni profesionalci danas „umereno“ postavljaju za standard, onda ….. Hey! Houston, we have a problem! Ne bi trebalo tako da razgovaramo! Oni bi prvi morali da znaju šta je najviši standard i da ga tako komuniciraju (što bi i nama ostalima bilo preporučljivo).
Vitki Gurman
