Francuska kuhinja je „lagana” za varenje, jer sadrži mali procenat masti i gotovo nikada „zapršku”. Razvoj vinogradarstva, koje se tradicionalno prenosi s kolena na koleno još od srednjeg veka, doprineo je da Francuska bude u samom svetskom vrhu po kvalitetu vina. Kolači i peciva takođe su neizostavan deo francuske kuhinje.
Dakle, možemo reći da je Francuska zemlja sireva, vina, prekrasnog peciva, maštovitih supa i sosova i svežih morskih plodova. Odlike njene kuhinje su: dugogodišnji ugled, prirodni ukusi, svežina proizvoda, otmenost za stolom, aduti prošlosti, geografski položaj, tradicionalna proizvodnja i sačuvano nasleđe.
Pravila ponašanja za stolom uveo je Francuski dvor, mada su sklonost ka tome Francuzi nasledili od Gala. Razni običaji ponašanja za stolom, iz galsko-rimskog perioda dugo su se održali, između ostalog i onaj da se voće jede na početku obroka.
Franci koji su nasledili Gale, doneli su jednu važnu novinu za sto – supu. Pravila se od živine sa malo graška, a jela se tako što se na dno činije stavljao hleb preko kojeg se sipao vreli bujon. Zanimljivo je da se na isti način ispijalo i vino. I danas svaki francuski meni započinje supom a najpoznatije su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i nadaleko poznata avinjonska supa.
U doba Karla Velikog, uvedena je upotreba senfa u kuhinji i koristio se kao preliv za salatu, meso i ribu, dok za vreme vladavine Luja XIV primarna preokupacija visokog društva bila izmišljanje novih jela. Tada je plemić Bešamel izmislio jedan od osnovnih, nezaobilaznih sosova koji se koristi do dana današnjeg.
Za pripremu ukusnog bešamel sosa potrebno vam je 30g putera, 30g brašna, 2 čaše mleka, biber i so. Puter zagrejte u manjoj šerpi, a zatim dodajte brašno i kratko ga propržite. Ali neka ostane bele boje. Polako dosipajte mleko dok se masa ne sjedini, neprestano mešajući. Posolite i pobiberite prema ukusu. Kuvajte još malo, dok se ne zgusne, a zatim ostavite da se malo ohladi.
