Jod u hrani je izuzetno važan i bitan, to su nam potvrdila brojna istraživanja i naučne studije, ali koliko nam je ovog minerala zaista potrebno? Poznata je činjenica da nedostatak joda izaziva ozbiljne zdravstvene poremećaje, stoga ga je itekako važno unositi u dovoljnim količinama putem ishrane.
Koje su namirnice bogate jodom, gde ga možemo pronaći u njegovom izvornom obliku? U kojim slučajevima se preporučuje jod u tabletama, koje su preporučene dnevne doze za decu i odrasle? Odogovore na sva ova pitanja, pronaćićete u ovom članku..
Jod u hrani zašto je važan i koristan
Jod je hemijski element odgovoran za pravilan rast i razvoj ljudskog organizma, kao i normalno funkcionisanje endokrinog sistema. Neophodan je za stvaranje hormona štitaste žlezde, a budući kako ga telo ne proizvodi, veoma je važno svakodnevno unositi potrebne količine.
Iako je manjak ovog minerala relativno retka pojava u industrijski razvijenim zemljama, zahvaljujući jodiranju soli, u mnogim delovima sveta nije moguće uneti optimalne doze isključivo putem ishrane. Čak 40 odsto svetske populacije rizikuje da oboli od bolesti uzrokovanih nedostatkom joda, pa bi se moglo reći da je ovaj problem poprimio epidemijske razmere.
Jod u hrani je jako redak danas, naročito poslednje tri-četiri decenije. Nutricionisti tvrde da je ljudska ishrana za 50 odsto siromašnija jodom, počev od 80 ih godina prošlog veka, pa na ovamo. On je jednostavno uklonjen iz namirnica, dok je koncentracija drugih toksičnih halogena (broma, hlora, fluora, perhlorata) u hrani, vodi, lekovima, vazduhu i životnoj sredini – drastično povećana. Na primer, jod u pšenici zamenjen je bromom, gasom koji se koristi za suzbijanje termita.
Istovremeno, povišena je stopa gojaznosti, obolevanja od raka dojke i prostate, bolesti tiroidne žlezde, a beleži se i sve veći broj slučajeva mentalne retardacije ukoliko nedostaje jod u hrani. S druge strane, u Japanu, gde se unosi i do 100 puta više joda, pojava istih oboljenja znatno je ređa.
Nedostatak joda simptomi koje ne smete zanemariti
Kako sve manje pronalazimo jod u hrani, deficit ovog dragocenog nutrijenta u organizmu, postao je gotovo uobičajena pojava. Njemu su izloženi pripadnici oba pola u bilo kom uzrastu, a naročito su mu podložne trudnice i vegani.
Kako se najčešće manifestuju simptomi
Lomljivi nokti,
Hladne šake i stopala,
Preosetljivost na hladnoću,
Depresija,
Otežano gutanje,
Bolovi u grlu,
Suva koža i kosa,
Umor,
Promuklost,
Gojenje,
Letargija,
Loša memorija i koncentracija,
Nepravilni menstrualni ciklusi,
Neplodnost
Ovo su samo neki od simptoma nedostatka joda u organizmu. Manjak tog minerala može biti uzrok pojave hipotireoze i gušavosti – problema koji nastaju zbog smanjene sinteze hormona štitaste žlezde, kao i fibrocističnog oboljenja dojki, raka dojke, jajnika, materice i prostate.
Naročito je važno jod u hrani uzimati tokom trudnoće i dojenja, da ne bi došlo do pobačaja, prevremenog porođaja i abnormalnosti u razvoju ploda.
Takođe, deca majki koje nisu unosile dovoljno joda tokom trudnoće mogu imati poteškoće sa sluhom i govorom, dok u najtežim slučajevima deficit uzrokuje zaostajanje u fizičkom i mentalnom razvoju te Daunov sindrom.
Šta ako ga je previše u organizmu?
Ako se jod u hrani isuviše forsira, on takođe može biti štetan. Suficit ovog minerala, posebno je opasan po zdravlje osoba koje pate od hipertireoze (oboljenja izazvanog prekomernim stvaranjem hormona štitnjače) i autoimunih tiroidnih bolesti poput Hašimoto sindroma.
Neki od simptoma njegove povišene koncentracije jesu promene na koži (akne i osipi), dijareja, povraćanje, bolovi u stomaku, glavobolja, povišena temperatura, mučnina, metalni ukus u ustima, kijanje…
U ovakvim slučajevima se hrana koja sadrži jod se treba izbegavati i svesti na najmanju moguću meru. Štetni efekti mogu se javiti usled visokog unosa joda pri određenim medicinskim tretmanima, ali i prekomernog konzumiranja pojedinih namirnica.
U kojim namirnicama ima joda – prirodni izvori
Da bi ste pronašli jod u hrani u svom izvornom obliku, najbolje je obogatiti jelovnik morskom ribom, algama, školjkama i drugim plodovima iz mora. Osim njih namirnice bogate jodom su i jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso, tofu sir i soja-sos. Tim mineralom obiluje jodirana kuhinjska so (kašičica sadrži oko 400 μg),
S druge strane, treba imati u vidu i to kako njegovu iskoristljivost ometaju namirnice kao što su: sirovi kupus, kelj, karfiol, repa, kikiriki i pojedini lekovi. U slučaju nedostatka joda, uz saglasnost lekara, neophodno je uzimati multivitaminske preparate – tj. jod u tabletama i suplementima.
Ipak jod u hrani je najvažniji, stoga se preporučuje svakodnevno ispijenje šolje mleka (nekuvanog). U slučaju intolerancije na laktozu ovo se naravno ne preporučuje, već se koriste drugi prirodni izvori.
Vegetarijanci su veoma često podložni manjku ovog minerala, upravo zbog nekonzumiranja mlečnih proizvoda, kao i mesa. Njima se preporučuje biljna hrana bogata jodom, u nju spadaju brusnice, maline, banane, krompir, pasulj. Jod u hrani pronaćićete u svim ovim relativno lako dostupnim namirnicama..
Preporuka nutricionista je svakako morska riba i ostali plodovi, ali ako niste ljubitelj ove hrane, pronaćićete adekvatnu zamenu u mladim nedozrelim plodovima oraha.
Savet plus:
Mlade orahe prelijte domaćim medom, kako biste im suzbili gorčinu. Konzumirajte ih svaki dan i sprečićete nedostatak joda u organizmu.
Koje su preporučene dnevne doze?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prosecne dnevne potrebe odraslog čoveka za jodom iznose 150 μg , pri čemu deca do dvanaeste godine života, u zavisnosti od uzrasta, treba da unose od 40 do 120 μg joda dnevno.
Jod u trudnoći i tokom dojenja je veoma bitan, ali često nije dovoljan ako se unosi putem hrane, pa se dodaju i određene suplementacije. Trudnicama se preporučuje čak 200 μg dnevno.
Jod u hrani za štitnu žlezdu i njen pravilan rad je izuzetno važan, stoga se potrudite da ga unosite u preporučenim dozama...
