Pod pojmom organske hrane podrazumeva se hrana koja je proizvedena i prerađena bez upotrebe sintetičkih đubriva i pesticida, kanalizacionog otpada, zračenja, hormona rasta, antibiotika, genetski modifikovanih komponenti, sintetičkih aditiva i industrijskih rastvarača, i uz maksimalnu brigu o životinjama. Kod ovakve hrane fokus se stavlja na zaštitu potrošača (zdravstvenu ispravnost i bezbednost), reciklažu i zaštitu životne sredine.
Organski proizvodi sertifikuju se u skladu sa odgovarajućom regulativom, proizvodnja se proverava i sertifikat obnavlja na godišnjem nivou (uz moguće dodatne nenajavljene inspekcije); ukoliko uslovi organske proizvodnje nisu zadovoljeni, hrana može izgubiti oznaku “organskog proizvoda”.
Pošto se pri proizvodnji organske hrane teži prirodnom rastu biljaka i životinja i postizanju vrhunskog kvaliteta, može se očekivati da će njen kvalitet, nutritivna vrednost i organoleptička svojstva biti slični ili bolji od konvencionalno gajene hrane (kod koje se teži maksimalnoj i brzoj proizvodnji, bez obraćanja pažnje na nutritivnu vrednost i ukus). Ovakve namirnice stoga su naročito pogodne za decu (u razvijenim zemljama dostupan je veliki broj organskih proizvoda namenjenih bebama i maloj deci). Istovremeno se, zbog izbegavanja većine đubriva, pesticida i antibiotika, dobija hrana bez hemijskih kontaminanata.
Treba napomenuti da organski gajena hrana nije nužno bez rizika i nedostataka. Dok je smanjeno izlaganje poljoprivrednih proizvođača i konzumenata pesticidima, i njihova emisija u životnu sredinu i lanac ishrane, upotreba prirodnog đubriva (stajskog đubriva, komposta pravljenog od izmeta ili prostirke iz štala, i ostataka biljaka) takođe može dovesti do zagađenja životne sredine (putem spiranja iz zemljišta u vodotokove i vodene površine) i do različitih oboljenja (neadekvatno tretirano đubrivo izvor je patogenih mikroorganizama).
Dalje, iako se pri proizvodnji ne koriste sintetički pesticidi i druge agrohemikalije, one ipak mogu dospeti u namirnice putem vetra, padavina, navodnjavanja itd. Zapravo, sadržaj kontaminanata je približno 3× niži od konvencionalno gajene hrane; upitno je da li količine pesticida u konvencionalno proizvedenoj hrani zaista imaju uticaj na zdravlje čoveka, naročito kada se uzme u obzir da je čovek izložen i mnogo većim količinama prirodnih pesticida iz biljaka. Zbog nekorišćenja efikasnih đubriva i pesticida prinosi su višestruko niži; postavlja se pitanje da li organska proizvodnja može da zadovolji potrebe čovečanstva za hranom. Na kraju, organski gajena hrana tipično je znatno skuplja od konvencionalno gajene, a manji je i izbor namirnica.
