Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je šteta ogromna pri unosu ovih namirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.
Do skora se smatralo da su štetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veličana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kaže: mnogo su štetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One povećavaju nivo takozvanog lošeg (LDL), a snižavaju nivo takozvanog dobrog (HDL)
holesterola.
U svetu je započela borba da se zakonom reguliše zabrana uvoza namirnica koje sadrže trans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korišćenja takvih namirnica u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama (manje od 2%).
Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produženje trajnosti peciva, slatkiša, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama…
Najveći izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoće itd…
Preporuka je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masti (ne sme biti veći od 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopšte). Znači: čim vidimo da u sastavu proizvoda piše – hidrogenizovana biljna masnoća, neka to bude signal za oprez (na žalost, to ćemo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada u našim prodavnicama pronašli samo malo proizvoda na kojima piše tačan procenat ovih masti).
