Mislim da je jasna razlika u poruci „jedi margarin, ali samo umereno“ i u drugoj „ne jedi ga nikada“. Standard bi trebalo da bude „nikada“. Treba da se komunicira ovakva poruka koja standard postavlja i štiti. A ne ona koja ga urušava i snižava.
Ipak, normalan „umereni“ svet će pitati – šta ako se ipak dogodi odstupanje od standarda? Šta ako se povremeno spustimo ispod njega ili to radimo svakodnevno?
Nije stvar u tome da se standard sprovodi 24/7/365. Niste platili sertifikat za 100% ispravnog čoveka koji će na ostatak pučanstva gledati sa nebeskih visina i obožavati svoju nepogrešivost Sigurno da ne treba se ide u očaj zbog greške (pa i grešaka). Ne treba da vas grize savest, ne treba nikome da se izvinjavate, neće Sunce prestati da obasjava planetu Zemlju… Razmišljanje „nikad ispod standarda, ni po koju cenu“ bi bilo teranje u ludilo – a ne zdrava ishrana.
Samo treba da znamo šta je „idealno“, da možemo tome da se približavamo u onoj meri u kojom je to svakome od nas pojedinačno moguće i poželjno. Koliko ko može i koliko kome prija.
Nikome ne treba ovako korišćena reč „umereno“ da bi se pravdao zato što ne radi sve po „standardu“.
Ali ni „standard“ treba srozavati zato što većina ne živi po njemu.
On, u komunikaciji, mora da ostane na svom visokom mestu – bez obzira na to kakva je naša današnja „prehrambena praksa“ i koliko nam je trenutno bitan u životu.
Izvor: Vitki Gurman
